Kad TV ekipa “Kvadrature kruga” dođe u “bilo koji grad”

Televizijska ekipa “Kvadrature kruga” predvođena neustrašivim novinarom, voditeljem i autorom ove kultne emisije RTS-a Brankom Stankovićem, boravila je tri dana u našem gradu. Iako su imali snimanja u Loznici, Obrenovcu i Mionici, ekipa “Kvadrature kruga” bila je “ulogorovana” u ovdašnjem pansionu “Bubica”, iz koga su svako jutro odlazili na ugovorena snimanja u pomenuta tri grada, a uveče se vraćali u “bilo koji grad Valjevo”, da baš u njemu prespavaju i vide neke svoje drage prijatelje Valjevce.

Sa jednim od valjevskih prijatelja dr Sašom Žunjićem

Tragajući za velikim-malim ljudima, njihovim posve običnim i krajnje neobičnim sudbinama, ekipa “Kvadrature kruga” svojom kamerom zavirila je u svaki ćošak Srbije i zabeležila više od 1.700 priča, ali za Valjevo ih vezuju posebne emocije, ljudi i uspomene. Snimatelj emisije Darko Bursać svojevremeno je 6 godina živeo u našem gradu i radio za Dopisništvo RTS-a, dok reporterski maestro Branko Stanković, kao najnagrađivaniji novinar Radio televizije Srbije, ima puno prijatelja u Valjevu. Sa njima, kako kaže, redovno održava kontakte, obilazi prirodne lepote naše okoline, posećuje ih porodično i uz čašicu kvalitetnog razgovora rado nazdravlja u valjevskim kafanama.

U nedavnoj poseti Miliji Jeliću iz Radobića

Čoveka koji je svojim novinarskim izgaranjem pronašao formulu za izračunavanje kvadrature duše svojih sagovornika i gledalaca, zatekli smo u Restoranu “Hemingvej” sa “stalnom” postavom njegovih valjevskih prijatelja. Kaže mi da su taj dan boravili u Mioničkom kraju, snimali su jednu porodicu iz sela Planinica, čija je zemljotresom `98. godine oštećena kuća tek nedavno završena. Naravno, posetili su i njihovog omiljenog heroja, koga drugog nego malog-velikog Miliju Jelića iz Radobića, čija je priča u “Kvadraturi kruga” dirnula celu Srbiju, podstakla mnoge na drugačije razmišljanje i “naterala” gledaoce na dobročinstvo.

(Srdačan doček i zagrljaj dvojice prijatelja, Milije i Branka)

Milija nije samo lik čiju je sudbinu pretočio u prilog u svojoj emisiji, Milija je Stankovićev najdraži junak, njegovo čedo, njegova dika. Cela ekipa “Kvadrature kruga” je za Miliju mnogo više od jedne “terenske ekipe” nacionalne televizije. Bili su gosti na proslavi njegovog punoletstva, što samo pokazuje da je njihov odnos odavno izašao iz televizijskog okvira. Upravo je Milijina slava Alimpijevdan proteklog vikenda bila “povod” da se ponovo bude gost u kući Jelića, kaže Branko Stanković i ponosno ističe da je Milija, koji je bio čudo od deteta, izrastao u čudnovatog momčinu, još više vrednog i odgovornog, ali i dalje skromnog i zahvalnog.

Sa snimanja emisije u selu Planinica kod Mionice proteklog vikenda

Novinar i autor emisije, koja na spontan način govori o istinskim vrednostima, zapostavljenim ljudskim kvalitetima i potresnim ljudskim sudbinama, kaže da još nije uspeo da pronađe modus da se sa gašenjem crvene lampice na kameri stopostotno isključi iz životnih priča svojih sagovornika. Navodi da je bilo situacija kada danima po dolasku sa terena nije mogao da jede, da se dešavalo i da zaplače za kućnom trpezom saosećajući se sa nemaštinom svojih sagovornika i nesrećnim sudbinama koje su ih zadesile. Priznaje da je proredio snimanja zbog nemogućnosti da ostane imun na teške ljudske sudbine i da za emotivne ožiljke, koje sa terena (do)nosi kući i dalje nema leka. Nažalost, nikad nije uspeo da svoj posao ostavi na poslu. Naprotiv, uvek ga je nosio kući, danonoćno se preispitujući šta još može da učini, kako još može da pomogne glavnim junacima svojih priča, koje nikoga nisu ostavljale ravnodušnim, a ponajmanje njega.

Priseća se da je u Valjevo prvi put došao osamdesetih godina na susret dopisnika RTS-a, koji se održavao u našemgradu. Tada je radio kao dopisnik iz Užica, u kojem se rodio, odrastao i stasavao kao novinar. Tada je u Valjevu upoznao ekipu naših dopisnika, novinare Slobodana Rakovića i Radovana Lazarevića, kao i snimatelja Miroslava Jeremića. Poznati snimatelj RTS-a tada, a danas još čuveniji fotograf Jeremija, pozvao je nedavno Branka Stankovića, da baš on otvori njegovu izložbu fotografija “Bukvar prirode”, koja je početkom oktobra upriličena u ovdašnjoj Galeriji Narodnog muzeja, što je sa zadovoljstvom i bez oklevanja prihvatio. Kaže da ga je Jeremija “pošteno namučio” davši mu zadatak da govori o njegovim veličanstvenim fotografijama, pa je cele noći smišljao razne rime adekvatne nazivima brojnih mesta, čije je predele ovaj majstor fotografije ovekovečio izložbom u Muzeju.

Prema njegovim standardima i merilima emisije “Kvadratura kruga”, Valjevo na svu sreću ne spada u one gradove koji obiluju potresnim pričama. I dalje, kako kaže, u tome prednjače gradovi i manja mesta sa juga Srbije. Valjevo opisuje kao divan grad u kotlini, koji vidno “pati” od velikog aerozagađenja i u kojem je životni standard i dalje nezadovoljavajući.

Razgovor sa ovim skromnim gospodinom, koji je za svoj novinarski i reporterski rad nagrađen preko 60 puta, započet je potpuno spontano, a tekao je kao da smo stari znanci koji si se posle dužeg vremena slučajno sreli. Čuti uživo Stankovićevu boja glasa, dikciju, način na koji priziva uspomene i opisuje situacije, neprocenjivo je iskustvo za svakog novinara. Harizmu ne smem ni da se usudim da prokomentarišem, jer smatram da je nijedna reč ne opisuje adekvatno. Ukoliko bude čitao ovaj tekst, verujem da će se osećati donekle neprijatno, smatrajući da možda preterujem u veličanju njegovog lika i dela, ali nažalost gospodine Stankoviću, drugačije ne mogu, ne želim i namerno ne umem. Hvala Vam što rado svraćate u ovaj naš “bilo koji grad”, što “verujete” u valjevsku podvalu, što ne razumete kada vam u centru Valjeva nude samo “Zaječarsko” pivo i verujem da će naše sledeće druženje potrajati bar malo iza ponoći, jer svi dobro znamo da se u “bilo koji grad Valjevo” dolazi vrlo kasno.

Marija Petrović-Marković