Euro Lithium ne odustaje od rudnika!

“Projekat Valjevo i održivo rudarstvo litijuma i borata”, naslov je pod kojim je Innovation News Network internet platforma, pre 2 dana objavila intervju sa Aleksanderom Palkovskim, potpredsednikom kanadske kompanije Euro Lithium, koja preko svoje podružnice registrovane u Divcima, istražuje rude litijuma i borata nedaleko od našeg grada. Palkovski je govorio o dugoročnoj viziji kompanije Euro Lithium da postane siguran i održiv dobavljač litijuma i borata za 21. vek i dalje. Kada se sagleda celokupan intervju, koji je na engleskom jeziku, a imajući u vidu sve prethodno što je u medijima objavljeno vezano za izgradnju potencijalnog rudnika nadomak Valjeva, očigledno je da kompanija Euro Lithium pokušava da nađe zainteresovane investitore, ako ne za ekspolataciju litijuma onda bar za vađenje druge kritične sirovine – borata. Litijuma nema u velikim koncentracijama u valjevskom nalazištu, tako je bar Palkovski izjavio za Novu ekonomiju 9. aprila, ali sada, potpredsednik Euro Lithiuma akcentuje da ležište u Valjevu sadrži ogromne količine borata, koje naziva “herojskom robom”.

Print Screen www.innovationnewsnetwork.com

Odgovarajući na pitanje zašto se područje Valjeva posebno poklapa sa celokupnom vizijom održive proizvodnje i distribucije litijuma kompanije Euro Lithium, Palkovski je objasnio da potražnja za litijumom raste brže od ponude, da će zato biti potrebno iskoristiti alternativne izvore kako bi se omogućio isplativ prelazak na zelenu ekonomiju, te da projektom Valjevo kompanija Euro Lithium namerava da popuni tu očekivanu prazninu u snabdevanju, posebno u Evropi, vađenjem litijuma iz glina. On je, između ostalog istakao, da je valjevsko nalazište zapravo jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu i da valjevske gline, gledano na duže vremenske staze, imaju kapacitet proizvodnje mnogo više litijuma za razliku od proizvodnje iz litijumom visokokoncentrovanih tvrdih stena.

“U ovim vrstama minerala postoji relativno mala koncentracija litijuma, međutim, veličina resursa i skalabilnost proizvodnje čine ta nalazišta litijuma posebno atraktivnim. Otisak valjevskog ležišta dugačak je osam kilometara, a širok četiri kilometra, i po svojoj veličini zapravo je jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu. Za razliku od tvrdih stena, koje imaju visoku koncentraciju litijuma i koje su ograničenog proizvodnog kapaciteta, gline koje sadrže litijum, poput valjevskih, imaju manju koncentraciju litijuma, ali mnogo veći kapacitet proizvodnje tokom mnogo dužeg vremenskog perioda”, pojasnio je Palkovski.

Palkovski je istakao da je preliminarna ekonomska procena projekta za Valjevo završena u martu 2020. godine, da su  inženjeri predvideli da početna proizvodnja bude 20.000 tona u prvim godinama rada, a da će se povećati na 75.000 tona za vreme trajanja rudnika od preko 100 godina. Ako bi se išlo tim putem do proizvodnje, kako je Palkovski naveo, Valjevo bi bilo jedno od najvećih postrojenja za proizvodnju litijuma na svetu.

“Međutim, ono što je predloženo, iako finansijski opravdano, postaće velika površinska jama koja ne bi ispunila ciljeve održivog razvoja naše kompanije. Stav kompanije je da svaki novi razvoj rudnika mora uzeti u obzir dugoročne obaveze bilo koje buduće operacije. Malo je smisla ulaziti u proizvodnju ako će to biti kratkotrajan projekat zbog lošeg planiranja, posebno ako su resursi tako veliki kao Valjevo. O ovom projektu razmišljamo da ima višegeneracijsku osnovu. Važno je da razmotrimo sva moguća pitanja koja bi mogla nastati tokom života rudnika i kako probleme od početka možemo najbolje ublažiti ili izbeći”, kazao je Palkovski.

On je dalje pojasnio da su nakon završetka preliminarne ekonomske procene stvari vraćene na početak sa razmišljanjem o tome gde u ležištu može biti veća koncentracija rude, kako se ne bi zahtevalo da takve ekonomije obima budu konkurentne u troškovima. Srećom, kako je istakao Palkovski, nastavilo se sa otkrivanjem dela ležišta u kojem se nalazi mnogo veća koncentracija borata kao druge kritične sirovine koju nalazište u Valjevu sadrži u ogromnim količinama.

