KAKO SAČUVATI REKU GRADAC?

Na adresu Ekološkog društva Gradac u Valjevu, sredinom maja, stigao je sertifikat Evropske agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vode, kojim se Gradac ponovo našao na vrhu liste najčistijih rečni tokove u Evropi. Milica Sredojević, predsednica Ekološkog društva Gradac kaže da od 2001. godine, od kada se uzorkuje voda, reka Gradac spada među najčistije evropske vodotokove, a da o tome svedoči bogat biodiverzitet ove reke, prisustvo vrlo retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-15

Na površini od 1.268 hektara zaštićenog prostora živi 400 vrsta biljnog sveta, 240 vrsta gljiva, 38 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Gradac je stanište vidre, potočne pastrmke i vrlo retke slatkovodne ribe paklare (Petromyzontes), vrsta koje opstaju isključivo u čistim vodama. Institut za zaštitu prirode Srbije je 2001. godine stavio ovu reku pod zaštitu drugog stepena, što znači da je zabranjena “divlja” gradnja, bespravna seča drva i svako drugo narušavanje ambijenta reke i njenih obala. Međutim, poslednjih godina u zaštićenom području najčistije reke u Evropi sve je prisutnija divlja gradnja, vlasnici pojedinih parcela su zagradili pristup priobalju, a Gradac ugrožava i barska pruga koja prolazi kroz zaštićeno područje.

Predsednica Ekološkog društva Gradac, koje upravlja ovim prirodnim dobrom, odgovornost za stanje na reci koje traje godinama prebacuje na nadležne gradske službe, koje po njenom mišljenju nisu ažurne, dok Aleksandar Janković, načelnik inspekcijske službe Grada Valjeva tvrdi da su ekolozi i inspekcija u sukobu oko ne razumevanje šta je čija nadležnost.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-13

Osim što obalu Gradca guši “divlja” gradnja, nestaju vidre, a a spetičke jame mogu se videti nadomak vodozahvata.

“Vidre sam ranije često viđao, motale su se dole oko vitlova, oko vodenice. Poslednjih godina vidjam ih samo zimi, ostave i trag u snegu, ali sve ređe… Što ih nema, ne bih znao da vam kažem”, priča Sreten vodeničar u Ilinčića vodenici na Gradcu. Dobri poznavaoci prilika na ovoj živopisnoj reci kažu da se vidra povlaći uzvodno ka izvorištu jer se donji tok Gradca sve više urbanizuje.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-7

“Sada se ne grade samo vikendice i brvnarice, sada na Gradcu grade porodične kuće i gde ta kanalizacija ode nego u Gradac, jer kanalizaciona mreže je stigla samo donekle. Kakve su te septičke jame i da li to ko kontroliše, to bog sveti zna”, tvrdi Milan Jokić, Valjevac, koji kaže da je zaljubljenik u Gradac. Jokić se zalaže da se svake godine iz gradskog budžeta izdvajaju novčana sredstva za zaštitu “ove lepote koja je jedinstvena”.

U EKOD Gradac ističu da im je, iz godine u godinu, sve teža da sačuvaju reku, posebno od kada je počela pandemija korona virusa, „od kada su se reci okrenul svi, a ne samo zaljubljenici i poštovaoci prirode“.

Milica Sredojević, predsednica valjevskog ekološkog društva tvrdi da je korona donela veliku navalu, ali ne ljudi koji su istinski ljubitelji prirode. Pre korone, kaže ona, tu su dolazili obzirni ljubitelji prirode, koji su na reku stizali praznih ruku, a vraćali se sa puno lepih utisaka!

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-1

Milica Sredojević, predsednica EKOD Gradac

“Eee, sada se ljudi masovno okreću srpskom turizmu , ali u onom najgorem smislu, pa svako želi da postavi šator, ako može u samu reku, svako bi da loži vatru, ako može tik uz Gradac, da se ona čadj sliva niz reku. Moramo shvatiti da reka Gradac nije tu da bi nas zadovoljila, naše potrebe i hirove… Reka Gradac treba da zadovolji oči i dušu svih posetilaca, oni koji sada dolaze i oni, koji će dolaziti na reku u budućnosti”, objašnjava Milica Sredojević.

REKA KAO DOBAR BIZNIS

Povremeni posetioci ne mogu mnogo da zagade reku, oni mogu samo da naruše ambijent, da poseku neko drvo, bace neku flašu, da sruše obaveštajne table, ali to nije nešto što može trajno da naruši prirodu, mišljenja su valjevski ekolozi. Smatraju da su glavni i osnovni problem meštani koji reku Gradac vide kao biznis, nešto od čega oni mogu lepo da profitiraju.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-11

“Godinama u nazad imamo problem sa ljudima, koji su pokušali nešto na divlje da sagrade. Postoje ovde objekti koji su sagradjeni pre 2001.godine, koji su legalizovani, ali ti vlasnici su se širili i gradili nove divlje objekte. Mi svaki taj nelegalni objekat prijavimo nadležnim inspekcijama ali oni ne reaguju. I to je ono zbog čega strahujemo da će nam jednog dana oduzeti ekološko područje, ili smanjiti, što se jednom već dogodilo”, kaže predsednica EKOD Gradac Milica Sredojević.

