Ponedeljak 6. novembar ući će u istoriju merenja koncentracije PM10 čestica u našem gradu kao zvanično “prvi crni dan Valjeva”! Merenja koncentracije PM10 čestica, koja se od ove sezone svakodnevno vrše uz pomoć aparata kupljenog zajedničkim snagama ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje i Grada Valjeva, pokazala su da je u ponedeljak, 6. novembra, koncentracija PM10 čestica iznosila, za sad rekordnih 191 µg/m³, prema čemu je index kvaliteta vazduha od 382 dospeo u “crnu” zonu, koja se karatkeriše kao “opasna”. Sutradan je koncetracija PM10 čestica bila u “manje štetnoj – crvenoj zoni”, sa izmerenih 118 µg/m³, ali je index kvaliteta vazduha zato bio u “ljubičastoj – vrlo nezdravoj” zoni!

Za samo desetak dana od početka grejne sezone brzo smo prešli iz “dobre – zelene” u “nezdravu – crvenu” zonu, kada je reč o merenju indexa kvaliteta vazduha na osnovu zabeležene koncentracije PM10 čestica sa mernog mesta Zavoda. Tako da nam dosadašnja merenja nagoveštavaju da dolazi zima, duga i crna! Za sve to vreme, vrednosti koncetracije zagađujućih parametara SO2, NO2 i čađi su u normali, a index kvaliteta vazduha na osnovu tih parametara je u prethodnih mesec dana  na klackalici između “dobre – zelene” i “umereno dobre – žute” zone.

Aparat, za koji su Zavod i Grad izdvojili po 4.000 evra, od ove godine meri koncentraciju čestica prašine prečnika manjeg od 10 μ, što je manje od 1/7 debljine ljudske dlake. Te PM10 čestice spadaju u respirabilne grubo suspendovane čestice koje su kompleksna mešavina različitih hemijskih jedinjenja – nitrata, sulfata, organskih hemijskih jedinjenja, metala, soli – i čestica vode. Veličina čestica je direktno povezana za potencijalom čestica da naškodi zdravlju ljudi, jer prilikom njihovog udisanja dospevaju duboko u pluća i talože se u alveolama, a opasnost po zdravlje je još veća kada se za njih “zalepe” teški metali i kad ih dugoročno udišemo.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, u svetu godišnje usled aerozagađenja umre preko 2.7 miliona ljudi. Mnogi od štetnih zdravstvenih efekata potiču upravo od povećane koncentracije čestica koje iz ambijentnog vazduha dospevaju udisanjem u organizam.

Aparat za merenje koncentracije PM10 čestica na lokaciji Zavoda za javno zdravlje Valjevo (foto: valjevskaposla.info)

Na temu nedvnih loših rezultata merenja aerozagađenja u gradu pričali smo sa Vesnom Srećković, samostalnim stručnim saradnikom za poslove zaštite životne sredine, koja nam je objasnila da sve podatke o aerozagađenju od Zavoda za javno zdravlje takođe dobija i njena služba, i po zakonu ih prosleđuje Agenciji za zaštitu životne sredine. Svi ti podaci su javno dostupni i uredno se objavljuju na sajtu Grada. Kako nam je rekla, u Gradskoj upravi ne postoji Odsek za zaštitu životne sredine, koji bi sa bar troje zaposlenih ljudi trebalo da se bavi ovom ozbiljnom temom i rešavanju problema aerozagađenja. Ona smatra da Grad “mora da napravi prioritete, jer jedan čovek, ma koliko pametan on bio, ne može da odradi sav neophodan posao kvalitetno”.

Trg Desanke Maksimović (Foto: Miroslav Jeremić)

“Ja sam prethodne dve godine slala nadređenima moj predlog o osnivanju Odseka za zaštitu životne sredine, koji bi se bavio monitoringom i strategijom rešavanja problema aerozagađenja. Taj papir je kružio po Gradskoj upravi i na tome se završilo. Pošto u narednom periodu treba da usledi sistematizacija radnih mesta Gradske uprave, možda bude sluha za osnivanje Odseka za zaštitu životne sredine sa troje zaposlenih, koji bi timski radili svoj posao”, kaže Vesna Srećković, koja se u Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne sredine bavi davanjem dozvola za izgradnju pojedinih objekata i postrojenja vršeći procene njihovih uticaja na životnu sredinu.

Na svom evropskom putu, Srbija će uskoro morati da otvori Poglavlje 27 – Životna sredina, koje se u svojim osnovnim načelima politike životne sredine bazira na predostrožnosti, prevenciju, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i na princip „zagađivač plaća“ (uključivanje troškova za izazvana zagađenja u cenu proizvoda i usluga npr. naknada za transportne aktivnosti, troškovi izdavanja dozvola i odlaganja otpada i slično). Vesna Srećković podseća da je Republika Srbija prihvatila obavezu da do 2020. godine implementira sve zakone Evropske unije koji se tiču zaštite životne sredine. Ona misli da na tom polju ima pomaka, o čemu govori i činjenica da će se sledeće godine na dnevnom redu republičke skupštine naći 4 zakona koji se tiču životne sredine.