O sukobima, stabilnosti, demokratiji

“Vlast je priznala da izbori ne bi bili regularni te se traži način da se izbori odlože. I Tanja Fajon je rekla da kad bi izbori bili u nedelju oni ne bi bili fer i pošteni. Intervencija Evropske unije nije samo u pravcu održavanja na vlasti režima koji može da zaustavi migrante ili potpiše sporazum o Kosovu. Sada postoji čitav niz stvari koje su na stolu. Potpuno je razumljivo da postoje ljudi koji ne žele da izađu na izbore, jer se postavlja pitanje da li iko normalan želi u ovakvim uslovima da bude opozicija u Skupštini. Važno je da se stvari rešavaju ali je bitno pitanje da li će one imati uticaj na izbore na proleće”, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka dr Đorđe Pavićević, na tribini “Sukobi, stabilnost, demokratija”, koja je u organizaciji Udružnja za političke nauke Srbije (UPNS) održana u Maloj sali Skupštine grada u Valjevu. Pored profesora Pavićevića, na tribini su govorili još doc. dr Biljana Đorđević (UPNS) i Ljubomir Radović, samostalni odbornik u valjevskom parlamentu. Nakon što se petak u Valjevu završio protest za oslobađanje uzbunjivača iz “Krušika” Aleksandra Obradovića, malobrojna publika imala je priliku da čuju dileme i rasprave o globalnom slabljenju demokratije, rastu društvenih nejednakosti, kao i kakve su perspektive da se Srbija i zemlje iz okruženja izbore sa izazovom koji predstavlja obnavljanje demokratije i učešća ljudi u političkom procesu. Nakon uvodnih reči govornika, publika je postavljala pitanja i iznosila svoje komentare.

Profesor Pavićević konstatovao je da je na delu opadanje demokratije i da se danas javlja relativno nova pojava, da nastaju države i režimi koji se mogu nazvati stabilokratija.

“Dovoljno je da režim čuva mir i stabilnost na određenoj teritoriji, te da može da rešava probleme koji su važni. Tako se može se posmatrati odnos Evropske unije prema Srbiji jer se toleriše nedemokratsko postupanje vlasti. Demokratija nije toliko visoko na listi vrednosti, jer su se pojavile druge. Kada je Orban došao na vlast u Mađarskoj prva žrtva je bila Ustavni sud. Prvo je bilo važno staviti pod kontrolu sud potom promeniti Ustav, da bi se dobila veća ovlašćenja. Erdogan je suspednovano sve institucije, što je proizvelo nestabilnost, što za posledicu stvara pojavljivanje jakog lidera koji sve može da drži pod kontrolom. U Srbiji postoje jake društvene podele, koje više nisu normalna politička sukobljavanja. To nisu sukobljavanja u fer utakmici, ne nadmeću se na izborima ko će dobiti političku vlastu, već su izbori postali mesto gde vlast učvršćuje svoj položaj. To je utakmica u kojoj se unapred zna ko će pobediti. Ti režimi su dugotrajni jer imaju neku vrstu legitimacije, izborne legitimacije. Ti izbori nisu pošteni i oni što se takmiče nemaju podjednake šanse, to svi znaju i nikoga nije briga”, rekao je dr Đorđe Pavičćević.

Srbija je, kaže profesor Pavićević, dramatično loše uređeno društvo, gde se ne radi samo o niskom standardu, već o nepostojećim pravima radnika i po evropskim kriterijumima merenja nejednakosti Srbija je drugo najnejednakije društvo u Evropi.

“Imamo mase stanovništava koje je obespravljeno i koje ne učestvuje u političkom životu. Najvažnija tema jeste, kako se izlazi iz takve situacije, a da to ne budu radikalni društveni sukobi, kako bi Jovo Bakić rekao, da se jure po ulicama. Svakako nije poželjan ishod, oni koji bi nas jurili su svakako brži i jači”, kazao je Pavićevića, za koga veliki izazov predstavlja pitanje da li je moguć demokratski način rešavanja političke krize ili se kriza rešava van institucija.

On je podsetio da je u istoriji Srbije samo tri puta došlo do mirne smene vlasti. “Prvi put godine kad su radikali pobedili na izborima. To se smatra prvim demokratskim izborima. Oni koji su izgubili, tadašnji naprednjaci, koji nemaju veze sa današnjom Naprednom strankom u Srbiji, modernisti, liberali, oni su bili proganjani, tukli su ih po kafanama. Postoje dva zabeležena slučaja da su ljude stavljali na ražanj. To nije demokratija i nije ishod koji bi trebali da očekujemo ma šta mislili o vlasti”, istakao je dr Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka.

Za dr Biljanu Đorđević je pojam sukoba dosta važan. Ona je nastojala da objasni zašto je stabilokratija postala prihvatljiva.

“Sukobi se na Balkanu tumače kao oružani sukob. Kada danas razgovarate sa građanima Evropske unije o situaciji u našoj zemlji, za njih su sećanja za ovaj region vezana za devedesete godine. S obzirom da sada nema rata, to je zadovoljavajuća situacija, to je napredak, što za nas nije dovoljno jer to predstavlja negativan mir. Ona ističe da se može govoriti i o licemerju ne samo sada, već i ranije, da demokratija nikad nije bila prioritet Evropske unije već stabilnost. Ni danas mnogi građani nisu informisani šta Evropska unija od nas traži, a postoje stvari koje nismo uspeli da preispitamo da li su dobre za nas ili nisu? Teško je objasniti spoljašnjim posmatračima iz Evropske unije zašto mi više nismo demokratija”, kazala je Biljana Đorđević.

Ona tvrdi da nema razloga da se bavimo politikom ako nema sukoba među nama. ” Zbog toga što postoje razlike u interesima, mišljenjima i vrednostima, postoji potreba da se bavimo politikom. Pitanje je da li ćemo se razlikama i politikom baviti na demokratski način i nastojati da politika ne pređe u nasilan čin “, istakla je Đorđević.

Samostalni odbornik u Skupštini grada Valjeva Ljubomir Radović, rekao je da se građanima od strane autokratskih režima nudi da je politika stvar emocija, pa imamo priliku da čujemo kako jedan narod obožava, voli ili mrzi drugi narod. Ljudi se, kao je rekao, zato pitaju kako i zašto nikog ne interesuje stanje u kome se nalazimo.  On je istakao da ko god je u našoj zemlji, od raspada bivše Jugoslavije, uspevao da se dočepa vlasti, činio sve da podelu vlasti onemogući.

“Danas imamo situaciju da institucije ne postoje, da sve grane vlasti zavise od jednog čoveka. To utiče naš svakodnevni život. On je rekao da većina građana Srbije ne učestvuje u političkom životu, izgubili su poverenje u političko organizovanje. Sa druge strane političke stranke su neophodne društvu. Svaka politička opcija koja je dolazila na vlast u Srbiji imala je problem sa političkim organizovanjem, odozgo na dole. Taj metod organizovanja u kojem će neko iz Beograda pokušati da organizuje ljude u unutrašnjosti nije uspeo. Zbog toga se i pojavljuju brojne organizacije u sredinama u unutrašnjkosti, kao što je Lokalni front, koje pokušavaju da stvari menjaju odozdo-na gore. To je način da se izborimo sa autokratskim režimom u Srbiji. Jedini put da se nešto učini, da se stvari menjaju, jeste da se ljudi uključe u politički život”, kazao je Radović.

Udruženje za političke nauke, koje je organizator tribine, je profesionalno stručno udruženje politikologa, profesora i saradnika Fakulteta političkih nauka i instituta.

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.