Vajat Xlll

Neka, Zivko, neka, covece, sta ti je, salimo se, pa ne bi mi, pusti taj pistolj, a ti prestani da diras coveka, sta vam je, obojici, au nema pametnog Srbina – govorim bez ideje sta bih dalje.. Psorijaza spusti kosulju. Usrao sam se od straha – rece Srpko. Kokodakanje kokosaka u tom momentu je bio jedini zvuk koji se mogao cuti..
Vidi – nastavi Zivko, kao da se nista nije desilo – moj otac je imao brata, rodjenog, dakle, mog strica koji isto kao i vasi djedovi zajedno sa mojim ocem omastise ove nase planinske jaruge.. Iza mog strica osta jedan sin sa majkom, a u mojoj kuci majka, sestra i ja. Baba i djed su bili zivi, pamtim.. E, taj moj brat od strica postade doktor, sestra mi se udade dole blizu grada, a ja posle osnovne, na posao u fabriku, kao fizikalac, pa kasnije vatrogasni kurs i citav zivot cuvah drustvenu imovinu. Od drustva. I danas se kod nas u selu kaze kad neko pocne da krade – Uhvatilo ga drustvo – . Sad vam je sve jasno!? Nista vam nije jasno!? A – postavlja pitanja Zivko..
Pricaj cica, ne seri – nestrpljiv je Srpko. I? – stavljam obraze u dlanove, ne dam pauzu – nastavi, sta si hteo da kazes?
Hteo sam da kazem, da mi citav zivot prodje kao budali. Ne stekoh nista, sem ove penzije, ne ozenih se, ne rodih decu i vratih se ovde u djedovu kucu i sad cu da umrem jos malo, a bicu duzan do groba.. Duzan da motrim, da mi slucajno ne ustane otac iz groba kojeg nema. A, moj burazer, doktor, dobi i on penziju ali ni njega ne razduzise od cuvanja straze. Samo sto on izrodi decu, pa sad ne moze nazad zbog njih. Vi znate njega, on je sad predsednik Opstine dole.. Voli ga narod.. A, ne poznaje ga. Ljubav je retko obostrana. Zadatak je uvek konkretan..
Kakav zadatak, njega je narod birao – upadoh?  Jeste, narod je birao, a njegov zadatak je bio da se kandiduje – nastavi mirno Zivko. Toliko su ulozili u njega, odskolovali ga, slase ga i u Nemacku da radi, ko da oni tamo nemaju doktora, a sad je red da se sve vrati, po hiljaditi put.. Malo im je vratio, a svetina ga voli, zamutice vodu po ko zna koji put, a oni ce da napune vrsku.. Samo, dzaba im je, iako su majstori da zamute, toliko su nesposobni da rade, da im se kao i njihovim ocevima nista ne moze odrzati.. I to se, sinovi moji, sa nama zavrsava.. Na vama je da nastavite neki drugi zivot, novi zivot, laksi i bezbrizniji.. I radniji.. Vreme je da pocne stvaranje, da se radjaju deca i tako to..
Ma nemoj – zareza Srpko!?  Sad kad treba vrat da im slomimo, sad nemoj? I opet, nama, nemoj!?
Cica, crven si da crveniji ne mozes biti!
Mali, ne seri..

Vajat XlV

Nema tu, crven, necrven.. Takvo je bilo vreme. Ako nisi s njima, protiv njih si – potkrepljuje izlaganje Zivko. Jebiga..
Idemo mi sad – prekidam tesku temu. Vreme je da podjemo – ustajem. Ustaj Srpko! Zivko, brate, rakija ti je dobra, svraticemo opet – oprastam se..
Nikud vi ne idete – odlucan je lisica – ne, dok se sve ne popije, ziveli, podize casicu u crvenoj i beloj saci.. Srpko, dete, zavoleo sam te, sposoban si, pravi delija, voleo bih da imam sina kao ti – ljulja ga rakija..
Pijemo ovu casu i odlazimo – ustade i Srpko. Bozice, mili moj, ne zaboravi da poneses puscicu, eno je na sljivi, ipak si ti lovac – izruguje se. Sa puta, kroz zivicu, osvrnuh se na dvoriste. Nalakcen, za stolom, ostao je iza nas psorijazicni domacin.
Da nije zivice pored puta, dva druga bi zavrsila u prvoj njivi. Podlakceni, kretali smo se, cik cak prasnjavim makadamom.. Ovim putem cemo do asvalta, pa cemo na autobus – planira Srpko. Na autobus, nego kako – kaziprst mi je uperen ka belim oblacicima..