Lavina humanosti zahvatila i valjevski kraj

Ne postoji opština u Srbiji, u kojoj najpoznatiji srpski zanatlija – humanitarac Milorad Jurković iz Beočina, u javnosti poznatiji kao Mile Stolar, nije ostavio traga, bilo da je reč o njegovim sada već nadaleko čuvenim drvenim stolicama – hranilicama za bebe, koje ručno izrađuje i poklanja deci kojoj su najpotrebnije, ili organizovanju ozbiljnijih humanitarnih akcija za višečlane porodice sa obolelom decom, samohranim majkama, starim i ugroženim licima koje život nije milovao.

Milorad kaže da u Valjevu ima dosta prijatelja i da se dosta ljudi iz našeg grada uključilo u njegove humanitarne pohode. Sa suprugom Aleksandrom je došao u Valjevo da obiđe nekoliko porodica kojima inače pomaže. Kako je rekao, reč je o “posetama iznenađenja” jednoj petočlanoj porodici, zatim jednoj baki od 97 godina i samohranoj majci koja se nalazi u teškoj materijalnoj situaciji.

“Do sada smo pomogli šest porodica u valjevskom kraju. Nedavno smo pokrenuli akciju za pomoć samohranoj majci Snežani iz Osečine, koja je imala dve operacije tumora, čeka treću, s tim da joj je sada ugrađena stoma. Sa dvoje dece ona živi kao podstanar. Muž joj je preminuo 2008. godine. Žive 17.000 penzije i 6.000 dečjeg dodatka. Njena deca Dragana (14) i Nedeljko (12) skoro svaki dan idu u nadnicu ili čuvaju ovce da bi pomogli majci i da bi nekako mogli da sastave kraj sa krajem i zarade za kiriju i hranu. Potrebna im je pomoć u građevinskom materijalu, hrani, školskom priboru, ogrevu, odeći i obući za decu”, kaže Mile apelujući na pojedince i građevinske firme da izađu u susret ovoj porodici iz Osečine.

 

Milorad Jurković iz Beočina je svoju lavinu humanosti pokrenuo pre dve godine kada je počeo da izrađuje stolice za hranjenje beba i poklanja ih roditeljima koji to svojim mališanima nisu mogli da prijušte. Do sada je poklonio ukupno 1041 hranilicu. Njegova Fejsbuk stranica broji blizu 50.000 pratilaca i svakodnevno se taj krug dobrote oko njega širi. Ne samo da se širi, već deluje poput svojevrsne organizacije, ostavlja traga i itekako ima efekta. Ljudi širom Srbijer i regiona reaguju i odazivaju se na njegove apele.

“U ovo sam krenuo samostalno sa porodicom, sa suprugom i dvoje dece. Organizacija smo ja, moja supruga i moja deca. Želimo tako i da ostane, želimo da ostane sve čisto kako je i do sada bilo, bez mešanja politike, vere i nacionalnosti, jer pred Bogom smo svi jednaki. Fondacija Divac mi je pomogla kupovinom dve mašine da bi se brže izrađivale stolice za decu sa posebnim potrebama. Sada mi se javljaju ljudi sa svih strana, posebno moje kolege stolari iz Stare Pazove, Smedereva, iz Niša i Beograda, koji daju svoj doprinos u kreiranju novih stolica bilo onih za hranjenje beba ili onih prilagođenih za decu sa posebnim potrebama”, naglašava Jurković.

Ovaj čovek dobrog srca i vrednih ruku kaže za Valjevska posla da obično ljudi kojima treba pomoć ćute i ne čuju se, kao i da trenutno ima minimum deset poziva u pomoć.

“Nisam ni ja svemoguć, ali se trudimo da se na sve te pozive odazovemo. Pre nego što krenemo u akciju da pomognemo, prethodno sve proverimo, jer bilo je slučajeva na koje nismo naseli. Ima svakakvih ljudi koji se služe svačim, a što je najgore služe se decom, lažu da su bolesna, za šta mislim da neke državne službe treba da odreaguju”, završava Milorad Jurković.

 

M.P.M.