Najnovije vesti

Danas je Savindan

Svakog 27. januara u svim obrazovnim ustanovama učenici sa svojim nastavnicima i profesorima svečano obeležavaju školsku slavu Savindan. Knez Miloš Obrenović je ukazom od 5. februara 1827. godine naredio da je Dan Svetog Save – neradni, a svi koji ne bi tog dana došli u crkvu, ili dućan zatvorili, odredio je da “ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu”. Sveti Sava je, inicijativom Anastasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca, koju je prihvatilo namesništvo kneza Mihajla 02. januara 1840. godine ustanovljen za školsku slavu u spomen na začetnika srpske srednjevekovne književnosti – zbog čega je zaštitnik prosvetitelja.

Sa Svetosavske akademije u Centru za kulturu Valjevo (foto: Dragan Krunić)

Foto: Dragan Krunić

U Srbiji Savindan je proslavljan do kraja II svetskog rata, da bi 1990. godine vraćen u školske i vaspitne ustanove. Brojni vernici su molitveno obeležili Savindan, jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika koji kao svog zaštitinika slave i čobani i različite zanatlije.
Širom zemlje veliki broj osnovnih, srednjih škola i gimnazija nazvan je imenom prvog srpskog arhiepiskopa i tvorca zakonodavstva. U valjevskom kraju, Osnovna škola u Popučkama nosi ime Svetog Save. Osnovana je početkom prošlog veka kao izdvojeno odeljenje škole iz Rabrovice, a tada novosagrađena zgrada je osveštana 1903. godine i tim povodom matična škola pokonila je liveno bronzano školsko zvono teško oko 60 kilograma, na kome je ugravirana posveta: ”Poklon školi Popučanskoj od škole Rabrovičke – na Savindan 1903. godine. Članovi školskog odbora: D. Filipović, Lj. Šljivić, M. Žunjić, S. Petrović i V. Terzić”, uz informaciju ”Radnici Vojno – tehničkog zavoda u Kragujevcu”.
U petak je u velikoj dvorani Centra za kulturu u Valjevu održana Svetosavska akademija uz blagoslov Episkopa valjevskog Gospodina Milutina, koji je prisutnima poručio da je Sveti Sava duhovni vođa svoje nacije za sva vremena. Tom prilikom članovi Dramskog studija Valjevske gimnazije izveli su predstavu “Arhiepiskopstvo tvoje”, o Savinom susretu sa carigradskim Patrijarhom Manojlom i carem Teodorom. Crkveni hor “Hadži Ruvim”, pod dirigenstkim vođstvom profesora Milice Stepanović, zatim Dečji hor CZNTK “Abrašević” i grupa “Nektarija”, izveli su prigodna muzička ostvarenja u slavu Svetog Save. Jedino je, zbog vremenskih uslova i snežne vejavice, izostalo učešće profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, protojereja – stavrofora dr Radomira Popovića.
Danas, u znak sećanja na velikog prosvetitelja i duhovnika svog naroda, učenici održavaju priredbe, podsećajući na nesagledivo zalaganje i žrtvovanje Svetog Save, svetovnog imena Rastko Nemanjić, rođenog oko 1175. godine, najmlađeg sina župana Stefana Nemanje i plemkinje Ane Nemanjić, kasnije monahinje Anastasije. Utemeljitelju srpske duhovnosti rano se odrekao svetovnog bogatstva i zamonašio se veoma mlad, 1190. ili 1191.godine, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori, i zbog čega biva omiljen i okarakterisan za najvećeg sina srpskog naroda u srednjevekovnoj Srbiji. Uporno je radio na produhovljenju i prosvetiteljstvu naroda. Svojim zalaganjem uspeva da od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) Srpske crkve i Srpsku arhiepiskopiju u Nikeji 1219. godine. Značajna su književna dela Svetog Save: “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik”, “Studenički tipik”, “Zakonopravilo”. Upokojio se u manastiru u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju. Prema srednjevekovnim zapisima, vest je stigla u Srbiju 27. januara, pa se na taj dan služe liturgije. Mošti Svetog Save prenete su i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. godine. Da bi slomio volju naroda turski veliki vezir Sinan paša je 1594. godine, tokom Banatskog ustanka, naredio da mošti Svetog Save odnesu iz Mileševe i spale u Beogradu, na mestu nazivanom Vračar. Prema narodnom predanju, pre spaljivanja moštiju, spasena je ruka Svetog Save koja je čuvana u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja.

Gupa Nektarija (Foto: Dragan Krunić)

Brojne su priče o Svetom Savi. Tako, prema verovanju iz takovskog kraja, vukovi su psi Svetog Save, pa im je on određivao koje torove smeju da napadaju zimi. Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta. Poznata je i priča o Savinom paktu sa đavolom koja govori da je video koliko se ljudi muče da istucaju žito, te reši da im napravi vodenicu, ali mu je za punjenje trebala pomoć đavola, koji je tražio naknadu, odnosno da jedan dan vodenica bude njegova, pa mu Sava dade Badnji dan, kad se obično i reke smrznu. I od tog vremena, vodeničari na taj dan ne melju žito, a zahvalan narod na Savindan mesi pecivo od belog brašna i u crkvi ga deli deci. Prema narodnim umotvorinama o svetitelju je i legenda da Sveti Sava gospodari i nebom, te otuda verovanje da grmljavina na Svetoga Savu ukazuje na sudbinska dešavanja, dok sunčano vreme na Svetoga Savu ukazuje na rodnu godinu.

Foto: Dragan Krunić

Prema narodnom verovanju, dobro je na Savindan, radi napretka, nešto uraditi i novo naučiti, pa i zamisliti se nad delom Svetiteljevim.
Svim školarcima, prosvetnim radnicima, vernicima i svima koji slave želimo srećan Dan Svetog Save.

Autor: REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.
inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin