U Višem sudu u Valjevu počelo je ponovno suđenje o zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandandta Nikole Kalabića nakon što je Apelacioni sud u maju 2018. ukinuo prethodno rešenje o  rehabilitaciji i vratio na ponovni postupak. Sledeće ročište je zakazano za 4. februar 2019. godine.

Nikola Kalabić (izvor: wikipedia.org)

 U ponovljenom suđenju, po nalogu Apelacionog suda, treba da se utvrde neke nerazjašnjene činjenice, saopštio je Viši sud u pisanoj izjavi. Tačan datum i mesto smrti a zatim i da li je on počinio ratne zločine ili ne.

„Sve što je bilo sporno, raspravljeno je tokom prvostepenog postupka, nikakve činjenice nisu ostale nerazjašnjene“, tvrdi advokat porodice Kalabić Goran Branković koji smatra da je odluka o ponovonom suđenju skandalozna i da je to iskorak iz pravne u političke vode.

Najpre, treba tačno utvrditi kako je stradao Kalabić, jer o tome postoje oprečne tvrdnje – da je likvidiran od strane bezbednosnih službi u oružanom sukobu, odnosno da je stradao  nakon što je pomogao u hvatanju četničkog komandanta Draže Mihailovića, dakle kao saradnik novih vlasti.

„Što se tiče načina i vremena smrti, to je utvrđeno rešenjem Osnovnog suda u Valjevu. Zna se i vreme i način smrti“, kaže advokat porodice Kalabić Goran Branković, koji se poziva na svedoka koji je rekao da je Kalabić ubijen u jednoj pećini u blizini Valjeva. Dakle, da je likvidiran kao neprijatelj.

Međutim, istoričar Bojan Dimitrijević koji je dva puta svedočio pred sudom, ima drugačije saznanje o smrti Nikole Kalabića. On je, kaže,bio faktički svedok saradnik u hvatanju Draže Mihailovića i stradao je nakon što je praktično oslobođen ranije krivice za zločine. Tvrdi da u ranijem postupku nije tačno utvrđen datum i mesto smrti. Na sudu bi o tome svedočio.

„Ukazao bih na saradnju Kalabića 1946. godine sa organima bezbednosti tadašnje FNR Jugoslavije u operaciji hvatanja Draže Mihailovića u vremenu od januara do marta 1946. godine. I na bazi sačuvanih pisama Kalabića iz zatvora, vidi se da je on bio živ još nekoliko meseci (nakon hvatanja Draže Mihailovića prim.aut.), tako da može da se tvrdi da je on bio već od države shvaćen kao neka vrsta svedoka saradnika i da je kao takav izbegao suđenje (za ratne zločine prim.aut.), upravo da bi bio u službi hapšenja generala Mihailovića“, kaže Dimitrijević.

Nikola Kalabić (izvor: wikipedia.org)

Zašto je važno utvrditi način smrti Nikole Kalabića? Ako bi se utvrdilo da je likvidiran iz političkih odnosno ideoloških razloga, pred sudom bi se našao drugi zadatak- treba utvrditi da li je počinio ratne zločine za koje je optužen od strane Državne komisije nakon Drugog svetskog rata. Jer, po Zakonu o rehabilitaciji osobe koje su počinile ratne zločine ne mogu biti rehabilitovane.

Što se tiče utvrđivanja počinjenih zločina, za Bojana Dimitrijevića, tu nema ničega spornog. „Zločini koje je počinila jedinica pod njegovom komandom su poznati, ne samo protiv pripadnika partizanskog pokreta, već i protiv Ravnogorskog pokreta i protiv civila. I to nije nepoznanica, to je istoriogafija odavno utvrdila“, kaže Dimitrijević.

I istoričar Milan Radanović konkretno navodi zločine koji su počinjeni pod komandom Nikole Kalabića. „Sticajem okolnosti upravo 25. decembra pre 75 godina Kalabićevi četnici, odnosno pripadnici Prvog bataljona Orašačke brigade korpusa Gorske garde u selu Kopljari kod Aranđelovca ubili su 22-oje meštana. Ubijani su po Kalabićevom naređenju. Zatim zločin u selu Drugovcu 28. aprila 1944. godine kada su četiri brigade Jugoslovenske vojske u otadžbini opkolili Drugovac i nakon borbi je smrtno stradalo 72-oje meštana. Spaljeno je 120 kuća. U ubijanju su se pre svega istakli kalabićevci. Nikad u istoriji Srbije nismo imali da vojska koja se naziva srpskom, da spali 120 kuća u nekom srpskom selu i da pobije nekoliko desetina civila“, kaže Radanović.

