Etnološki program na Kuli Nenadović

Tokom naredne četiri srede, tačnije 15, 22, 29. avgusta i 5. septembra, Valjevci će moći da se upoznaju sa nematerijalnom i materijalnom kulturom Valjevskog, Beogradskog, Vlaškog i Niškog kraja, kroz programe koje na Kuli Nenadović organizuje valjevski Narodni muzej u saradnji sa CZNTK “Abrašević.

Predstojeći etnološki program pripremili su etnolozi Narodnog muzeja Valjevo, Gordana Pajić i Natalija Marković, u okviru kojeg će, pored prezentacija materijalne i nematerijalne kulture Srbije, biti prikazani i etnološki filmovi.

Muzejski savetnik Gordana Pajić i kustos Natalija Marković predstaviće način odevanja Srba u prošlosti, kroz predavanje i video prezentaciju pod nazivom “Odelo čini čoveka”. CZNTK “Abrašević” dočaraće kroz muziku, igru i pesmu verovanja i običaje kod Srba pod nazivom “Od prošlosti za nas”.

Prikazivanja etnoloških filmova organizuje se u saradnji sa Međunarodnim festivalom etnološkog filma i sve projekcije su zakazane za 19 časova. U programu su sledeći filmovi:

ČETVRTAK 16.08.2018. godine u 19 časova

• ZGRABI I BEŽI

REDITELj: Rože Korela
85’, 2017, Španija, Nemačka
Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, u Kirgistanu je ponovo oživeo drevni običaj alakaču, što se može prevesti kao „zgrabi i beži“. Više od polovine kirgiskih žena udaje se nakon otmice od strane budućih muževa. Neke uspevaju da pobegnu nakon muka i nasilja, ali većinu ipak ubede da ostanu zbog tradicije i straha od skandala. Iako se veruje da je ova praksa ukorenjena u nomadskim običajima, ona je u suprotnosti sa modernim Kirgistanom. Običaj alakaču zabranjen je u sovjetskom periodu, a nezakonit je i prema krivičnom zakonu Kirgistana. Ipak, zakon se retko primenjuje kada žene treba zaštititi od ove nasilne prakse.

PETAK 17.08.2018. godine u 19 časova

• MALI LjUDI. VELIKO DRVEĆE.

Rusija, 45’, 2016
REDITELj: Vadim Vitovcev
Centralnoafrička Republika. U senci podsaharskih prašuma živi pleme najnižih ljudi na Zemlji – Baka pigmeja. Oni idu u lov u potrazi za mesom i beru plodove velikog drveća, isto kao što su to činili stotinama godina unazad. Mole se šumskim duhovima i uče decu da poštuju šumu i da od nje uzimaju samo ono što im je stvarno potrebno. Ali malo pomalo, njihov tradicionalni život se menja pod pritiskom kulture „Velikog sveta“.

• NAŠA PLANINA

Brazil, 36’, 2016
REDITELj: Paloma Janjez Serano, Bendžamin Ljorens Rokamora, Stefanija Vilja, Daniel Lema, Klara Klajninger, Spiros Gerusis
U Rio de Žaneiru, desetoro mladih ljudi koji potiču iz sasvim suprotnih socioekonomskih sredina – Gavee, bogatog kraja, i favele Rosinja, planiraju da snime dokumentarni film o filmu na kom rade. Mladi učesnici u projektu odlučuju da koriste resurse i znanja koja im pruža organizacija BigTreeCollective kako bi filmskim sredstvima istražili socio-prostorno segregiranje zajedničkog okruženja u kom se odvija njihov svakodnevni život. Film otkriva lične priče stanovnika sa obe strane planine kroz razmišljanje o kreiranju narativa dokumentarnog filma koji govori o omladini. Ovaj eksperimentalni film prikazuje kreativno svedočanstvo koje otkriva vakuum stereotipa, nudeći nove stavove i perspektive koje predviđaju bolju budućnost kako za obe zajednice, tako i za grad.

SUBOTA 18.08.2018. godine u 19 časova

• MARKIZ VAVREN: OD PLEMIĆKOG IMANjA DO DžUNGLE

Belgija, 85’, 2017
REDITELj: Grejs Binter, Lik Plantije
Film nas poziva da pratimo neobičan životni put markiza Vavrena, prvog belca koji je krajem dvadesetih godina prošloga veka snimio Šuar Indijanace koji prave trofeje od sušenih ljudskih glava. Preko 6000 metara filmske trake snimljenih između 1920. i 1938. godine načinilo ga je poznatim istraživačem i etnografom. Zahvaljujući Belgijskoj kraljevskoj kinoteci, koja je sačuvala ovo nasleđe, danas možemo da se upoznamo sa markizom Vavrenom, braniocem i prijateljem Indijanaca Gornje Amazonije, a u duši istinskim filmskim stvaraocem.

NEDELjA 19.08.2018. godine u 19 časova

• ŠANKO SI BONKA ZALIBI

Srbija, 29’, 2017
REDITELj: Vanja Čolić
U drugoj polovini XIX veka, siromašni mladić Šanko je zavoleo prelepu devojku Bonku iz bogate kuće. Ljubav obostrana, strastvena, mladalačka, naišla je na brojne staleške prepreke. Voleli su se godinu i po dana,kada je Šanko morao da ode u Srpsko-turski rat. Kada se posle dve godine vratio u selo, saznao je da su Bonku roditelji obećali bogatom starijem trgovcu iz Negotina. Bonka zahteva od roditelja da joj na svadbi svira primaš Šanko. Tako je i bilo. Iskoristila je priliku i pozvala ga u svoje odaje da se oproste. U toj sobi dogodio se zločin. Postoje brojne verzije događaja, od toga da je Bonka tražila od Šanka da je ubije, do toga da je ona vodila njegovu ruku u kojoj je bio nož.

• NEME ZADUŠNICE

Srbija, 10’, 2013
REDITELj: Predrag Todorović, Slađan Bogdanović
U nekim delovima Srbije i danas postoji verovanje da se duše i likovi umrlih pojavljuju četrdeset dana posle Uskrsa na Spasovdan, ali isključivo pre svitanja.

• NAŠI LjUDI

Srbija, 24’ 47”, 2017
REDITELj: Svetlana Miljanić
Hamdibej je selo u evropskom delu Turske u kojem žive iseljenici iz Srbije, sa Pešterske visoravni i iz Novog Pazara. Oni su se tamo naseljavali od 1925. do osamdesetih godina XX veka. Naši ljudi muslimanske veroispovesti ostali su, koliko je to u novim okolnostima bilo moguće, vezani za mesta svog porekla, stare običaje, porodične odnose, pesme, jezik.
Sa velikim zadovoljstvom, a istovremeno i tugom, pričaju o svom zavičaju, koji zapravo nisu nikada ni ostavljali, zarobljenom u sećanjima, vraćajući mu se, kada god se ukaže prilika, da tamo posete rođake i prijatelje, kao i one po čitavoj Srbiji. Iako svi imaju nova, turska prezimena, obavezno kazuju ona iz zavičaja, obavezujući svoje potomke da ih ne zaborave.

• KAD IMA ŠLjIVA IMA SVEGA

Srbija, 11’ 55”, 2017
AUTOR: Gordana Pajić
Šljiva je bile važan trgovinski artikal Srbije od druge polovine 19. veka a prerađena šljeiva se koristila u ishrani. Film govori o ulozi šljive u svakodnevnom životu i u običajima u zapadnoj Srbiji, nekad i sad.

PONEDELjAK 20.08.2018. godine u 19 časova

• POSLEDNjI PLES

Italija, 55’, 2012
REDITELj: Dijego Dinočenco
Petnaestogodišnji Bisvadžit je gotipua, sveti plesač koji živi u malom selu u Orisi u Indiji. Odmah po rođenju predat je hramu kako bi naučio da pleše u čast boga Šive. Našminkan i obučen kao devojka, on predstavlja Devadasi, mladu Šivinu ljubavnicu. Zbog starosne granice, on mora da napusti hram i ode u nepoznati spoljni svet. Nalazi izlaz u asketskom misticizmu – spreman je da izvede svoj poslednji ples pre nego što se ponovo rodi u novom životu.

• NEOBIČNA POVEST O PRINCU DETMERU

Francuska, 21’ 29 ”, 2017
REDITELj: Adrijen La Vaper, Korto Vaklav
Princ Detmer, poznati kongoanski plesač, upravo je umro u popularnom kvartu Brazavila. Porodica organizuje sahranu i poziva sve njegove prijatelje uz umetničkih krugova da mu odaju poslednju počast.

UTORAK 21.08.2018. godine u 19 časova

• SVETA VODICA

Belgija, 56’, 2016
REDITELj: Olivije Žurden
Prateći Vestinu, ekstravagantnu zvezdu noćnog radio programa, u potrazi za vodom koja ističe iz ženskog tela, film otkriva seksualnost u Ruandi i kroz humor i spontanost otkriva misteriju ženske ejakulacije. Sveta voda suočava gledaoca sa Zapada sa svojom intimnošću i uvodi nas u savremenu Ruandu, ponovo otkrivajući njenu baštinu na najtajanstveniji način: kroz žensko zadovoljstvo.

ČETVRTAK 23.08.2018. godine u 19 časova

• PRIČA O ZVUCIMA SAHELA

Nemačka, 82’, 2016
REDITELj: neopankollektiv
Ovaj film, sniman na tri kontinenta, omogućava nam da iznutra pogledamo projekat Kristofera Kirklija Zvuci Sahela – blog, diskografsku kuću i platformu za istraživanje umetnosti i muzike oblasti Sahel kroz nekonvencionalan etnografski terenski rad.
Film, koji, strogo gledano, nije ni portret, ni pravi muzički dokumentarni film, već pokušaj da se premoste kulturne i geografske razdaljine, slavi muzičke nastupe savremenih umetnika iz Nigera, dok istovremeno ostavlja prostora za razmišljanje o ulozi etnomuzikologije danas.