“Moderna galerija me visoko počastvovala pozivom da otvorim izložbu kakve do sada nije bilo. U ovom slučaju nisam siguran da li sam pozvan da otvarim jednu, ili 123 izložbe 123 slikara, ili Valjevski oktobarski salon. Svaki od izloženih crteža zasluživao bi i posebnu izložbu, ali ih sve možemo doživeti i kao jedan crtež jednog jedinog slikara. Ovde su zajedno, a svaki od njih zauzima posebno mesto u likovnoj istoriji”, slovo je Matije Bećkovića sa otvaranja izložbe “Magija crteža 1932 -2022” pod svodovima Moderne galerije u Valjevu, koje je akademik završio rečima: “Kapa dole Modernoj galeriji! Valjevski oktobarski salon je otvoren!”
Istina, reč je o izložbi kakve do sada nije bilo. Nesvakidašnja u svakom pogledu. I po broju izlagača, jer okuplja 123 umetnika različitih generacije sa prostora bivše Jugoslavije, kao i po broju izloženih crteža, čak 164, razgranatih u svim prostorijama galerije, koji svedoče o istorijatu i razvoju crtačke tehnike tokom `90 godina u okviru različitih likovnih poetika. I poslednje, ali ne manje važno, nesvakidašnja po zbrajanju mnogobrojne i raznorodne publike, što samo pridodaje sveukupnom značaju ove reprezentativne izložbe, posvećene najstarijem i najrasprostranjenijem obliku likovnog izražavanja i temelju na kom počivaju svi vidovi likovnog stvaranja – crtežu.
“Ko kroči na ovo izložbu neće biti siguran da li je kročio na nebo ili na zemlju. Dovoljno je da zna da je u Valjevu, gradu ni na nebu ni na zemlji. Zaslugom Moderne galerije u Valjevu se slegla vojska kakvu ni Valjevo nije videlo. Kad bi ta vojska krenula ulicama slaveći slikarsku slavu i pevala: “Marširala marširala Svetog Luke garda”, bio bi to prizor kakav svet nije video. Zamislimo tu gardu u kojoj bi Valjevom zajedno koračali Ljuba, Dado, Uroš, Šejka, Lubarda, Milić, Vidak, Džoni Reljić, Tikalo, Tikveša, Damnjan, Miljuš, Šobajić, Jale, Dragulj, Milan Popović, Igor Vasiljev, Olja, Barili i ostali sve osobeniji i živopisniji likovi”, zborio je nadahnuto otvarajući izložbu akademik Matija Bečković.
On je još istakao da se i na crtež odnosi reč – da veliku priču može ispričati samo veliki karakter.
“Svaki crtež slavi liniju, onu jedinu pravu liniju života. Slušao sam to bratstvo i po ženskoj i po muškoj liniji kako o magiji linije govori kao suštini svega i nečem važnijem od ovog sveta”, kazao je Bećković.
Izložba je svakako nesvakidašnja i po katalogu obima 184 strane i sa svim reprodukcijama koji prati “Magiju crteža”. Likovni kritičar i književnik Dragan Jovanović Danilov, u uvidnom tekstu štampanom u katalogu napisao je da je je ovo do sada najveća izložba irealističkog crteža u nas, kao i da su crtači koji su predstavljeni došli do najluđeg faustovskog poduhvata – do stvaranja paralelnog sveta ronjenjem u neizmerne dubine onog tamnog bunara skrivenog duboko u nama.
“Ova postavka pokazuje nesavladivu snagu fantastične crtačke etnogeneze. Ona potvrđuje u kojoj meri je srpski irealistički crtež zreo za jednu temeljitu esejističku problematizaciju i koliko obuhvata širok i visok evokativni i morfološki registar… Upuštati se dalje u klasifikacije, atribucije i sistematizacije irealističkog crteža, dalje tumačiti njegove bezdane dubine to znači ne videti ga. Jer, resursi irealističkog crteža neiscrpni su. Nama zato ostaje samo da zahvaljujemo njegovom svetom plamenu”, napisao je Danilov ustvrdivši da mi do dana današnjeg još nemamo teorijski zasnovan pregled srpskog metafizičkog crteža, ali da je on dovoljno kompleksan i raznolik da nam pruži bogat materijal za njegovo dubinsko proučavanje i kritičko vrednovanje. “Srpski metafizički crtež dakle, tek očekuje osetljivo detekcijsko istraživanje“, zaključio je Dragan Jovanović Danilov.
Ram(e) uz ram(e )sa radovim likovnih stvaralaca koje pamti istorija umetnosti našeg podneblja, kao što su Ljuba i Mića Popović, Šejka, Tikalo, Jale, Veličković, Srbinović, Tabaković, Lubarda, Vidak, Miljuš, Tošković, Kapor, Milić od Mačve, Dragoslav Živković, Milena Barili, Lidija Macura i mnogi drugi, publika je imala priliku da vidi crteže i petorice savremenih umetnika iz Valjeva: Miodraga Pešića, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Željka Vitorovića, Milana Hrnjazovića i Jovana Pantića.
Izložba “Magija crteža 1932 – 2022” u Modernoj galeriji Valjevo biće otvorena do 10. januara sledeće godine.
M.P.M.