Nebeskom prugom u nezaborav

U suton Bogajavljenja, u 75. godini života, napustio nas je ugledni i višestruko nagrađivani srpski književnik Radovan Beli Marković. Vascela književna scena, kolege pisci i bibliotečki radnici, čitaoci, ljubitelji proze i dobre knjige, brojni prijatelji, opraštaju se od ovog književog velikana rečima da je njegov iznenadni odlazak veliki gubitak za srpsku književnost i ovdašnju intelektualnu scenu, ali i za njegove rodne Ćelije, lajkovačku varoš i njegovo Belo Valjevo, koje je u svojim delima ovekovečio pripovedajući autentičnim izrazom i sa velikom ljubavlju. Komemoracija povodom smrti jednog od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca biće održana u subotu, 22. januara, u Kulturnom centru u Lajkovcu. Radovan Beli Marković biće sahranjem istog dana, u 13 časova, na Novom groblju u Lajkovcu.

Radovan-Beli-Markovic-1

Radovan Beli Marković (1947-2022)

Radovan Beli Marković slovi za jednog od najautentičnijih naših pisaca, a njegova dela smatraju se “neviđenim čudesom u srpskom književstu”. Odlikuje ga netipična biografija. Rastao je uz lajkovačku prugu, gde je proveo i čitav svoj životni vek. Radio je kao mlad na benzinskoj pumpi, bio je novinar “Napered”, član redakcija “Književne reči” i “Književnih novina”, upravnik lajkovačke Biblioteke. Bio je odelita boemština, sa ekstravagantnim smislom za humor, ironiju, ali i samoironiju. Sa ponosom je u svojim delima pronosio svoj rodni kraj, Ćelije i Lajkovac, a Belo Valjevo je nosio u srcu podjednako kao svoje, baš kao što su ga i Valjevci sa ponosom “svojatali”.

Pet decenija živog prisustva na našoj književnoj sceni, suvereno je “štrčao” kao pisac jedinstvenog izražaja, ali i osobenog karaktera i temperamenta. Bio je odličan poznavalac duha svog naroda, odatle i njegova raskošna naracija u kojoj je uspeo da stare reči i izraze, koji se danas teško luče, zaturi i (sa)čuva od zaborava. Arhaizmi, varvarizmi i neologizmi su takoreći bili njegov “zaštitni znak”. U svom potentnom stvaralačkom zanosu pravio je posve neve reči i kovanice, koristeći ih osim u svojim romanima i u svom svakodnevnom govoru.

“Piscu je jedini zavičaj u jeziku”, govorio je Radovan Beli Marković, to nesamerljivo “Lajkovačko Čudovište”, kako su ga “omađijani” njegovom književnom čarolijom nazvali. U daljoj potrazi za nekim drugim svetovima i “maštenskim zbivanjima”, Beli sada putuje u nezaborav i večnost. Preko Kolubare u novi, nebeski zavičaj. Njegova, dela, kao njegova deca, ostaju da u ovozemljaskom životu nastave da pričaju priče o brojnim junacima koji su kao slučajni prolaznici zalutali u sopstveni život.

Kao klinka, koja je zahvaljujući prijateljstvu dva najbolja druga iz detinjstva, mog oca Stevana i Radovana Belog, imala sam tu privilegiju da sam rasla uz Čika Belove priče. Uvek sam ga slušala pažljivo i sa neizmernim poštovanjem. Da li zbog duboke boje glasa, specifičnog naglašavanja reči, gestikulacije ili naprosto što je bio visok čovek? Verovatno sveukupno. Kako sam odrastala, shvatala sam sve više da se veoma razlikuje od ostalih “zvaničnih i nezvaničnih” govornika, naratora, novinara, kasnije i pisaca. U kom god društvu da je bio, uvek je imao potpunu pozornost. Podjedanko je dobro vladao jezikom koliko i atmosferom. Verujem da je najbolje svoje priče ostavio u čuvenom Klubu Radio Valjeva, gde me otac neretko odvodio. S ponosom mogu da kažem da je on razlog što sam zavolela žurnalistiku i kasnije odabrala novinarski poziv. Drago mi je da sam u životu imala priliku da lično (s)poznajem to Grandiozno Čudovište sa Kolubare, neponovljivog Čika Belog od Ćelija, Lajkovca i Valjeva, što kroz njegove pisanje i dela, što kroz lično poznanstvo i direktnu komunikaciju!

Čika Beli, putujte spokojno. Tamo gore, u Nebeskom Klubu, Nebeskoj Biblioteci i Nebeskoj Kafani, Vas odavno čeka Vaš drug Stevan, da nastavite gde ste stali sa filosofiranjem o (ne)prolaznosti života i vremena. Hvala Vam neizmerno na podršci i savetima!

Poslednji pozdrav od Mare!

Radovan-beli-Markovic-2

Radovan Beli Marković (1947-2022)

Biografija Radovan Belog Markovića:

Rođen je 10. oktobra 1947. godine u selu Ćelije, Opština Lajkovac. Radio je kao novinar valjevskog lista “Napred” i upravnik Gradske biblioteke Lajkovac. Autor je kratkih priča, novela, pripovetki i romana. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra i stalni član-saradnik Matice Srpske.

Autor je romana: “Palikuća i Tereza milosti puna”, “Lajkovačka pruga”, “Limunacija u Ćelijama”, “Poslednja ruža Kolubare”, “Knez Miškin u Belom Valjevu”, “Devet belih oblaka”, “Orkestar na pedale”,” Kavaleri Starog premera”, “Kolubarska trilogija” (Lajkovačka pruga/Limunacija u Ćelijama/Poslednja ruža Kolubare), “Gospođa Olga”, “Putnikova ciglana”, “Plava kapija”. Poslednji njegov roman “Stojna vetrenjača” objavljen je u julu 2021.

Zbirke pripovedaka: “Crni kolač”, “Švapska kosa”, “Godine raspleta”, “Živčana japija”, “Stare priče”, “Setembrini u Kolubari”, “Male priče”, “Aša”, “Ćorava strana” (izabrane i nove priče), “Priče”, “Osvemu će pričati Gavrilo”. Njegove pripovetke svrstane su u antologije na srpskom, ruskom, nemačkom, francuskom, engleskom, bugarskom, ukrajinskom i makedonskom jeziku. Radiofonski su priređivane na Drugom i Trećem programu Radio Beograda.

Dobitnik je većine književnih nagrada u našoj zemlji: Andrićeve, Vukove, Kulturno-prosvetne zajednice, NOLIT, Bora Stanković, Branko Ćopić, Meša Selimović, Račanska povelja, Stevan Sremac itd. Nekoliko puta je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. O njegovom stvaralaštvu napisan je veliki broj naučnih radova, među kojima su i doktorske disertacije.

Opština Lajkovac i Gradska biblioteka Lajkovac 2013. godine objavile su sabrana dela znamenitog sugrađanina. U julu 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. U više navrata Gradska biblioteka i Opština bili su pokrovitelji i organizatori naučnih skupova posvećenih Markovićevom stvaralaštvu.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.