DIVČIBARE SVE PRIVLAČNIJA TURISTIČKA DESTINACIJA GOSTIMA IZ ZEMLJE, REGIONA, ALI I INOSTRANSTVA

Blizina velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, provereno najniže cene boravka, ali i ostalih usluga, počev od ski pasa, opreme za skijanje, pa sve do cenovnika u restoranima i kafićima u odnosu na ostale veće planinske centre, dobre staze i za skijanje i za pešačenje, učinile su Divčibare poslednjih godina izuzetno privlačnom turističkom destinacijom. Čak ni izostanak snežnih padavina nije ugrozio ovogodišnju turističku sezonu, pa su proteklih meseci planinu posetili brojni turisti, naročito za vreme zimskog raspusta. Prema poslednjim podacima na planini je trenutno više od 40 centimetara snega, sa radom su počele obe staze, i Crni vrh i Centar, hotelijeri i vlasnici apartmana kažu da je za Sretenje gotovo nemoguće naći smeštaj, tako da bi se moglo reći da je sezona u punom jeku!

staza-Crni-vrh

Koliko Divčibare postaju sve privlačnija destinacija svedoči i podatak da je prvih godina rada skijališta „Divčibare Ski Risort“ bilo osam, devet hiljada skijaša po sezoni, dok poslednjih godina ta brojka ide i do 15.000. Kako ističe Andrija Marjanović, menadžer skijališta, kontiuitet rada daje svoje rezultate, skijaši su već navikli da u blizini imaju kvalitetne staze za rekreativno skijanje.

staza-Crni-vrh-2

– S obzirom da je početak februara, možda je malo kasno za početak sezone, ali slično je kao i na drugim skijalištima u Evropi. Za sada su prognoze prilično dobre, ima dosta prirodnih padavina i dobrih uslova za osnežavanje što do ove nedelje nije bio slučaj, tako da verujemo da će sezona potrajati. Prošle godine smo imali jednu od najdužih sezona, takoreći istorijsku, imali smo 90 dana skijanja, ali treba imati u vidu da je počela 14. decembra, mesec i po dana ranije nego ove godine. Otkako mi radimo na skijalištu, prosek je 45 dana skijanja po sezoni, što je na ovoj nadmorskoj visini zadovoljavajuće – kaže Marjanović  i kao značajnu prednost u odnosu na druge centre navodi činjenicu da su Divčibare generalno najpovoljnije.

decje-igraliste

– Mi imamo cenovnike formirane za radne dane i vikende, s tim da je vikendima malo skuplje (za odrasle karta od četiri sata je 1600 vikendom, a 1500 dinara radnim danima). Zavisno od kategorija i dužine trajanja skijanja se menjaju cene, svakako su dostupne na našem sajtu i ljudi se mogu informisati. Divčibare tradicionalno privlače ljude koji žele da nauče da skijaju i naša škola je sve brojnija i što se tiče polaznika i što se tiče instruktora, prošle godine je kroz obuku prošlo 1.500 polaznika, a organizovali smo i besplatnu obuku za učenike valjevskih škola i planiramo da sa tim nastavimo – neki su od segmenata ponude „Divčibare Ski Risort-a“, a što se tiče posetioca, Marjanović kaže da su radnim danima na stazi uglavnom stariji ljudi, dok vikendom primat imaju porodice sa decom. Osim Valjevaca, dolaze skijaši iz Beograda, Novog Sada, ali i drugih gradova Vojvodine, kao i iz okolnih gradova, Užica, Čačka, Lazarevca, Aranđelovca, Šapca. U skijalištu „Divčibare Ski Risort“ rade na novim projektima i idejama:

– Nedostaje još jedna staza, pogotovo staza plave kategorije namenjena početnicima. Ta staza je predviđena u generalnom urbanističkom planu Divčibara. Mi smo uradili idejno rešenje za novu stazu i sada pripremamo dokumentaciju, pokušavamo da dobijemo novac iz Evropskih fondova za novu stazu i žičaru. To je dugoročan projekat, mislimo o tome i radimo na tome da pokušamo da Divčibare dobiju još novih zimskih sadržaja. Deo tog projekta je i kosi lift koji treba da bude izgrađen na južnoj padini, veza za posetioce između dna staze i samog parkinga, kako bi olakšali pristup i izbegli stepenište. I na tome radimo – otkriva Marjanović.

