7 decenija Narodnog muzeja Valjevo

Narodni muzeja Valjevo obeležio je 70 godina od osnivanja. U ime ovog značjanog jubileja organizovano je nekoliko prigodnih događaja. U galeriji Narodnog muzeja otvorena je izložba “Plakati izložbi i događaja u Narodnom muzeju Valjevo tokom prvih decenija 21. veka”, autorke Jelene Ivić i promocija monografije “Tragom prošlosti: Narodni muzej Valjevo 1951 – 2021”, koju je priredio kolektiv Narodnog muzeja. U Velikoj sali Centra za kulturu Valjevo održana je Svečana akademija uz prisustvo brojnih gostiju iz nacionalnih ustanova kulture u Beogradu, kao i predstavnika našeg grada.

Muzejski kustos – muzejski savetnik Vladimir Krivošejev, pozdravljajući brojne zvanice u sali Centra za kulturu, podsetio je da je predhodni veći jubilej obeležen pre 20 godina, kada je obeleženo 50 godina Narodnog muzeja u Valjevu.

“Od tada do danas prošlo je 20 godina i Muzej je tu gde jeste. Ovo je jedan od najnagrađivanijih muzejskih institucija u Srbiji, muzej sa najbrojnijom posetom u kategoriji regionalnih i lokalnih muzeja, i primer izvrsnosti, navođen u brojnoj literaturi, ali i sleđen u muzejskoj praksi različitih srodnih institucija širom Srbije”, rekao je Vladimir Krivošejev.

U ime Državnog arhiva Srbije prisutnima se obratio direktor, prof. dr Miroslav Perišić, nekadašnji đak Valjevske gimnazije, koji je u jednom periodu i sam bio deo kolektiva Muzeja u Valjevu.

Kultura je savest društva, rekao je na svečanoj akademiji povodom 70 godina Narodnog muzeja u Valjevu prof. dr Miroslav Perišić, direktor Državnog arhiva Srbije. On je naglasio da je azbuka dobro osmišljene kulturne politike zaštititi nasleđeno i ono što danas nastaje u kulturi i sve vredno u drugim oblastima, te da se po tome koliko su muzeji, arhivi, biblioteke i stara urbana jezgra u gradovima uređeni razlikuju ozbiljne države od onih drugih.

“U vremenu kada nam se odnekud iz sveta poručuje da zaboravimo prošlost, da istorija nije važna, da nije važno ko si i šta si bio, kada jača tendencija da sve liči jedno na drugo i kada se u svetu malim narodima poništavaju identiteti, jedna od najsažnijih uporišnih tačaka odbrane identiteta i pamćenja je kultura”, rekao je prof. Perišić.

On je naglasio da Valjevo ima dobro iskustvo sa gradskom kulturnom politikom druge polovine 80-ih godina 20. veka, te da sa dozom nostalgije gledamo na vreme kada su prota Mateja Nenadović, vojvoda Mišić, Desanka Maksimović, Ljuba Popović, ponovo postajali građani svog grada, kada je Valjevo bilo grad duha, ustalasana intelektualna i stvaralačka pricaonica i kada su stari delovi grada zaštićivani.

“Nasuprot tome, od pre nekoliko godina teško se mirimo sa činjenicom da ćemo kasarnu čuvene Drinske divizije zauvek gledati samo na fotografijama u muzeju. Zar je moralo tako”, upitao je javno profesor Perišić i dodao da su sve te stare kuće, česme i  kapije – “kapije prošlosti”.

Šetati starim zaštićenim urbanim jezgrom grada isto je kao prevrtati stranicama knjige, rekao je prof. Perišič i naglasio da se knjige ne spaljuju i ne bacaju.

“Nadam se da se Valjevo neće povijati pred naletima novih spoljnih globalnih tendencija da mu se briše istorija i poništava njegov identitet pretvaranjem javnih prostora u tunele od ružnih, bezličnih i bez duha podignutih višespratnica tamo gde im mesto nije. Jedan stari grad u urbanom smislu ne sme da postane mlad grad, kao da je nastao u današnjem vremenu kada planeta osiromašenog duha sve više počinje da liči na svet robota i robova”, kazao je Perišić i poručio da je važno da što više znamo o muzejima, arhivima, bibliotekama, zavodima za zaštitu spomenika kulture, zato što ništa ne nastaje samo od sebe, uvek izvire iz nečega ili je njegova posledica.

“Istorija opominje i poručuje, podseća i podstiče na razmišljanje, nadahnjuje… Teško se saznajno osvaja, ne predaje se lako svom proučavaocu, opasno je ako se ne razume”, istakao je prof. dr Perišić.

U ime Narodnog muzeja Srbije, koji je kao centralna nacionalna institucija zadužena za rad Muzeja u Valjevu, prisutne je pozdravila Bojana Borić Brešković, dok se u ime Ministarstva kulture i informisanja obratio Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture. U ime Grada Valjeva prisutne je pozdravio gradonačelnik Lazar Gojković.

“Trajnost je jedno od merila kvaliteta, ali kada nešto traje 70 godina, i kada iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, unapređuje svoj značaj i unapređuje svoje pozicije u životu grad, onda je to potvrda ne samo trajnosti i pukog protoka vremena, nego i predanog i stručnog rada mnogih generacija koje su radile i danas rade u Narodnom muzeju u Valjevu. Valjevski Muzej je ustanova koja je bez sumnje jedan od simbola Valjeva, kako za nas Valjevce, tako i za sve ljude van našeg grada”, kazao je Lazar Gojković, gradonačelnik Valjeva. On je naglasio da odaje priznanje svim generacijama koje su stvorile i negovale Muzej i čestitao veliki jubilej današnjoj generaciji na kojoj ova ustnova počiva.

U završnici svečanosti obeležavanja 7 decenija Narodnog muzeja u Valjevu, prisutnima see obratila i direktorka Jelena Nikolić Lekić.

“U cipelama koje su obule korake naših predaka, stigli smo. Odasvud. Setiće nas se danas sve naše prošlosti, sva proleća i jeseni, svi snegovi i sva sunca što su grejala. Svaki kamen što je iskrio kad se zemlja rađala. Setiće nas se svi naši preci i svi tragovi u koje su nas ostavili, a čije su se stope obule u naših 70. I dok nas uspomene budu budile kroz vekove, i duh praoca kojih više nema, znaćemo da su u svakoj stopi. Tada ćemo ponovo proklijati. Da bismo putovali daleko, gledali duboko, da bismo sanjali i maštali i praštali. Da bismo voleli i čuvali zajedno”, kazala je direktorka Narodnog muzeja u Valjevu Jelena Nikolić Lekić.

U umetničkom delu programa nastupili su valjevski glumci i učenici i profesori valjevske Muzičke škole “Živorad Grbić”.