KAKO DA MLADE I TALENTOVANE VALJEVCE VEŽEMO ZA BUDUĆNOST: “I najduži put počinje prvim korakom!”

Ugledni profesor i nekadašnji direktor Valjevske gimnazije dr Vojislav Andrić uputio je otvoreno pismo javnosti i gradonačelniku Valjeva Lazaru Gojkoviću sa predlogom da ostvareni Valjevci (u zemlji i inostranstvu) pomognu mlade i talentovane Valjevce koji kreću na trnovit put usavršavanja svojih potencijala. Kako je dr Vojislav Andrić naveo, značajni uspesi koje su u poslednjih nekoliko nedelja postigli valjevski gimnazijalci Mihailo Lekić i Lazar Lazarević, kao i solistički koncert učenika valjevske Muzičke škole Simeona Bojičića, podstakli su  ga da razmišlja o “odlivu valjevskih mozgova” i načinu na koji bismo mogli te mlade ljude i mnoge koji su se već “odlili” da “vežemo za budućnost Valjeva”. Ideja i predlog su da se napravi sistem, tj. formira gradska služba koja će (na)praviti korisne baze podataka, formulisati načine komunikacije i organizovati razgovore, sa ciljem postizanja održivog razvoja praćenja i korišćenja dostignuća naših uspešnih sugrađana, čime bi se stvorila mogućnost samogenerisanja ljudi korisnih za razvoj našeg grada. “Tema koju pokrećem nas može integrisati, za razliku od mnogih koje nas dele”, naglasio je dr Vojislav Andrić u otvorenom pismu koje prenosimo u celini.

Vojislav-Andric

Dr Vojislav Andrić, profesor i nekadašnji direktor Valjevske gimnazije

“Mihailo Lekić, Maša Cvetković, Lazar Lazarević, Marija Obradović, Sofija Nenadović, Simeon Bojičić, Nika Ratković, Petar Uskoković, Sofija Mićević… su meni poznata imena naših mladih, a veoma talentovanih sugrađana u oblati nauke, umetnosti, sporta… Siguran sam da u našem gradu takve dece ima i mnogo više u raznim oblastima, ali mi nisu poznata njihova imena i dugujem im veliko izvinjenje za to što i njih ne pomenuh.

Ali, moja namera nije bila da sve koji to svojim postignućima zaslužuju pobrojim (verujem da to po kriterijumima izuzetnosti neće biti teško učiniti), već da skrenem pažnju da ih na našu sreću u našem gradu ima. Verujem da su svi oni zbog postignutih rezultata stipendisti našeg Grada, ali mi namera nije ni da pišem o nesumnjivo ispravnoj potrebi stipendiranja, već da ukažem na potrebu planiranja budućnosti Valjeva i potencijalne uloge tih momaka i devojaka u razvoju našeg grada u narednim decenijama.

Za mene je prirodno da sa njima i njihovim roditeljima porazgovara o njihovim namerama kada je izbor njihovog zanimanja i nastavak njihovog obrazovanja, razvoja u pitanju i ukrste njihove želje sa potrebama našeg grada. Verujem da se, ako ništa drugo ti mladi ljudi mogu informisati i podstaći da razmišljaju da svoju budućnost vide u svom rodnom gradu kao inženjeri, profesori, lekari, privrednici, umetnici, sportski stručnjaci… Naravno, ne mislim da ovim devojkama i mladićima treba oduzeti prirodno pravo i neophodnost da se upoznaju sa najsavreniijim svetskim tendencijama u oblastima kojima žele da se bave. Ali, u svet su svojevremeno otišli da uče i usavršavaju se i Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Milutin Milanković… ali su se ipak vratili u svoju zemlju i decenijama bili značajan stub razvoja Srbije.

Mnogo je onih Valjevaca (to kao nekadašnji direktor Valjevske pouzdano znam, jer ih svakog leta koliko je to moguće okupljam u želji da saznam dokle su stigli) koji su potekli iz našeg grada, a koji su danas perjanice najprestižnijih svetskih univerziteta, velikih i manjih privrednih sistema, čuveni umetnici, naučnici, istraživači, lekari… i koje nikada u poslednjih 20-30 godina niko nije primio, ni pitao da li, koliko i šta mogu materijalno ili duhovno da pomognu svom rodnom gradu? Još je više onih koji u samom našem gradu i u Srbiji predstavljaju umetničke, naučne i privredne veličine i koje slabo koristimo da pomognu u projektovanju blistavije sadašnjosti i budućnosti i svestranijeg razvoja Valjeva u privrednom, obrazovnom, kulturnom… smislu. Neki od njih to mogu učiniti korisnim savetima, neki dobrim idejama iz iskustva, a neki i povezivanjem sa onima koji čak i materijalno mogu pomoći. Treba samo o razgovarati.

Valjevo trenutno ima tri živa akademika, od kojih jedan i živi u našem gradu. I njih i mnoge druge uspešne Valjevce veoma dobro poznajem i znam da su to skromni ljudi koji vole svoj rodni grad i ne bi da se nikom nameću, ali ne vidim razlog zašto da se Valjevo ne obrati svima njima sa molbom da pomognu onoliko koliko žele i mogu. Treba samo razgovarati.

Upitaćete se kakve veze imaju prvi i drugi deo ove priče?

Velike, jer sam siguran da (poput meni znanih primera prof. dr Milomira Stanišića, dr Biba Srećkovića… a sigurno je takvih primera bilo još) Valjevci u zemlji i inostranstvu (iz drugog dela ove priče) neće odbiti i da značajno pomognu i olakšaju razvoj naših mladih talentovanih sugrađana iz prvog dela ove priče.

Svaki, pa i put koji u ovom tekstu predlažem, počinje prvim korakom i zato treba napraviti sistem, tj. formirati neveliku gradsku službu (a, to može biti samo jedna spretna i komunikativna osoba) koja će formirati korisne baze podataka, formulisati načine komunikacije, organizovati razgovore… U praćenju onih obdarenih koji neminovno nadolaze i popis onih koji su postigli i koji postižu vrhunske rezultate mogu sopstvenim korisnim saznanjima doprineti i svi građani koji imaju informacije vezane za navedenu problematiku. U oba slučaja bez bilo kakve diskriminacije, jer nisu samo uspešni takmičari potencijal koji treba razmatrati, niti su samo oni sa velikim koeficijentima na SCI listi ciljna grupa kojoj se obraćamo. Korisnih za ovaj posao ima i u drugim populacijama uspešnih, a koji iskreno žele da pomognu svom gradu. Siguran sam da su naši uspešni sugrađani iz ove dve priče, veliki razvojni potencijal, bar jednak, ako ne i veći od nevelikih sredstava koja se mogu izdvojiti za opštinskog ili državnog budžeta.

Facebook komentari

About Valjevo Vesti

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.