Dodirnimo nasleđe

U okviru projekta „Pristupačnost stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo slepim i slabovidim osobama” realizovana taktilna izložba “Dodirnimo nasleđe”.

Sa željom da svoje sadržaje približi što široj populaciji, da oni budu dostupni svim sugrađanima i zainteresovanim posetiocima, Narodni muzej Valjevo je napravio iskorak u svom radu i u okviru projekta „Pristupačnost stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo slepim i slabovidim osobama” pripremio taktilnu izložbu namenjenu slepim i slabovidim licima! Ovaj mali korak u radu muzeja, zapravo je jedan značajan korak u pogledu uključivanja i osoba sa posebnim potrebama u funkcionisanje kako ove ustanove, tako i našeg društva i dobar primer inkluzije na delu.

Po rečima muzejskog etnologa Gordane Pajić, koja je rukovodila pomenutim projektom, mali broj kulturnih ustanova u zemlji, konkretno muzeja i galerija, ima ovakve sadržaje, te su u valjevskom muzeju, upravo polazeći od postavki koje su realizovane u Muzeju u Leskovcu, Galeriji Beljanski u Novom Sadu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, odlučili da njihova iskustva primene i u svom radu i jedan deo svoje stalne postavke u izvesnoj meri prilagodili slepim i slabovidim osobama.

“Prvobitna ideja je bila da punktovi sa taktilnom izložbom budu u svim salama stalne postavke. Međutim sredstva su uslovila da se opredele samo za jedan prostor koji je i najjednostavniji za pristup slepim i slabovidim licima, a to je sala s početka 20. veka, koja je odmah naspram info pulta, gde smo postavili jednu taktilnu izložbu koja ima dve celine, etnološku i istorijsku. Sve predmete u postavci prati audio vodič, kao i legende na čitljivom i Brajevom pismu”, otkriva Gordana Pajić i pojašnjava detalje izložbe:

“Etnološka priča ima zadatak da slepim i slabovidim licima predstavi kako je izgledala kultura stanovanja na prelazu iz 19. u 20. vek, a da bismo to prikazali koristili smo makete. Urađena je maketa jedne kuće polubrvnare i predmeti koji su činili pokućstvo, jedna drvena stolica tronožac, keramički predmeti i nešto od tekstilnih predmeta. Sve su to uradili naši saradnici: grnčar Milojko Nikitović, maketar Ranko Pavlović i krojač narodnog odela Vanda Grujičić. Svi predmeti su urađeni tako da posetioci izlobe mogu na dodir da osete materijal, a za izradu tih predmeta korišćeni su prirodni materijali koji su u to vreme korišćeni (vuna, zemlja, drvo…). Tekstilne predmete smo pravili tako da ornametika koja je karakteristična bude izražena, a to se postizalo tako što se pojačavala nit kojom se veze ili tka da bi bila reljefasto profilisana i da osoba može da oseti formu tog ornamenta. Postoji i audio vodič koji svaki predmet objašnjava i legende koje su i na čitljivom i na Brajevom pismu. U okviru istorijskog dela smo kroz kratku priču predstavili odlikovanja Albanske spomenice i za učesnike u Prvom svetskom ratu, rađene po uzoru originalnih odlikovanja. Za izradu tih odlikovanja korišćena je 3D tehnologija izrade maketa što je jedna novina, a za te potrebe je angažovana firma iz Beograda. Izložbu prati i mali katalog, brošuru koja je takođe urađena na čitljivom i Brajevom pismu”, navodi Gordana Pajić i dodaje da su na ovom projektu sarađivali sa brojnim ustanovama u zemlji koje imaju slična iskustva.

“Polazeći od muzeja koji su uradili slične priče, kao što je Muzej u Leskovcu, Galerija Beljanski u Novom Sadu, Muzej savrmene umetnosti u Beogradu, želeli smo da neka njihova iskustva primenimo, te smo se konsultovali sa kolegama iz tih ustanova, a sarađivali smo i sa valjevskim udruženjem slepih i slabovidih, kao i sa Školom za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” iz Zemuna čiji zaposleni su nam bili izuzetni konsultatnti, a pomogli su nam i u izradi tekstova na Brajevom pismu. Priča o inkluziji slepih i slabovidih lica u našem kraju nije posebno aktuelizovana i smatrali smo da bi bilo dobro da Muzej kao ustanova kulture bude prvi koji će krenuti u tu priču. To je jedan iskorak za naš muzej, a tako smo se pridružili onim kolegama koji već par godina rade na tome i daju svoj doprinos da ova populacija bude vidljiva u našem prostoru”, ističe Gordana Pajić uz napomenu da im je namera da u ovoj, ali i narednim godinama kroz razne kreativne programe, radionice, zajedno sa valjevskim Udruženjem slepih i slabovidih približe ovu priču i ostaloj populaciji.

“Pripremajući ovu izložbu bila sam u prilici da u Muzeju savremene umetnosti budem vođena kroz njihovu taktilnu postavku zatvorenih očiju i nakon tog iskustva sam shvatila da je vrlo važno da publika koja vidi pokuša da uđe u taj svet. Jedna saradnica je rekla da inkluzija ne treba da bude samo jedan zadatak koji se da u određenom trenutku, nego da treba da bude način života svih nas! Važno je da imamo razumevanja za njihov način života, za njihove potrebe, da ne razmišljamo kako su oni drugačiji, da shvatimo da su potrebe svih ljudi iste i da te barijere treba da se sruše”, poručila je etnolog Narodnog muzeja Valjevo Gordana Pajić.

Korisnici usluga Udruženja slepih i slabovidih iz Valjeva posetili su Narodni muzej Valjevo gde su ih kustosi proveli kroz izložbu, a vodili su ih i u Muzej savremene umetnosti dok je trajala njihova taktilna izložba, što je bio jedinstven doživljaj.