Marta Beljić Mosurović (40), sjajni bek Metalca 2015 i bez sumnje jedna od najboljih igračica novije generacije rukometašica Valjeva, odlučila je da okači patike o klin. Iako se špekulisalo da će Marta, koja se još uvek nalazi u dobroj formi, ostati još jednu sezonu da pomogne mlađim snagama u valjevskom prvoligašu, ipak je donela odluku da prestane sa aktivnim igranjem.
“Moram da kažem da mi nije lako jer sam 30 godina bez prekida u rukometu koji je itekako obeležio ceo moj život. Ovo je jedna teška odluka koju sam morala da donesem iako sam do nedavno bila vrlo blizu da odigram još jednu sezonu i pomognem devojčicama, posebno posle odlaska skoro cele prve postave. Na kraju sam prelomila i teška srca rekla sebi da je dosta” – kaže Marta o svojoj odluci da okači patike o klina a zatim nastavlja.
“Počela sam da se bavim rukometom 1994. godine upravo u Metalcu. U prvi tim sam ušla sa nepunih 15 godina dok sam bila u osmom razredu osnovne škole. Po završenoj srednjoj školi sam se opredelila da studiram ekonomiju koju sam upisala u Novom Sadu. Rukometni put me tada odveo u Vojvodinu sa kojom sam igrala i u najvišem rangu. Zbog teže povrede sam pauzirala jednu sezonu pa sam potom kratko igrala u Zrenjaninu a onda sam okušala sreću u inostranstvu igrajući jednu godinu na Farskim Ostrvima. U Valjevo sam se vratila 2017. godine ali sam za Metalac ponovo zaigrala tek godinu dana kasnije zbog porođaja.”
Na pitanje da li je zadovoljna svojom karijerom, sada već bivša rukometašica Metalca 2015, dodaje:
” Naravno, iako je tokom karijere bilo i loših epizoda ali ja to sve gledam sa pozitivne strane tako da mogu reći mirne duše da mi je rukomet mnogo više dao nego što je oduzeo. Radila sam sa puno dobrih trenera od kojih su na mene najveći utisak ostavili Vuk Roganović i Vojkan Rakić. Prvi je bio zaista izuzetan rukometni učitelj sa sjajnom reputacijom u Evropi od koga sam naučila zaista puno. Rakić me je trenirao u Valjevu ali je svojim pristupom i temperamentom takođe obeležio deo moje karijere.”
Upitana da li ima nešto za čim žali tokom dugogodišnjeg bavljenja rukometom, ona kaže:
“Bio je jedan događaj dok sam igrala u Vojvodini. Naime, teže sam se povredila u trenutku kad sam dobila poziv da odigram jedan turnir preko leta u Španiji za koji bih dobila dobru svotu novca i došla u mogućnost da me vide. Misleći da povreda nije teža i da je u pitanju samo istegnuće ligamenata, odgovorila sam u načelu potvrdno rekavši da ću morati nekoliko dana da mirujem dok ne saniram povredu. Na žalost, snimak je pokazao frakturu tako da je sve to otpalo mada je u prvom trenutku izgledalo vrlo primamljivo. Ali, to je život i stvari se ponekad događaju mimo naših želja i planova.”
“Nisam razmišljala da radim kao trener mada bih mogla dosta toga da pokažem mlađim naraštajima. Ne znam, videću. Imam već svoj posao gde radim kao diplomiran ekonomista ali ne bi bilo loše ni oprobati se kao trener.” – završila je Marta Beljić Mosurović.
Sve najbolje i puno sreće u daljem životu!
Sreten Pantelić