“Ključ prevencije karcinoma pluća je potpuna zabrana pušenja”

Odeljenje pneumoftiziologije valjevske bolnice u svakodnevnom radu najčešće se suočava sa dve dijagnoze bolesti kod pacijenata – karcinomom pluća i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Nažalost, beleži se tendencija stalnog porasta pacijenata od ove dve vrste bolesti. Mesec za nama u kalendaru javnog zdravlja upravo je bio posvećen borbi protiv raka na plućima, a u novembru je bio obeležen i 15. Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća. Što se karcionom pluća tiče, u svetu je procenjeno da godišnje oboli 1,35 miliona ljudi, a da umre 1,18 miliona obolelih. Procenjuje se da petogodišnje preživljavanje pacijenata sa dijagnozom karcinoma pluća uz uključenost svih terapijskih procesa u svim stadijumima iznosi 16%.

Dr Dragica Divnić, pneumoftiziolog OB Valjevo

“To jeste alarmantno i poražavajuće s obzirom na činjenicu da sada imamo dostupnu i dijagnostiku i da se terapijskim procedurama ipak očekuje da se nešto može postići. Prema poslednjim podacima u našoj zemlji svake godine imamo 5.200 novoobolelih ljudi, dok bitku sa bolešću izgubi 4.600 ljudi. To je karcinom koji se nalazi na trećem mestu po oboljevanju kod oba pola. Iza karcinoma dojke, karcinoma debelog creva i rektuma, to je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja kod muškaraca, a na drugom mestu se nalazi po stopi smrtnosti kod žena, odmah iza karcinoma dojke. Razlog ovakve statistike jeste u prvom redu što se ovi karcinomi jako teško prepoznaju, jer ne daju tipičnu simptomatologiju. Ne postoji nijedan simptom za koji možemo da kažemo da je karakterističan za karcinom pluća. To su karcinomi koji su uglavnom vezani za stariju životnu dob preko 60 godina života, ali se poslednjih godina sve više susrećemo sa mlađom populacijom ispod 50 godina života. To su takođe karcinomi koji dugo mogu da rastu u grudnom košu bez ikakve simptomatologije i prve simptome mogu da daju tek kada daju udaljene metastaze”, pojašnjava dr Dragica Divnić, pneumoftiziolog OB Valjevo, podvlačeći da je osnovni faktor rizika za nastajanje karcinoma prvenstveno pušenje.

U Srbiji pušači čine 35% odrasle populacije i tako je svuda u svetu. Čak trećina svetske populacije puši. Osim izloženosti duvanskom dimu od faktora rizika su prisutni i izloženost štetnim gasovima, spoljašnje i unutrašnje aerozagađenje, nepravilna ishrana i genetika kao jako bitan faktor. Neće svi pacijenti koji su pušači oboleti od karcinoma, ali najveći procenat obolelih jesu pušači. Kod nepušača obolelih od karcinoma pluća detektovana je određena mutacija gena koja je krivac za razvoj oboljenja. U početku bolesti simptomatologija je opšta i nekarakteristična. Čine je umor, malaksalost, gubitak težine, probadanje, gubitak apetita, veoma nekarakterističan kašalj. Nakon sumnje na oboljenje uspostavlja se dijagnostički princip koji podrazumeva radiografiju, skener, bronhoskopiju. Kada je u pitanju karcinom pluća neophodan je multidisciplinarni pristup i veći broj lekara koji potvrđuju dijagnozu i učestvuju u daljem lečenju. Kod karcinoma pluća imamo dve velike grupe to je mikrocelularni karcinom koji čini 75% oboljenja i adeno karcinom, koji je poslednjih godina u velikom porastu. Zbog ozbiljnosti bolesti karcinoma pluća, ključna je prevencija i mogućnost ranog otkrivanja. Dr Divnić navodi da je ključ prevencije potpuna zabrana pušenja, a što se tiče ranog skrininga o tome je jako teško govoriti, jer bolest dugo ne daje simptomatologiju.

“Ono što mi radimo u našoj službi je da jednom godišnje snimamo sve pacijente koji su u riziku, a to su svi koji imaju prethodnu bolest pluća, jer imaju 6% veći rizik za oboljevanje. Što se tiče opšte populacije apel je da se ne puši, da borba protiv pušenja mora da bude intenzivnija”, zaključuje priču o karcinomu pluća dr Dragica Divnić.

Dr Dragica Divnić, pneumoftiziolog OB Valjevo

 

HOBP je svuda u svetu pa i kod nas u porastu po broju obolelih i smrtnosti. U našoj zemlji prevalenca kod žena je 5%, a 3,7% kod muškaraca. Bolest je hronična i progresivna i karakteriše je abnormalan odgovor disajnih puteva na štetne čestice i gasove. Poslednjih godina bolest u svojoj definiciji sadrži i to da može da se spreči i leči iako se karakteriše perzistentnim respiratornim simptomima.

“Ova bolest je sistemska i simptomi zahvataju čitav organizam iako je primarno vezana za pluća praćena je velikim brojem komorbiditeta što doprinosi njenoj težini. Postojiveoma veliki broj kliničkih manifestacija ove bolesti. Pacijenti sa HOBP dijagnozom 90% su pušači i ovde je faktor rizika pušenje u velikoj meri izražen, te je i prva mera
lečenja potpuni prestanak pušenja. Najviše pacijenata sa HOBP ima među ljudima preko 60 godina, mada se sve češće srećemo i sa mlađima ispod 50 godina života. Bolest se sporo razvija sve dok ne počne da limitira život, jer im ograničavajući disanje utiče na smanjenje kretanja i pokretljivost”, kaže dr Dragica Divnić.

Ona dodaje da je na Odeljenju pneumoftiziologije OB Valjevo moguće uraditi kompletnu dijagnostiku za ispitivanje disajne funkcije, kao što su spirometrija i bodipletizmografija, nakon koje se verifikuje opstrukcija plućne funkcije. Što se tiče lečenja tu je aktivan farmakološki edukativni pristup. Osim prestanka pušenja, edukacija o pravilnom korišćenju inhalacione terapije takozvane pumpice kao leka je ključna, a obavezna je i vakcina protiv gripa.

Autor REDAKCIJA VALJEVSKAPOSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz pružanje drugačijih vrsta usluga.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*