Odbrana se poziva na činjenicu da Kalabiću nije suđeno,  već da je proglašen državnim neprijateljem na osnovu odluke Državne komisije.

„Tokom (prethodnog) postupka je utvrđeno da odluke Državne komisije koje imaju samo deklarativni karakter nisu pravno utemeljene. Niti je ta činjenična građa pravno relevantna. Samim tim one su bez ikakvog pravnog dejstva“,  smatra advokat Branković.

To, međutim, što Kalabiću nije suđeno pred sudom, po rečima višeg javnog tužioca Dragane Marković, nije relevantno.

„To je vreme kada nije uspostavljen regularni pravni sistem u državi, nisu funkcionisali regularni sudovi i tužilaštva. A državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina su osnovane na osnovu međunarodnih propisa u nedostatku pravosudnih organa. Odluke državnih i zemaljskh komisija za Tužilaštvo imaju snagu zakonitih odluka“, objasnila je za RSE Dragana Marković.

Podsetimo, sudski postupak o rehabilitaciji Nikole Kalabića traje godinama. Zahtev za rehabilitaciju je podnela njegova unuka Vesna Kalabić u martu 2012. godine.  Održano je osam ročišta sa preko 400 strana dokumenata koji su izvedeni kao dokazi u toku postupka. U aprilu 2017. godine doneto je prvostepeno reršenje Višeg suda u Valjevu, kojim je Nikola Kalabić rehabilitovan. U maju 2018. godine Apelaciononi sud u Beogradu na žalbu višeg javnog tužioca donosi rešenje kojim se ukida prvostepeno rešenje o rehabilitaciji i sve se vraća Višem sudu u Valjevu koje je 21. decembra imalo prvu ponovljenu raspravu.

Ako se donese odluka o rehabilitaciji Nikole Kalabića, njegova porodica će imati pravo na nasledstvo, između ostalog, veliko zemljište na Divčibarama, poznatoj obližnjoj turističkoj destinaciji. Što se istorijske uloge četničkog vođe Nikole Kalabića,  teško da sud može o tome da odluči, kaže istoričar Dimitrijević koji u Kalabićeve grehe svrstava i njegovu pomoć u hvatanju Draže Mihailovića. On kaže da treba odvojiti njegovu istorijsku ulogu od ovog pravnog procesa.

Sudski procesi o zahtevima za rehabilitaciju pripadnika četničkog pokreta su se odvijali poslednjih godina paralelno sa procesom redefinisanja uloge četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, o čemu i među istoričarima, a i u javnosti Srbije postoji podeljeno mišljenje. Milan Radanović procenjuje da revizija istorije izjednačavanjem  četničkog i partizanskog pokreta vodi fašizaciji društva.

„To vodi nomralizaciji ideologije ekstzremnog nacionalizma, nomralizaciji saradnje sa okupatorom u Drugom svetskom ratu. Oni koji su u ratovima 90-ih godina vršili etnički motivisane zločine, ne govorim samo o srpskim već i o svim drugim, nacionalistima, oni su inspiraciju imali u Drugom svetskom ratu.“

Podsetimo, Ravnogorski pokret Draže Mihailovića je izjednačen sa partizanskim narodnooslobodilačkim i antifašističkim odlukom Skupštine Srbije iz 2005. godine.  Viši sud u Beogradu je maja 2015. godine rehabilitovao vođu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića, koji je posle rata osuđen na smrt zbog ratnih zločina i saradnje sa fašističkim okupatorom.

U toku je sudski proces za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika kolaboracionaističke Vlade koja je sarađivala sa nemačkim okupatorom. U vreme kada je, između ostalog, Beograd „očišćen“ od Jevreja po nalogu nacističke vlasti a u saradnji sa Nedićevom Vladom.

Milena Kuzmanović
Branka Mihajlović