centar-Divcibara

Pored sjajnih ski, ali i pešačkih staza, netaknute prirode, prelepih vidikovaca, Divčibare nude čist vazduh bogat jodom i to je nešto što Turistička organizacija i Grad Valjevo stavljaju u fokus. Direktorku Turističke organizacije Valjevo Anu Marković zatekli smo u centru Divčibara sa književnicom i novinarkom Mirjanom Bobić Mojsilović koja je posetila planinu povodom snimanja emisije „Srećna Srbija“, tako da u narednom peridu možemo očekivati da lepote ovog planinskog centra budu predstavljene na TV Prva.

Ana-Markovic-direktorka-Turisticke-organizacije-Valjevo

– Uslovi za boravak na planini pred predstojeći praznik Sretenje su idealni, te ne čudi ogromna zainteresovanost u našem Info centru za smeštajne kapacitete. U prethodnom periodu Grad Valjevo je rešavao goruće probleme infrastrukture, počev od struje, završena je nova trafo stanica i tih problema u budućnosti neće biti što je važno za ovu destinaciju. Grad usmerava svu energiju da Divčibare dobije sve što je neophodno za razvoj turizma, jer to je planina najbliža i Beogradu i Vojvodini, planina koja nudi i kratak odmor, čak i kada niste na odmoru možete doći na vikend, šetati, skijati, uživati, to nije planina za jedan godišnji odmor, turisti nam se stalno vraćaju, dolaze i leti i zimi. Smeštajni kapaciteti su zadovoljavajući, na planini je pet hotela (Crni vrh, Rojal, Divčibar, Heba, Pepa), veliki broj apartmana, a ima i preko 1.800 privatnih vikendica. Sve više se otvara smeštajnih kapaciteta koji nude moderne sadržaje, a sa druge strane zadržali smo netaknutu prirodu. Turistčka organizacija se trudi da sa svojim kapacitetima razvija nove turističke sadržaje koji su neophodni. Pored pijace koju smo stavili u funkciju, na proleće možemo očekivati biciklistički park, a u planu je izgradnja i novog vidikovca Golubac – najavljuje Marković.

Moglo bi se slobodno reći da je otvaranjem hotela „Crni vrh“ decembra 2019. godine značajno promenjen imidž Divčibara kao turističke destinacije. Taj hotelski kompleks značajno je podstakao gradnju apartmanskih objekata na planini, povećao ponudu smeštaja, ali i drugih sadržaja na planini. Sa ovom konstatacijom se slaže i Nataša Mićević, supervizor rezervacija u hotelu „Crni vrh“.

 

Natasa-Micic-supervizor-rezervacija-hotela-Crni-vrh

Nataša Mićević, supervizor rezervacija u hotelu „Crni vrh

– Samo otvaranje hotelskog kompleksa postavilo je ponovo Divčibare na turističku mapu. Kada kažete Divčibare, većini ljudi je prva asocijacija bila dečji turizam, rekreativni turizam i tu se priča završavala. Sa otvaranjem hotelskog kompleksa „Crni vrh“, pored individualnih i grupnih aranžmana počinje da se govori i o razvoju kongesnog i sportskog turizma. Našim gostima je na raspolaganju moderan velnes i spa centar, imamo sportske sadržaje, igraonice za decu, naše najdraže goste, a od nedavno je otvoreno i klizalište u okviru kompleksa, nova atrakcija na planini. Trudimo se da pokrijemo sve zahteve turista i da budemo pioniri u svemu, kao i do sada. Ako se prisetimo kako je izgledao i sam centar Divčibara pre gradnje ovog kompleksa, primetno je da sve ide na bolje. Ne mogu da kažem da i u ovom trenutku ne postoje određeni problemi što se tiče infrastrukture, ali svi, počev od kolega iz drugih hotela, apartmana, do javnog sektora, Turističke organizacije Valjeva i grada Valjeva, udruženi su u želji da se reši ono što je moguće – poručuje Nataša Mićević i dodaje da su i više nego zadovoljni popunjenošću kapaciteta.

hotel-Crni-vrh

– U prethodnom periodu imali smo preko 85 odsto popunjenost kapaciteta, a gosti nam dolaze pretežno iz najvećih gradova, Beograda i Novog Sada. Prednost Divčibara je činjenica da mi nemamo izraženu sezonu, svako godišnje doba ima neku svoju čar. Ono što je konstanta kod nas i po čemu smo poznati to su pešačke ture koje se organizuju u sklopu hotela u svim periodima godine. Rekreatori organizuju turu na licu mesta u skladu sa interesovanjima i mogućnostima naših gostiju i to se pokazalo kao najprivlačniji sadržaj tokom cele godine na ovoj planini – navodi supervizor rezervacija hotela „Crni vrh“.

Ovo su nam potvrdili i turisti koje smo sreli na putu ka centru planine. Sreto Mihailović iz Bjeljine je sa suprugom prvi put došao na Divčibare i svak dan prelaze po 15 kilometara.

– Išao sam na Zlatibor 20 godina, pa smo odlučili da promenimo i dođemo na Divčibare. Ovde je odlično, šetnja nam najviše prija, svaki dan prelazimo po 15 kilometara. Mogle bi malo bolje da se urede pešačke staze, ali sam čuo je leti bolje. Svakako ćemo se vratiti ovde.

Ruskinja Ljubova iz Lepecka (grad udaljen 500 km od Moskve) kaže da ne voli planinu leti, sviđaju joj se sneg i mraz, i kao prava Ruskinja uživa da se kupa u snegu, što praktikuje i na valjevskoj planini.

Ruskinja-Ljubova-na-Divcibarama

– Sviđa mi se sneg i mraz, ima drveća, ljudi su ljubazni. U skladu sa svojim godinama najviše volim da šetam sa štapovima i idem tamo gde nema puno ljudi. Srbiju sam prilično obišla, volim Taru, Zlatibor je dobar, ali mislim da se previše grade vikendice. Na Tari sam grdila što seku drveće, to se radi i ovde, a to je vaše, to je biser planine, to ne smete dozvoliti. Ako previše počnu da grade, onda će planina izgubiti svoju čar i smisao. Svaki dan šetam skoro dva sata, odmah po buđenju se mažem snegom – preporuka je ove Ruskinje za dobro zdravlje!

Slavica iz Obrenovca kaže da su pre dolaska na Divčibare bili na Zlatiboru i da im se naša planina mnogo više sviđa. Jedina zamerka joj je što kiosci ne rade radnim danima, već samo petkom i vikendom, te su usmereni na restorane u kojima su, po njenom mišljenju, cene povisoke.

Geografski položaj, otvaranje auto puta Miloš Veliki, činjenica da spada u grupu jeftinijih destinacija, kao i da u odnosu na Zlatibor i Kopaonik još uvek ima karakteristike planine, ima dosta šume, prelepih vidikovaca, dosta staza za šetnju, a opet je sve to relativno blizu smeštajnim objektima, sve to je prednost Divčibara smatra Branka Ilić, menadžer hotela „Pepa“ i napominje da nikako ne treba dozvoliti da Divčibare dožive sudbinu Zlatibora ili Kopaonika u urbanističkom smislu, da se gradi na svakom koraku.

Branka-Ilic-menadzer-hotela-Pepa

Branka Ilić, menadžer hotela „Pepa“

– Divčibare kao turistička destinacija postaju sve ozbiljniji igrač ne samo u Srbiji, nego i u regionu, kada je u pitanju turistička mapa pogotovo među planinskim turističkim centrima. Otvaranje auto puta Miloš Veliki približilo nas je Beogradu i gradskim sredinama iz Vojvodine, skratilo je vreme putovanja, pa samim tim imamo veći broj izletnika, vikendima i u dane praznika, ljudi koji dođu na par sati, bilo da skijaju, šetaju, ručaju i vrate se kući, a istovremeno i broj turista koji koriste usluge smeštaja i ishrane, bilo da borave jedan dan ili duže – ističe menadžerka hotela koji ove godine obeležava punih šest decenija uspešnog rada. Kao neko ko na Divčibarama živi i bavi se turizmom dugi niz godina, primećuje da se vremenom struktura gostiju značajno promenila.

