Gradonačelnikovo učešće na “Klimatonu”: “U rešavanje problema aerozagađenja u Valjevu za godinu dana uloženo milion evra”

“Ove godine direktno je uloženo milion evra u rešavanje problema aerozagađenja u Valjevu kroz nekoliko projekata koje trenutno realizuje Grad Valjevo zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine”, rekao je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković učestvujući na debati “Godinu dana kasnije” organizovanoj u okviru ovogodišnjeg “Klimatona” posvećenom upravo problemu aerozagađenja. Gradonačelnik je navodeći projekte koji su se desili u proteklih godinu dana podsetio da se trenutno u Valjevu radi na proširenju toplovodne mreže, na rekonstrukciji kotla 50 MW u Toplani, koji će umesto mazuta koristiti komprimovani gas, kao i da će se sprovesti projekat pošumljavanja i ozelenjavanja grada. Takođe je značajnim označio i pilot projekat za energetsku efikasnost, gde smo kao grad kod Ministarstva rudarstva i energetike konkurisali sa maksimalnim iznosom sredstava. 

Gradonačelnik Gojković je rekao da je rešenje problema aerozagađenja i dalje “prvi prioritet” gradske vlasti, kao i da je gradsko rukovodstvo svesno da navedeni projekti koji su počeli da se realizuju nisu dovoljni za rešenje problema.

“Napravljen je jedan korak, ali je jako važno što smo ga napravili. Možda je to mali korak za čovečanstvo, ali je veliki za grad. Naš cilj je da ugasimo sve velike kotlarnice na fosilno gorivo u ovom gradu kao i da podignemo svest ljudi koliko je važno da počnu da koriste ekološki prihvatljive izvor energije. Ovo je tek početak, nastavićemo mnogo ozbiljnije i mislim da će se tek u narednim godinama videti pravi rezultati”, kazao je gradonačelnik.

On je istakao da smo kao grad “prvi prioritet” Republike Srbije što se tiče izgradnje transportnog gasovoda visokog pritiska. Planirano je da krajem 2022. godine gasovod stigne do Privredne zone, da bi potom usledila i gasifikacija grada.

“Toplana se prostire u centralnom delu grada i nije došla do naselja na obodima grada. Kada krene gasifikacija, prvo će se ići po tom rubu, po prstenu oko Valjeva, pa će se onda spuštati ka gradu. Gasifikacija nam je jako bitna, jer nažalost, neko nema ekonomske uslove da pređe na ekološki prihvatljiviji energent, tako da mi kao grad treba da uradimo sve što je do nas da građanima omogućimo alternativu”, kazao je prvi čovek Valjeva učestvujući na “Klimatonu”.

Uz podsećanje da aktuelni Plan kvaliteta vazuha 2016-2021 ističe, Gojković je istakao da se izradi novog Plana za period 2022-2017 pristupilo ozbiljno.

“Poslednje što treba da bude ja da taj Plan treba da bude mrtvo slovo na papiru. Želimo da stvari iz tog Plana realizujemo što je brže moguće i odgovorno vam tvrdim da smo sistemski pristupili rešavanju ovog problema”, kazao je Gojković.

Gradonačelnik se posebno osvrnuo na pilot projekat Ministsrtva rudarstva i energetike za energetsku efikasnost, u kojem smo kao grad konkurisali “sa maksimalnim iznosom sredstava”.

“Opredelili smo u rebalansu 10 miliona dinara uz učešće Ministarstva sa 10 miliona. To je 50%, jer i građani učestvuju sa 50%. To je pilot projekat koji je od ove godine krenuo i imajući u vidu veliko interesovanje građana u dosta lokalnih jedinica lokalne samouprave siguran sam da će se i sledeće godine ponovo organizovati takav javni poziv. Jako je važno da vidimo koliki će u Valjevu biti odziv na ovaj konkurs putem koga građani uz subvencije mogu zameniti stolariju, fasade i kotlove, kao i da to može biti pokazatelj na kom je nivou individualna svest”, rekao je Gojković.

Na poslednje pitanje koje je moderator panela Vladimir Radosavljević iz iRevolucije postavio panelistima – “Gde bismo želeli da budemo?” – gradonačelnik Valjeva je odgovorio da je cilj da iz godine u godinu dobijamo bolje rezultate merenja kvaliteta vazduha.

“Siguran sam da ćemo to upravo postići i ovim sistemskim rešavanjem problema onako kako struka bude predložila i rekla. Akcioni plan će nam dati definitvno na osnovu analize koja je u izradi, sve predložene mere koje treba da počenemo odmah da primenjujemo i siguran sam da će se u narednim godinama rešiti i taj problem”, poručio je gradonačelnik.

Gradonačenik Lazar Gojković učestvovao je na prvom od dva panela na ovogodišnjem “Klimatonu”, koji je u Valjevu organizovala “iRevolucija”. Pored njega su u debati “Godinu dana kasnije” učestvovali Đorđe Petković – aktivista “Lokalnog odgovora”, Andrija Petrović – pokretač građanske inicijative “Da Valjevo” prodiše i novinarke Slavica Matić iz Televizije Marš i Marija Petrović – Marković sa portala Valjevska posla, autorka projekata “Da Valjevo prodiše” i “UdahnmO2” koji se 5 godina unazad bave problemom aerozagađenja. Oni su se složili da je učešće gradonačelnika Valjeva na događaju kao što je “Klimaton” pozitivan pomak, jer aktivisti, mediji i donosioci odluka treba da budu parteneri u rešavanju ovog dugogodišnjeg i ozbiljnog problema.

Panelisti su se jednoglasno složili da je prioritet u procesu smanjenja zagađenosti vazduha u Valjevu rešavanje problema zastarele kotlarnice i promena energneta u fabrici “Krušik”, koja koristi od 50 do 70 tona lignita dnevno i najveći je pojedinačni zagađivač u gradu.

Zamerke koje su na panelu izrečene na račun gradske vlasti tiču se nedovoljnog izdvajanja sredstava za aerozagađenje u okviru budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, čija je realizacija godinama unazad nezadovoljavajuća. Izražena je nada da će se najavljeno “sistemsko rešavanje problema aerozagađenja” odraziti na “zeleni budžet” jer je, kako se moglo čuti na debati, jako poražavajuće da se sredstva koja se prikupe u budžetu ne utroše namenski u te svrhe.

Takođe je napomenuto da se u gradsku “Toplanu” godinama unazad dosta ulaže, a da se ta ulaganja nisu odrazila na smanjenje cene grejanja i priključenja. Ukazano je i da bi u Gradskoj upravi trebalo da postoji posebno odeljenje koje se bavi isključivo zaštitom životne sredine, a ne da ta važna oblast bude i dalje u nadležnosti “Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne sredine”, u čijem nazivu je zaštita životne sredine na poslednjem mestu.

Istaknuto je i da svako ponaosob u svom domenu i u skladu sa (ekonomskim) mogućnostima može doprineti smanjenju zagađenosti vazduha, ali da je lokalna samouprava “zvezda vodilja” na putu ka zdravijem vazduhu, da je lopta u njenom dvorištu i da se od nje očekuje da pokaže ozbiljnu rešenost i hvatanje u koštac sa ovim problemom.

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva “