Kakvo društvo – takvo novinarstvo

Na završnoj večeri Valjevskog sajma knjiga i obrazovanja “Doctrina Fair” novinar i pisac Vanja Bulić predstavio je svoju knjigu “Dušanova kletva”. Međutim, već početkom leta, treba očekivati najnoviji njegov roman pod nazivom “Teodorin prsten”. U Valjevo je dolazio i kao dete. Pojedini poznati Valjevci su mu baš dragi prijatelji. O sadašnjem novinarstvu kaže da je postalo “telefonanisanje”.

Vanja Bulić na Valjevskom sajmu knjiga i obrazovanja “Doctrina Fair” pred početak promocije njegove knjige “Dušanova kletva”/ Foto: Dragan Krunić

“Raznim prilikama sam dolazio u Valjevo. Imao sa drugara iz razreda koji je radio u Krušiku. Skoro svake nedelje sam dolazio kod njega. Bio je vojno lice. Više ne mogu da se setim, znam da je stanovao sa one strane Kolubare” , započinje priču Vanja Bulić ispred Centra za kulturu, čekajući početak promocije svog najnovijeg objavljenog romana “Dušanova kletva”. Pri tome, priseća se uspomena iz detinjstva: “Inače, prvi susret sa Valjevom bio je preko moje škole “Žikica Jovanović Španac”. Imala je saradnju sa istоimenom vašom školom, pa smo kao đaci spavali jedni kod drugih. Znam da su u porodici bili Dušan i Duška Zec. Kad je on došao u Beograd, ja sam već otišao sa roditeljima u Crnu Goru, pa mu nisam uzvratio”, seća se Vanja Bulić. Dodaje da je jedan od njegovih najboljih prijatelja slikar Radovan Mića Trnavac.  “Pa, i da ne znaš ikog u Valjevu, dovoljno je da znaš Teodosića, to ti je veza sa Valjevom. Ako još znaš i Matiju Bećkovića, a njega baš poznajem, on je moj zemljak, Crnogorac”, osmehujući se napominje.

Najširoj čitalačkoj javnosti Vanja Bulić poznat je kao novinar i dugogodišnji urednik “Duge”. Međutim, do sada je objavio 17 knjiga, dok je na osnovu njegove priče “Tunel” priređen scenario za film “Lepa sela lepo gore”. Prvi scenario uradio je za seriju “Jugovići” iz 1988. godine /RTS/. Potom slede za “Drugo stanje” /BK Televizija/ i “Javlja mi se iz dubine duše” /TV Košava/. Prepoznatljiv pečat ostavlja i u domenu tv novinarstva, upečatljim intervjuima.

Zbog svega navedenog, pitali smo Vanju Bulića, šta je teže biti: novinar, ili pisac?

“Mislim da je teško iz literature ući u novinarstvo, pao bi s’ konja na magarca. Ovako, vežbaš pisanje kroz novinarstvo. Pa još, ako radiš u novinama koje neguju reportažu, onda vidiš da imaš literarnu crtu, i “izletiš”. Ali, da bi napravio baš dobru knjigu, moraš da prestaneš da radiš u novinarstvu. Danas kada pročitam knjige koje sam radio za “Narodnu knjigu”, suviše su novinarske. Jesu, dinamične su. Recimo sada, u junu izlazi moj novi roman “Teodorin prsten”. Hteo sam da ponovim “Paradu strasti” od pre 20 godina. Kad sam je predao, rekli su: “Čoveče, ovo ti je triler. Samo ubaci onaj drugi deo.” To je dvostruko ubistvo na modnoj reviji, a sada je trostruko. I samo sam ubacio da te manekenke nose stari nakit, a “Teodorin prsten” je prsten majke cara Dušana. Uklet je, ako ga nosi neko ko nije član dinastije. I onda je lako povezati: šta i kako. Imali smo još modne kreatore odavde – odande, pa zašto Italijani ‘oće da dođu do tog prstena, i onda – napraviš priču”, vrlo živopisno priča o nastanku novog književnog dela.

Vanja Bulić prilikom intervjua za Valjevska posla / Foto: Dragan Krunić

Obzirom da je značajnu karijeru ostvario prvenstveno radeći kao novinar, potom i urednik časopisa “Duga”, nametnula se ocena sadašnjeg stanja u novinarstvu.

“Prva asocijacija uopšte je: kakvo društvo – takvo novinarstvo. Mnogi mi sada kažu da je ono bila “tamnica naroda” – bivša Jugoslavija. Onda bih voleo da se mnogi, koji se danas bave novinarstvom, vrate u tu “tamnicu” pa da vide da to nije bilo baš tako. Što je najgore, režim protiv koga sam se ja borio u “Dugi” dozvoljavao je više slobode, dakle, režim Slobodana Miloševića. Iskreno rečeno, kada je 2000. godine došla nova vlast, prekinuli su nešto malo demokratije u novinarstvu. Oni su, recimo, došli u “Dugu” sa svojim štrajkačkim odborima, smenili urednike, doveli svoje ljude. Godinu dana nije mogla nijedna kritička reč da se napiše o mnogima. E, to je bio trenutak kada su nastali tabloidi. Ti kad nemaš prostora da pišeš istinu, onda kreću insinuacije i tako nastaju politički tabloidi. Dakle, oni su ih stvorili”, kaže Vanja Bulić, i dodaje: “A ovo je sad vrhunac. Ovo je… Evo, vrlo jednostavno… Dok sam bio urednik na Happy televiziji, dvadesetak mladih novinara rade kao volonteri, pa onda odu posle dva meseca, da ih ne bi zapošljavali, naravno. Pa, dođe 20 drugih. Javljaju mi se. U ovim novinama danas, to je sve “telefonanisanje”. Takvo je danas postalo novinarstvo. Razgovori im se svode na “šta mislite o ovome, šta mislite o onome, ako imate sliku, pošaljite mi mejlom” i onda pravi šest redova i sedam materijalnih grešaka”, razočarano priča Bulić, uz komentar da novije novinarske generacije više vremena provode u kancelarijama i na telefonima nego na terenu.

Kao kontra primer i kako se nekada radilo u novinarstvu dovoljno je napomenuti da je upravo na osnovu njegove reportaže “Tunel”, nastale na terenu o istinitom događaju iz `92. godine, priređen scenario za film “Lepa sela lepo gore”, koji je 1996. bio domaći kandidat za “Oskara” van engleskog govornog područja.

Inače, hol Centra za kulturu bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a Valjevci su pažljivo pratili promociju Buličeve knjige “Dušanova kletva”, uz iščekivanje njegovog najnovijeg romana “Teodorin prsten” u junu ove godine.

Snežana Jakovljević Krunić

Autor: REDAKCIJA VALJEVSKAPOSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz pružanje drugačijih vrsta usluga.