Valjevo je grad sa dosta dobrih restorana i ugostitelja ali se po pogledu na grad  jedan posebno izdvaja. Restoran Paviljon Markova stolica zadnjih par godina je postao navika ljudi koji vole lep ambijent ukusnu hranu i prijatno osoblje. Željko Kostadinović jedan od vlasnika restorana povodom tri godine uspešnog rada u razgovoru sa nama priseća se kako je to bilo na početku i koliko je zadovoljam postignutim.

Valjevo

Da li znate kako je izgledao na samom početku i šta se promenilo od tada… i kada je reč o izgledu i kada je reč o samom vođenju restrorana, kao i viziji kako on u budućnosti teba da izgleda?

Kao i na svakom početku bilo je jako teško u pojedinim trenucima na pravim ispitima, ali naša vera i istrajnost su ipak dali rezulatet. Samo smo znali da je potrebno jako puno rada da se promeni slika o restoranu, da se promeni izgled i modernizuje objekat, ali najviše smo ulagali u kuhinji i akcenat je uvek bio da hrana mora biti prvoklasna i da nema kompromisa oko izbira robe i usluge koju gost mora dobiti.

Valjevo

Od pre neki dan u upotrebi je i renovirana sala za proslave, koja će svojim novim izgledom svakom gostu i slavljeniku pružiti pun vizuelni ugođaj, a za ostalo ćemo se mi pobrinuti.

Novine koje ste uveli kada ste Vi preuzeli restoran?

Pre svega najviše novina se odnosu na jelovnik koji mi prezentujemo, kada smo preuzeli restoran, ušli smo tiho i bez pompe, novine su gosti odmah primetili “u tanjiru” to je ono što je najbitnije, da oni vide i osete razliku.

Trenutan broj zaposlenih i kako biste opisali kolektiv restorana?

Trenutno nas ima 12 zaposlenih. Moram da istaknem da su najveći ponos restorana ljudski resursi, sarađujemo sa ljudima koji su “suvi” profesionalci, gde svako radi svoj posao, a kada je tako, onda nema nesporazuma.

Primetio sam da ste rekli ima „nas” 12 zaposlenih?

Da, ponosno mogu da kažem da smo tim koji funkcioniše kao jedna porodica i tako se i ophodimo jedni prema drugima. Gosti jesu najbitniji ali na drugom mestu su svi zaposleni i odnos između nas.

Valjevo

Paviljon Markova stolica važi za restoran sa najlepšim pogledom na Valjevo… da li mislite da je to samo po sebi prednost u odnosu na druge restorane ili smatrate da kao restoran prednjačite i u nekim drugim stvarima?

Što se tiče položaja i lokacije na kojoj se restoran nalazi, naravno da ima svoju atraktivnost i prednost, ali to nije garancija uspeha. Neke druge stvari moraju da se uklope i ljudi koji dođu moraju to da osete. Pored vizuelnog doživljaja, tu je bitno i čulo ukusa kao i osećaj prijatnosti dok sedite na terasi našeg restorana. To je ono što se postiže radom, zalaganjem i poštenim odnosom.

Valjevo

Da li biste mogli da izdvojite najlepši trenutak koji se tiče restorana ili koji se dogodio u restoranu?

Pa teško je sada izdvojiti, stvarno svaki zadovoljan gost koji izađe iz restorana je najlepši momenat i najveća nagrada za nas.

Najgori momenat za Paviljon bio je…?

Imate neprijatnih momenata, ali prosto sve se da rešiti i gledate da izvučete iz svake negativnosti i ružnih momenata nešto pozitivno.

Šta je recept za ugostiteljski opstanak u gradu bez privrede kakav je Valjevo i šta su najveći izazovi u vašoj branši?

Pa da se ne ponavljam, ali smatram da profesionalizam u poslu uvek donese rezultat. Bitno je da mi, svaki na svom radnom mestu, ima samo jedan cilj, a to je da svi radimo u interesu gostiju. Mislim da je to najprostije i najjednostavnije objašnjenje, nema tu neke velike misterije.

Kako ste proslavili godišnjicu restorana?

Pa mi smo se dogovorili da svake godine na godišnjicu firme odvojimo jedan dan za nas zaposlene i da nas taj dan neko drugi posluzi, da nas ugosti i da mi budemo nečiji gosti… I ove godine smo išli na ekskurziju, posetili smo Mačkov Kamen, bili na čuvenom vidikovcu Perunika sa kog se vidi dobar deo Bosne, onda smo imali svečanu večeru u restoranu Stara Breza u Krupnju, do sitnih jutarnjih časova uz muziku i ukusnu hranu. Ponosni smo na to što smo u stanju da taj dan odvojimo za nas, tada prvo imamo sastanak i sumiramo godinu iza nas i predstavimo neke planove za sledeću godinu. Videti sve nas taj dan “u civilu” kako ulazimo u bus i idemo zajedno je neprocenjivo, zdrav kolektiv koji je naš ponos.

Šta su vam poželele kolege, drugi ugostitelji?

Pa naravno kao i mi njima sve najbolje. Mi jedni druge razumemo koliko je teško u današnje vreme raditi u ugostiteljstvu.

Ima li restoranske konkurencije u Valjevu i u čemu se ona ogleda?

Kako da ne, ima zdrave konkurencije, zdravim odnosom prema kolegama i poslu, svako ima svoj put da dođe do gosta, sve pohvale našim kolegama, smatrana da u našoj branši nema sujete kao u nekim drugim profesijama… Jedni drugima uvek izlazimo u susret u raznim situacijama.

Okvirno, koliko proslava godišnje se održi u restoranu?

Zaista nemam taj podatak, eto dali ste mi “domaći zadatak” da to kao podatak pogledam. Sigurno je taj broj preko 100.

I.M.