Pre 19 godina, 24. marta 1999, avioni NATO vojnog saveza počeli su operaciju bombardovanja Srbije, prvi put od nastanka Alijanse bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, a u vazdušnim udarima, koji su trajali narednih 78 dana, život je izgubilo, prema zvaničnim podacima državnih organa, najmanje 2.500 ljudi. Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Dana 14. aprila 1999. godine u 5.30 časova, prve bombe pale su i na Valjevo kada je bombardovana fabrika „Krušik“. Tokom bombardovanja preko 200 bombi je palo na područiju Valjeva,  a od toga 150 bombi je bačeno na Krušik. Tokom bombardovanja uništena je zgrada policije u Valjevu, vojna skladišta u Pričeviću  ali su i oštećeni mnogi javni objekti, stanovi i kuće.

U Valjevu i okolini nema čoveka koji na pomen bombardovanja ne pomene, HEROJA NAŠEG NEBA, pukovnika Milenka Pavlovića koji je kao komandant tadašnjeg 204. lovačko avijacijskog puka izvukao mlađeg kolegu pilota koji se nalazio u kabini MiG-29 i poleteo u susret NATO letelicama koje su bombardovali njegovo rodno Valjevo.

Valjevo


Milenko je rođen u porodici Milorada i Radmile Pavlović, u selu Gornjem Crniljevu 5. oktobra 1959. godine. Prva 4 razreda osnovne škole završio je u rodnom mestu, a sledeća 4 u Osečini. Srednju vojnu školu je završio u Mostaru. Iako je najpre odbacio tu mogućnost, kasnije se ipak odlučio za profesiju vojnog pilota.

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovačkog puka, čije je sedište bilo izmešteno u Staru Pazovu. Letačka tehnika je bila na izuzetno slabom nivou održavanja i nesigurna. Do tog 4. maja nekoliko aviona je izgubljeno usled raznih kvarova koji su se obično dešavali neposredno po uzletanju. Većina pilota je uspela da se spase, poginuo je jedino major Zoran Radosavljević.

4. maja 1999. oko 12 časova primećena je veća grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije Krušik, kao i na vojna skladišta u selu Pričević. Komandu da poleti dobio je jedan od mlađih oficira. Međutim, potpukovnik Pavlović je telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrži i umesto njega je on poleteo ka Valjevu sa svojim avionom MiG-29, № 18109.

„Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!”, urlao je Pavlović dok je izvlačio kolegu iz kabine, da bi potom u poluispravnom avionu krenuo ka Valjevu, rodnom kraju, u susret desetinama NATO lovaca i bombardera.

Pavlović se upustio se u neravnopravnu bitku protiv 16 NATO aviona, uspeo da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem ali je, ubrzo, oko 12:45, bio pogođen sa tri rakete, ispaljene od strane holandskih pilota sa aviona F-16 fajting falkon koji su bili zapadno od Tuzle te ih on nije ni primetio. Poginuo je još u vazduhu. Ostaci njegovog aviona pali su u selo Petnica. Sahranjen je 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju.


Valjevo