– U ovom momentu preko 90 odsto smeštaja koji su na raspolaganju turistima su grupisani u domaćoj radinosti odnosno privatnom smeštaju, dakle u apartmanima, vikendicama. Do pre pet, šest godina imali smo hotelske goste i ljude iz vikendica, sad imamo jako veliki broj ljudi smeštenih u domaćoj radinosti. To je direktan udar na hotelsku industriju, ipak su hoteli objekti koji zapošljavaju po 15, 20, veći i po 50 ljudi i treba obezbediti posao tokom čitave godine tim ljudima. Ovde je izražena sezonalnost posla, vikendom i za praznike fale ležaji, pa i konzumna mesta u restoranima i kafićima, a radnim danima nema posla toliko. Treba voditi mudre poteze i cenovnu politiku da bi se uspešno poslovalo na godišnjem nivou. Zahvaljujući lokaciji, smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima uspevamo da svoju ponudu prilagodimo tokom godine različitim grupama gostiju – pojašnjava Branka uz napomenu da se u njihovom hotelu  velika pažnja pridaje kreiranju jelovnika kroz koje oni gostima predstavljaju gastronomsku ponudu Divčibara. Podseća da je davne 1963. godine Petronije Pepa Ilić napustio posao stolara, zatvorio svoju radionicu i otvorio bife. U početku, kaže, najbrojniji gosti su mu bili rudari iz četiri obližnja rudnika magnezita i posle par godina u ponudu je uvrstio i jagnjeću čorbu, jagnjeće pečenje i kupus salatu. Sve do  odlaska u penziju 1982. godine na jelovniku hotela bila je isključivo ta ponuda.

– Smatramo da je gastronomska ponuda jako bitna za goste koji žele da upoznaju ovaj kraj, svi dolaze da nešto upoznaju i nešto nauče, a kroz gastronomsku ponudu mogu da upoznaju i folklor ovog kraja. Divčibare imaju idealan položaj kada je gastronomija u pitanju, nalaze se na granici užičkog i valjevskog kraja, kuhinje tih krajeva su vrlo autentične, imaju štošta da ponude, mislim na užičku rakiju, sir, pršutu, kajmak, na valjevske duvan čvarke, malinu, vina koja su sve popularnija. Mi od naših kuvara tražimo da ono najbolje iz tih kuhinja koriste u pripremi jela i da to plasiramo našim gostima, na način kako se pripremalo i serviralo nekada i to im se sviđa – kaže Branka i konstatuje da su ponosni na činjenicu da preko 80 odsto njihovih gostiju na godišnjem nivou čine stari gosti.

– Mnogi su dolazili kao mali sa svojim roditeljima, pa sa svojim društvom, devojkama, sad sa svojom porodicom i decom. Naš najbitniji proizvod za svih ovih 60 godina je zadovoljan gost. Bez dinara ulaganja u lojaliti programe uspeli smo da ostvarimo jako visak procenat lojalnosti gostiju i u uslovima kada je konkurencija sve jača i jača i ponuda sve raznovrsnija.

S obzirom da je ceo svoj dosadašnji život provela na Divčibarama, osluškujući potrebe turista, ali imajući na umu i interese planine i njenih meštana, ukazuje na još jedan potencijal Divčibara koji može privući novu ciljnu grupu turista. Dobrih deset, čak i dvadeset godina unazad ljubitelji „off road“ kulture sa svojim četvorotočkašima ili dvotočkašima smatraju konfiguraciju terena Maljena i Divčibara idealnom za vožnju. Po mišljenju Branke IliĆ, to treba iskoristiti kao prednost i predstaviti kao deo turističke ponude. Potrebno je da Grad donese odluku kuda smeju da voze takve vrste vozila i da se to poštuje, jer ima dosta privatnih parcela i vlasnici reaguju, s punim pravom, ne žele da im kvad ili džip voze po pašnjaku ili livadi. Od toga može da se napravi dobra turistička zanimacija, predlog je naše sagovornice.

B. M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.