Biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, biti đak generacije znači da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Zbog svega toga, najbolji među najboljima u generaciji u valjevskim srednjim školama, zaslužuju posebno predstavljanje. Biti đak generacije svakako je laskava titula, ali taj put do idealnog učenika na kraju školovanja nije lako ostvariv. Taj put popločan je predanom željom za znanjem, svojskim trudom, voljom, marljivošću, brojnim odricanjima, a takvim putem nije lako koračati. Pređu ga oni koji neoklevaju, koji su najistrajniji i najsnažniji u svojim željama i jasno postavljenim ciljevima. Jako je važno da se Valjevo upozna da svojom najuspešnijom decom i mladima, a u tom novom “poznanstvu” pomoći će serijal “Najbolji među najboljima”, započet na portalu Valjevska posla. To je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer oni su naša budućnost, budućnost našeg grada, Srbije, pa i celog sveta. A, i svet i život imaju pred sobom. Jedna od najboljih među najboljima je Ivana Milošević, đak generacije Valjevske gimnazije.
I dok su u rubricu u dnevniku, pod njenim imenom, upisane sve petice, u ovom našem “spomenaru” iz srednjoškolskih dana, osim stečenog znanja i zvanja “ĐAK GENERACIJE”, kod Ivane Milošević piše sledeće:
Rođena je 3. oktobra 2003. godine u Valjevu. Kći Zorana i Nataše. Završila je Valjevsku gimnaziju kao učenica IV-4 odeljenja prirodno-matematičkog smera. Pohađala je sedmi i osmi razred specijalno-matematičkog odeljenja u Valjevskoj gimnaziji i tada je bila proglašena đakom generacije. Tokom četvorogodišnjeg školovanja, takmičila se iz matematike i engleskog jezika, kao i na takmičenju “Kengur bez granica”. Učestvovala je u psihološkoj, fotografskoj i filmskoj sekciji, u debatnom klubu, kao i pisala za časopis “Fizika i tehnika”. U prvoj godini Gmnazije na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou, kao i pohvalu na državnom. Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je drugu nagradu, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu i njen rad je nagrađen prvom nagradom. U drugoj godini takmičila se iz matematike, gde je ponovo na opštinskom i okružnom nivou bila prva i ostvarila plasman na državno takmičenje. U trećem razredu na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou i plasirala se na državno takmičenje. Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je treću, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu i njen rad je nagrađen prvom nagradom. U završnoj gimnazijskoj godini na takmičenju iz matematike osvojila je prve nagrade na opštinskom i okružnom nivou i plasirala se na državno takmičenje. Na takmičenju istraživačkih radova u organizaciji Regionalnih centara za talente na regionalnom nivou osvojila je prvu, dok je na republičkom osvojila drugu sveukupnu nagradu. BIla je najbolja n aškolskom nivou na takmičenju iz engleskog jezika, a treća na okružnom takmičenju. Ostvarila je plasman na državno takmičenje, na kome, nažalost, nije mogla da učestvuje zbog poklapanja datuma sa drugim državnim takmičenjem. Sve četiri godine školovanja bila je proglašena za najboljeg učenika odeljenja IV-4. U prvoj i trećoj godini proglašena je najboljim učenikom razreda. Bila je najbolji učenik prirodno-matematičkog smera u trećem razredu. Nosilac je diplome “Vuk Karadžić”. Od oktobra će biti student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
– Koliko ti znači titula ĐAK GENERACIJE?
Dobiti ovo priznanje je velika čast, a meni lično znači iz razloga što je neka vrsta potvrde da se rad i posvećenost isplate.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Tokom školovanja nisam mnogo razmišljala o tome da li postoji šansa da postanem đak generacije, već sam se više fokusirala na samo obrazovanje i sticanje korisnih znanja. Takmičila sam se jer sam to želela, što je na kraju dovelo do toga da postanem đak generacije. Sve u svemu, nije bilo preteško, ali mislim da je to velikim delom do toga što se nisam previše opterećivala time da li ću dobiti tu titulu – nisam bila pod pritiskom, tako da se sve to nekako spontano desilo.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju zvanja ĐAK GENERACIJE?
