Do prošle godine Valjevo nije imalo laureata Vukove nagrada više od dve i po decenije. Prošle godine se zahvaljujući dr Vojislavu Andriću Vukova nagrada (ponovo) vratila u naš grad, a ove godine je Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” dobitnik Izuzetne Vukove nagrade za 2023. godinu, jednog od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture, prosvete i nauke, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica za rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru.
Vukovu nagradu, koja se tradicionalno uručuje tokom februara, povodom obeležavanja godišnjice smrti našeg čuvenog filologa, lingviste i reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića, primila je direktorka Matične biblioteke Violeta Milošević na svečanosti 19. februara 2024. godine u Predsedništvu Republike Srbije.
“Izuzetna nam je čast i ponosni smo što smo laureati Izuzetne Vukove nagrade za 2023. godinu, jer je reč o najznačajnijem priznanja u oblasti kulture, prosvete i nauke, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, o priznanju koje punih 60 godina verno odslikava ono najbolje što Srbija ima. Ova nagrada je rezultat vrednog i predanog rada valjevske Biblioteke i uspešne saradnje sa svim našim korisnicima i saradnicima. Ujedno je podsticaj, ali i obaveza da nastavimo sa predanim radom, da istrajemo i opravdamo epitet ustanove koja izuzetno doprinosi razvoju kulture”, kazala je za Valjevska posla direktorka valjevske Biblioteke Violeta Milošević.
Predsednik žirija za Vukovu nagradu, prof. dr Darko Tanasković, u obrazloženju navodi da Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” Valjevo, koja je osnovana pre 155 godina, spada u red ustanova sa najdužim trajanjem u Srbiji, da se “odavno pročula kao jedna od najuspešnijih ustanova kulture, ne samo u valjevskom kraju, nego je postala i uzor drugim bibliotekama u Srbiji, pre svega po jednom sveobuhvatnom programu koji je uspela da razvije poslednjih desetak godina i zalaganju da znanje bude svojina svih generacija, od najmlađih njenih korisnika pa sve do penzionera”.
“Stavljajući knjigu i čitanje u prvi plan, ona je svakom korisniku omogućila da biblioteku doživljava kao svoj dom i mesto gde može potražiti odgovor za svaku svoju upitanost. Postala je tako oslonac za svakog Valjevca. Knjižni fond biblioteke se redovno obnavlja, a broj čitalaca stalno se uvećava. Biblioteka po tradiciji u Brankovini organizuje dodelu pesničke nagrade za životno delo koja nosi ime po srpskoj poetesi, Valjevki – Desanki Maksimović. Nagrada “Ljubomir P. Nenadović” za najbolji putopis na srpskom jeziku, koji je ova valjevska biblioteka ustanovila 2014. godine stekla je zavidan ugled u književnoj javnosti i vratila sjaj ovom književnom žanru koji je počeo da se gasi. Posebno prisan odnos mlađih čitalaca prema nagrađenim knjigama koje svake godine izlaze pod žigom ove biblioteke, može se najbolje primetiti tokom poznatih manifestacija u ovom gradu “Dvorište” i “Tešnjarske večeri” kada Biblioteka među srednjoškolcima organizuje akcije poklanjanja knjiga”, piše u obrazloženju i, između ostalog, napominje se da je valjevska Biblioteka među prvima u Srbiji osnovala Muzej zavičajnih pisaca, “pokazujući kako se neguje kultura sećanja i kulturno nasleđe pisane reči, a pisci potekli sa ovog područja od Mateje Nenadovića pa sve do Radovana Belog Markovića to nesumljivo zavređuju”.
Svečanost u čast Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” kao dobitnika Izuzetne Vukove nagrade biće upriličena u Valjevskoj gimnaziji u utorak, 27. februara 2024. godine.
Pored Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović”, Izuzetnu Vukovu nagradu za 2023. godinu dobili su prof. dr Zoran Avramović, sociolog kulture (Beograd), Milorad Vučelić, novinar – publicista iz Beograda i Dragoljub Dragan Elčić, poznati filmski reditelj i profesor TV i filmske režije na Akademiji umetnosti Beograd.
Dobitnici Vukove nagrade za 2023. godinu su književnik Miroslav Aleksić iz Novog Sada, pesnik i pisac Zoran Bognar iz Beograda, umetnički fotograf Stanko Kostić (Beograd), vajari Ljubiša Mančić (Beograd) i Milutin Ranković (Lajkovac), književnik Miomir Nešić (Petrovac na Mlavi), bibliotekarka Žaklina Nikolić (Kladovo), istoričarka književnosti dr Žaneta Đukić Perišić (Beograd), istoričar profesor dr Aleksandar Rastović (Beograd) i vokalno-muzički umetnici braća Teofilović iz Čačka.
O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Živorad Ajdačić, Zoran Gutović, dr Uroš Dojčinović, dr Predrag Marković, Bora Dugić, Selimir Radulović, dr Elizabeta Ristanović i slikar Radovan Trnavac Mića. Žirijem je predsedavao dr Darko Tanasković.
M.P.M.