Mnogi Valjevci sa strepnjom iščekuju predstojeću zimu ne toliko zbog straha od ledenih talasa i niskih temperatura, već što će narednih meseci udisati vazduh opasan po zdravlje sa nedozvoljenim količinama ugljen monoksida, sumpor dioksida, kobalta, azot oksida i drugih štetnih materija. Zvanična statistika kaže da su Valjevo i Užice po pitanju aerozagađenja najugroženiji gradovi u Srbiji. Statistika iz oktobra prošle godine Svetske zdravstvene organizacije kaže i to da u Srbiji od posledica nekvalitetnog vazduha godišnje strada oko 6.000 ljudi zbog komplikacija sa respiratornim bolestima. Mnogi ovdašnji mališani zimu i grejnu sezonu preguraju sa pumpicama i urbazonom, lekom neizbežnim u takvim situacijama, ali lekom koji može biti štetan za organizam. I dok nam pulmološko odeljenje Opšte bolnice u Valjevu tokom zime radi punim kapacitetom, gradska Toplana funkcioniše ni plovinom svojih raspoloživih kapaciteta.

(Sva prava zadržana Valjevska posla)

Odgovorni u JKP „Toplana Valjevo“ tvrde da Toplana može da pokrije milion kvadrata stambenog i radnog prostora, a da sada pokriva tek 370 hiljada kvadrata. Poređenja radi, to je kao da za sportsku dvoranu, koja može da primi milion posetilaca, prodate 400 hiljada ulaznica, znači ni pola. Toliko o rentabilnosti Toplane. Zašto se toplovodna mreža dalje ne širi i ne priključuju individulna domaćinstva teško je objasniti. Na tome se ozbiljno ne radi, a i kada se građani samoinicijativno organizuju i zvanično podnesu zahtev za priključenje ostaju uskraćeni za odgovor o tehničkim uslovima za priključenje što bi bila zakonska obaveza Toplane.

U zemljama Evropske unije još 2005. godine zabranjeno je korišćenje mazuta kao energetskog goriva u kotlovima. Rukovodstvo Grada Valjeva i Toplane 2007. godine donelo je odluku o nabavci jednog kotla na mazut, a tri godine kasnije doneta je odluka o nabavci drugog. Kredit koji je tada u svrhe širenja toplovoda Grad podigao kod Rajfajzen banke, pa potom ga reprogramirao kod Komercijalne banke, ističe tek koncem ove godine. U međuvremenu, zbog visoke cene mazuta na tržištu koja prelazi 55 dinara za kilogram, Toplana se upustila u rekonstrukciju manjeg kotla kapaciteta 30 MGW vrednu oko 55 miliona dinara. Pošto Valjevo nema gasovod, gas za rekonstruisani kotao, prema izjavi direktora Toplane Zorana Stepanovića, će se dovoziti svakodnevno u bocama, dva kamiona po 12 kubika komprimovanog gasa, koliko su procenjene dnevne potrebe Toplane za ovim gorivom. Na godišnjem nivou to je 400 do 500 isporuka. Što jeftino i jednostavno, kada može i skuplje i komplikovanije i rizičnije. Umesto da je i u Valjevo doveden gasovod, kao što je to slučaj sa gradovima u okruženju, Šapcom, Loznicom, Kosjerićem, mi ćemo svakodnevno drumovima „vozati“ velike količine gasa pod pritiskom. Istina, gas za svoje potrebe u Valjevo dovoze i ovdašnje firme poput Gorenja i Valjevske pivare, dok zbog svakodnevnih potreba za toplom vodom kotao bolnice na mazut radi preko cele godine.

Valjevo

JKP Toplana Valjevo (foto: Valjevska posla)

Ovih dana može se pročitati na zvaničnom sajtu NIS-a da više neće proizvoditi mazut, pa je teško objasniti i to zašto se i dalje kupiju kotlovi na taj energent. Poslednja vest je da će kotao na mazut kupiti i nova škola u Brđanima. A, što se početka ove grejne sezone tiče, stvari stoje ovako, na zalihama ima oko 390 tona mazuta, što je otprilike potrebno za mesec oktobar, za novembar se moraju ugovarati nove količine po ceni koja je neizvesna. Prema rečima direktora
Stepanovića, cena se menja iz sedmice u sedmicu i već prelazi 55 dinara za kilogram, sa tendencijom daljeg rasta. U prošloj sezoni mazut je u proseku ugovaran po ceni od 40 dinara za kilogram. Rekonstrukcija manjeg kotla ugovorena je do kraja godine, ali direktor kaže da će sve učiniti da ovaj posao bude okončan koncem novembra. Cena komprimovanog gasa sa sve „vozanjem“ povoljnija je od mazuta i iznosi 40 do 45 dinara za kubik. Koliko bi se tek jeftinije grejali da gas dolazi gasovodom. Do završetka manjeg kotla u funkciji će biti kotao na mazut snage 50 MGW. Toplana posluje na granici ekonomske održivosti pa sa novim ulaganjima u kotlove i sa višim cenama mazuta nameće se pitanje neophodnosti povećanja cene grejanja. Direktor Toplane smatra da bi to bilo realno, ali i nepopularno, te da će sve učiniti da do toga ne dođe.

Zoran Stepanović, direktor JKP „Toplana Valjevo“ (foto: Valjevska posla)

Kao primer nedomaćinskog ponašanja stoji i princip paušalne naplate usluga u velikim valjevskim naseljima, gde se grejanje plaća po metru stambenog i poslovnog prostora. Tako u mnogim stanovima građani se šetkaju u majicama,
dok energija koju svi skupo plaćamo odlazi kroz otvorene prozore. Novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je stupio na snagu početom jula ove godine, Grad neće kao do sada moći da pokriva gubitke javnih preduzeća, pa se pitanje godišnjeg poslovnog bilansa ovih preduzeća nameće samo po sebi.

Već poduže svi govore i o neophodnosti promene metodologije i tarifnog sistema po kome se obračunava cena grejanja, ali i o tom problemu se samo govori i konkretno ništa ne radi. U procesu usklađivanja sa propisima i praksom Evropske unije Srbija ima ozbiljne zadatke u oblasti životne sredine, te kada je reč i o kvalitetu vazduha. U izveštaju Evropske komisije objavljnom početkom godine ocenjeno je da Srbija što se tiče normativnih akata o kvalitetu vazduha u pristojnoj meri usaglašena propisima EU, ali da je situacija u praksi nepovoljna. Poznavaoci prilika tvrde da je to razlog zbog čega će poglavlje 27 biti jedno od najtežih u pristupanju Evropskoj uniji. Toj lošoj
statistici sigurno će doprineti i situacija kvaliteta vazduha u Valjevu.

Milena Kuzmanović

Da Valjevo prodiše - Faza dva