“To nam je omogućilo da uzmemo u obzir druge metode rudarstva koje su možda skuplje, ali imaju manje potencijalnih uticaja na životnu sredinu i društvo. To je prvo uključivalo tradicionalno podzemno rudarstvo komorno-stubnim metodama koje bi moglo da funkcioniše, ali ima značajne zdravstvene i sigurnosne faktore. Zatim ispiranje na liscu mesta, koje bi zahtevalo ispuštanje rastvarača u zemlju. Sam taj faktor je ispiranje na licu odmah eliminisalo kao opciju rudarske metode. I na kraju, uzeli smo u obzir inovativnu rudarsku tehnologiju poznatu pod nazivom “jet bore mining” (bušenje mlaznim sistemom pod visokim pritiskom), poznatu i kao hidraulično bušenje rupa. Koncept ove tehnologije je da se cev koja buši šalje u zemlju, kao kada se vrši istražno bušenje, sve dok se ne dođe do rudnog tela ispod površine. Na dnu te cevi nalazi se mlaznica koja prska vodu i usled pritiska prskanja, voda se zagreva i emulguje gline koje sadrže litijum i boratne minerale. U istoj cevnoj infrastrukturi koja doprema vodu kroz mlaznicu, emulgovani materijali se zatim iznose na površinu da bi se preradili u konačni proizvod. Neželjeni materijali se zatim mogu vratiti natrag ispod površine odakle su došli, za razliku od skladištenja iznad zemlje. To hidraulično bušenje ima relativno mali “otisak zemlje” i vrlo je skalabilan, što nam omogućava da započnemo sa manjim obimima početnu proizvodnju, za razliku od velikog, otvorenog projekta sa velikim “otiskom” od samog početka.”, objasnio je Palkovskog i istakao da je taj metod rudarstva uspostavljen kao omiljeni metod za ispunjavanje socijalnih, ekoloških i finansijskih ciljeva kompanije Euro Lithium.

Innovation News Network internet platforma je deo nezavisne izdavačke kompanija u privatnom vlasništvu Pan European Netvorks Ltd. / Izvor: https://www.innovationnewsnetwork.com/

Palkovski borate naziva nepoznatom i potcenjenom “herojskom robom”. Kaže da su nezamenljivi, da nemaju alternativu u svojim brojnim aplikacijama. Navodi da igraju veliku ulogu tako što su od izuzetne koristi u različitim industrijama i produktima, bilo da se radi o nuklearnoj, solarnoj ili energiji vetra, električnim vozilima, energetski efikasnim zgradama, đubrivima, pakovanju i distribuciji vakcina, čeliku velike čvrstoće i tako dalje. On iznosi podatak da borati potiču iz dva rudnika širom sveta, da Turska i Rio Tinto kontrolišu preko 85% svetske ponude. Napominje i to da je dovoljno velike i ekonomične depozite borata teško naći.

Na pitanje kako bi Valjevo kao jedno od najvećih poznatih nalazišta borata na svetu, moglo da pomogne ublažavanju evropskog stranog oslanjanja na svoje borate, Palkovski kaže:

“U evropskom kontekstu počinjemo da gradimo našu marketinšku strategiju i zaista vidimo Evropu kao svoj primarni fokus. Vidimo priliku da budemo alternativni dobavljač velikim evropskim hemijskim kompanijama koje koriste borate u svojim proizvodima i doprinose ključnim evropskim industrijskim lancima snabdevanja. Imaćemo neke osnovne prednosti kao proizvođač borata, posebno u evropskom kontekstu kao karbon-neutralnog proizvođača, koristeći održivu rudarsku metodu”, istakao je Aleksander Palkovski.

Palkovski je na kraju istakao da ako želimo da imamo zelenu ekonomiju, onda nam je potrebno da proizvodnja kritičnih sirovina poput borata i litijuma kbude na održiv način i sa nula emisijom ugljenika.

“Sa nalazištem u Valjevu i fokusom od vrha nadole na održivost, gde rukovodstvo upravlja agendom održivosti projekta, imamo vrlo jedinstvenu priliku da budemo primer kako rudarska industrija može biti ključni doprinos ispunjavanju svetske ambicije i ciljeva održivog razvoja. Postoji nekoliko inicijativa zbog kojih sam najviše uzbuđen, na primer hidraulično bušenje bušotina, naše partnerstvo sa velikom kompanijom za obnovljive izvore energije u Srbiji i upotreba borata u klimatskim tehnologijama sledeće generacije koje će neizmerno doprineti smanjenju ugljenika i ciljevima održivosti. našim budućim kupcima i svetu”, zaključio je Palkovski.

Da li je zaista moguće održivo rudarstvo u Srbiji i da li je našem gradu uopšte potreban bilo rudnik litijuma ili borata, tema je kojom bi valjevska lokalna samouoprava, a i sami Vajevci trebalo ozbiljnije da se pozabave. Jer, činjenica je da su nalazišta litijuma i borata pronađena i činjenica je da smo već na tržištu. Euro Lithium je zabacio udicu i čeka… A, na mamcu uz kritične rude itekako visi i naša budućnost.

Izvor: https://www.innovationnewsnetwork.com/

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.

Leave a Reply