Kao što sam rekla, cilj kada sam upisala prvu godinu Gimnazije mi nije bio da budem đak generacije. Motivacija za bilo kakav uspeh u životu, akademski ili drugi, mi je najvećim delom unutrašnja. Prepreka je naravno bilo, poput psihološkog pritiska koji sam svojevremeno vršila na sebe i treme koja se javljala na višim nivoima takmičenja, kao i povremeni osećaj otuđenosti od vršnjaka. Naravno, tu je bilo i dosta ličnih problema, ali sve se to na kraju prevazišlo.
– Kako se među vršnjacima gleda na titulu ĐAKA GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
U ljudskoj prirodi je osećati ljubomoru i neku vrstu pretnje prema ljudima koji su od vas u nekom aspektu uspešniji ili “bolji”. Toga je naravno bilo i u mom slučaju, nekada malo više, a nekada manje. Pretpostavljam da i sada, kada sam dobila ovu titulu, postoji značajan broj vršnjaka koji nisu najsrećniji zbog toga, ali među onima čije mišljenje poštujem nema takvih, što mi je jedino bitno.
-Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Zbog čitave situacije sa pandemijom, zbog koje smo skoro dve godine išli u školu online/po kombinovanom modelu, uspomena ima manje nego što bi inače bilo, ali ekskurzije koje smo imali, anegdote sa časova, druženje na sekcijama, žurke i sl. su nešto na šta ću u budućnosti gledati sa osmehom.
– Za koji fakultet si polagala prijemni i koji smer planiraš da upišeš?
Polagala sma prijemni ispit za Elektrotehnički fakultetu u Beogradu, smer elektrotehnika i računarstvo. Primljena sam na budžet, bila sam 181. od 400 kandidata koji se primaju na budžet na tom smeru.
– Zašto baš taj fakultet?
ETF je trenutno jedan od ubedljivo najperspektivnijih fakulteta kod nas. Takođe, pošto volim i matematiku i fiziku, mislim da je pun pogodak za mene. Ukratko, mislim da ima potencijal da mi omogući profesionalno ostvarenje kome težim.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Trudim se da se preterano ne opterećujem smišljanjem tačnog plana za budućnost, jer je jako nepredvidiva. Jedinu stvar koju sam sigurna da želim jeste da što više putujem.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Nisam izričita u napuštanju Srbije radi posla, ali ako budem smatrala da je to najbolje za mene u datom trenutku, neću oklevati. Sve u svemu, oslanjam se na improvizaciju u situaciji koja se ukaže.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Škola nije sve, ocene nisu najbitniji, a kamoli najvalidniji pokazatelji nečijeg znanja. Takmičenja takođe ne treba da budu faktor na osnovu koga učenici vrednuju sami sebe. Umesto toga, budućim generacijama bih poručila da se fokusiraju na usvajanje znanja iz predmeta koji ih zanimaju, kao i praktičnih, korisnih znanja, potrebnih za život. Rad na sebi u obrazovnom smislu nije najvažniji, mnogo je značajnije raditi na svojoj ličnosti i brinuti se o svom psihološkom stanju.
Pored diplome, Ivana Milošević je na Završnoj gimnazijskoj svečanosti dobila knjigu “Bogorodica Ljeviška” za odličan uspeh. Prethodnih godina, Ivana je od Valjevske gimnazije za ostvarene uspehe dobila Smart sat, tablet i laptop računar. Kao i svi đaci generacije, od Grada Valjeva, dobila je propusnice za bazene SRC Petica i novčani iznos od 30.000 dinara, koji se isplaćuje naredne godine.
Autor serijala “Najbolji među najboljima”: Marija Petrović – Marković