Naime, od 2001. godine kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije reku Gradac proglasio zaštićenim područjem, to područje se prostiralo od Berkove brane do izvorišta. Samo par godina kasnije taj deo oko brane je odmah izuzet iz zone zaštite, zbog toga što tadašnja uprava Grada Valjeva i gradjani, po mišljenju ekologa, nisu shvatili značaj te zaštite pa su mnogi poželeli da naprave vikendicu na Gradcu, svako je želeo da parče reke ukrade za sebe, i čim se to dogodilo Zavod je tu zaštićenu zonu smanjio. Zaštićena zona sada počinje uzvodnije, od vodozahvata “Ploče” do izvorišta Bukovske reke i Zabave od kojih nastaje reka Gradac. Ekolozi s pravom strahuju da ako se sa divljom gradnjom nastavi započetim tempom, da bi moglo doći do novog sužavanja zaštićene zone.

Aleksandar Janković, načelnik inspekcijskog odeljenja Grada Valjeva, kaže za Radio Slobodna Evropa da su ranijih godina imali mnogo više prijava protiv nelegalne gradnje u području prirodnog dobra, zaštićenog dela klisure reke Gradac. Medjutim, da su donošenjem Zakona o legalizaciji objekata vlasnici tih “problematičnih” objekata u zaštićenj zoni, podneli zahteve i ušli u proces legalizacije, što ih na izvestan način štiti.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-8

“To ne znači da će svi ovi objekti biti legalizovani, ali sve dok su u procesu legalizacije rad inspekcijskih službi je donekle ograničen”, kaže Janković i navodi da je na podrčju Grada Valjeva preko 20 hiljada nelegalno podignutih objekta, bilo da su u pitanju novi objekti ili nekakva dogradnja i proširenje. On navodi da nemaju dovoljno službenika da bi proces legalizacije ovih objekata išao bržim tempom i da to nije problem samo Valjeva već cele Srbije.

Janković se složio sa našim viđenjem da problematični objekti na Gradcu mogu ugroziti ovu najčistiju evropsku reku, dok se čeka na ishod legalizacije, ali nismo dobili konkretan odgovor na pitanje da li su objekti u zaštićenoj zoni u grupi prioriteta u postupku legalizacije.

Milica Sredojević, međutim, dalje navodi da su ranijih godina imali, ne smo problem divlje gradnje, već i divlje seče.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-4

Načelnik Jaknović kaže i to da su ekolozi i inspekcija u nekom vidu sukoba i nerazumevanja šta su čije nadležnosti i da ekolozi, i pored toga što im je grad zvanično dao reku Gradac na upravljanje, hoće sve da „prebace na pleća inspektora“ ali slučaj gde su vlasnici nastavili sa radom na objektu na Gradcu koji godinam ima rešenje za rušenje, a vlasnici naknadno podneli zahtev za legalizaciju, i sam navodi kao dobar primer saradnje ekologa i inspekcijskih službi.

“Odmah smo izašli na teren i intervenisali. Dali smo nalog JKP „Vodovod – Valjevo“ da objekat odmah bude raskvačen sa gradske mreže vodosnabdevanja. Čekamo odgovor Zavoda za zaštitu prirode Srbije na zahtev i upit vlasnika pod kojim uslovima bi on mogao ovaj objekat da stavi u funkciju, a da ne narušava životnu sredinu”, objašnjava Janković.

Na pitanje da li inspekcija kontroliše da li se poštuje procedura prilikom korišćenja i pražnjenja septičkih jama u okviru objekata koji su podneli zahtev za legalizaciju, a nalaze se godinama već u zaštićenoj zoni prirodnog dobra, Janković je odgovorio da nemaju dovoljno kapaciteta da kontrolišu sve “problematične” objekte.

“To je vrlo teško kontrolisti jer mi nemožemo nekome da naložimo da prazni septičku jamu ako je ona polu prazna, a vrlo je teško otkriti da li je vlasnik negde kroz zemlju provukao neku skrivenu cev kroz koju septičku jamu prazni”, kaže Janković i navodi da su se u praksi susretali i sa takvim slučajevima.

KAKO BARSKA PRUGA UGROŽAVA GRADAC

Barska pruga u dužini od nekoliko kilometara prolazi kroz zaštićeno područje reke Gradac. Glavna opasnost za vode reke nisu razni otpad koga se putnici oslobadjaju već pesticidi protiv korova, kojima se prska trasa pruge.

Reka-Gradac-Kako-sacuvati-reku-Gradac-2

“U pregovorima smo sa Železnicom Srbije kako bi smo ostvarili bar odredjenu naknadu, a tim novcem bi smo obezbedili još par profesionalnih čuvara toka reke”, kaže Milica Sredojević, predsednica Ekološkog društva Gradac i dodaje da su za sada angažovana dva profesionalna čuvara, što nije dovoljno, a sredstva za njihove plate obezbedjena su iz gradske kase.

Za četiri godine sledi nova anliza vode Gradca od strane evropske Agencije za zaštitu životne sredine. Na državnom nivou voda se uzorkuje svake godine.

 

M.K.

Facebook komentari

About MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.