Održana četvoročasovna Javna rasprava o Nacrtu budžeta za 2024. godinu – Od planiranih 5,3 milijardi dinara, za zaštitu životne sredine opredeljeno 1% sredstava!

Prezentacija Nacrta budžeta grada Valjava za 2024. godinu i javna raprava o najvažnijem gradskom finansijskom dokumentu trajala je skoro 4 sata. Zakazana je bila za nedelju u 10 časova, a završila se oko 14 sati. Budžetski plan za narednu godinu predstavio je načelnik Odeljenja za finansije Željko Tabašević, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković imao je izlaganje o kapitalnim projektima, a ispred lokalne samouprave u Javnoj raspravi učestvovao je i načelnik Odeljenja za građevinsko zemljište i infrastrukturu Branko Vuković. Glavne kritike građana i ove godine odnosile su se na premala sredstva koja su izdvojena za Program 6 – Zaštita životne sredine. Zamerke su upućene i na metodologiju izrade Nacrta budžeta, a data je i promedba/predlog da se prezentacija plana  budžeta mora razdvojiti od plana komunalne izgradnje, na šta se još ranije ukazivalo, jer se većina pitanja i zahteva građana odnosila upravo na putnu infrastrukturu, vodosnabdevanje, snabdevanje električnom energijom i druge komunalne probleme sa kojima se suočavaju u svom domaćinstvu, ulici, kraju, ili selu u kojem žive. Nakon 16 građana koji su za govornicom izneli svoja pitanja, zahteve, kritike i sugestije, završno obraćanje imali su gradonačelnik Gojković i načelnici Tabašević i Vuković, u kojem su odgovorili na deo postavljenih pitanja i komentarisali određene predloge. Kako je naglašeno, nakon javne rasprave biće sačinjen izveštaj i svi učesnici će u pisanoj formi dobiti odgovore.

Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković govorio je o kapitalnim projekatima predviđenim za narednu godinu, kojih ima 9 i čija je ukupna vrednost 438.990.000 dinara. On je istakao da će 3 projekta biti završena u 2024. godini. To su Izgradnja objekta za socijalno stanovanje u okviru projekta  “Moj novi dom – poboljšanje stambene podrške i bolji uslovi života u gradu Valjaevu (52.690.000 dinara), Dogradnja i rekonstrukcija sa promenom namene starog objekta OŠ “Milovan Glišić” u kombinovanu dečju ustanovu (50.000.000 dinara) i Izgradnja ulica u Privrednoj zoni (Nova 1, Nova 2 i Nova 3), bus stajališta i parkinga. (21.800.000 dinara).

“Pored ta tri projekta koji će se završiti u narednoj godini, od ostalih kapitalnih projekata koje smo predvideli u budžetu za 2024. godinu, svakako najznačajniji je rekonstrukcija Suvoborske ulice u dužini od 1,8 kilometara (100.000.000 dinara), zatim rekonstrukcija parkinga kod Hrama (70.000.000 dinara), potom rekonstrukcija odnosno projektna dokumentacija i kapitalno održavanje zgrade Štedionice (nekadašnjeg Radio Valjeva) na Trgu Desanke Maksimović (95.000.000 dinara), koju ćemo rekonstruisati u narednoj godini. Za nas izuzetno značajno je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju Bolnice – prva faza (30.000.000 dinara), koja će biti započeta sledeće godine, a naše je da prikupimo projektnu dokumentaciju i započnemo sa rekonstrukcijom. Svakako, tu je izgradnja kišne i fekalne kanalizacione mreže određenih ulica u gradu (Kolubarska ulica – 12.000.000 dinara), kao i izgradnja vodovodne mreže u Lukavcu (7.500.000 dinara). Imali smo velika izdvajanja i povećanja na Programu 8 za predškolsko obrazovanje, jer ćemo u narednom periodu imati dva nova vrtića, 84 novih zaposlenih i verovatno će ta programska klasifikacija u budžetu rasti u toku godine, imajući u vidu i dogradnju 11 novih prostorija u vrtiću “Bambi” gde će svakako biti potrebno da se zaposli još ljudi u okviru Predškolske ustanove”, kazao je u svom izlaganju gradonačelnik Gojković ukazujući da je podignut budžet za poljoprivredu, pre svega kroz direktne subvencije koje će ići preko preduzeća “Agrorazvoj”, da je podignut budžet i za Program 13 – Dečja i socijalna zaštita, kao i da sve ostale programske aktivnosti prate rast budžeta.

Glavne kritike vezano za plan budžeta i ove godine odnosile su se na Program 6 – Zaštita životne sredine, odnosno na podatak da je samo 1% sredstava (72.721.430 dinara) celokupnog planiranog budžeta opredeljeno za zaštitu životne sredine (prošle godine 2,44%, ili 113,4 miliona dinara), zatim na kašnjenje u donošenju Plana kvaliteta vazduha (PKV) i nepoznanicu koliko njegova izrada košta, potom da još uvek nije objavljen izveštaj sa prošlogodišnje javne rasprave o budžetu, da tadašnji učesnici još uvek nisu dobili odgovore na zvanično upućena pitanja. Zamerke su upućene i na metodologiju izrade Nacrta budžeta, da se nastavlja dominacija linijskog tretiranja programskog budžeta, da se neki projekti netačno i nepotpuno prikazuju u tabelama. Bilo je i pohvala da su napravljeni određeni pomaci, da je bila sažeta prezentacija plana budžeta bez “davljenja” ciframa, da je javni poziv za raspravu na vreme objavljen, da je zvanično objavljen Nacrt odluke o planu budžeta, kao i da gradonačelnik dve godine zaredom prisustvuje i učestvuje u prezentaciji i javnoj raspravi o budžetu.

Najnezadovoljniji sredstvima opredeljenim za zaštitu životne sredine bili su članovi udruženja Lokalni odgovor, uputivši niz kritika i pitanja, tražeći obrazloženje zašto za Program 6 nije opredeljeno više novca.

“O ovoj oblasti se govori da je pitanje prioriteta, pa hajde da se to i rešava na takav način što će se više sredstava uložiti za zaštitu životne sredine. Predložio bih da se baš zbog problema aerozagađenja ukine taksa za priključak na daljinski sistem grejanja. To može da učini bez ikakvih problema i to je jedan od načina da se borimo protiv aerozagađenja. Podsetiću da u Valjevu postoji još 50.000 m2 toplovodne mreže na koju građani mogu da se priključe i da se skinu sa drugih goriva, barem u centru grada”, kazao je Đorđe Petković iz Lokalnog odgovora.

“U Programu 6 – Zaštita životne sredine opredeljeno je jedva nešto više od 1%. Preporuka Ministarstva je kada se kreira budžet da sredstva za zaštitu životne sredine budu 5%. Kada se posmatra šta smo imali u Nacrtu prošle godine i rebalansi koje smo imali, taj udeo je rastao čak i preko 5%. Nažalost kada se pogleda izveštaj o realizaciji budžeta za period januar – septembar ove godine, vidi se da je ta realizacija vrlo slaba. Pitanje koje smo postavili prošle godine pitamo i sad: na osnovu kojih strateških dokumenata ste postavili ciljeve svih programa, pa i programa za zaštitu životne sredine, kada znamo da mi takoreći nemamo nijedan važeći strateški dokument”, rekao je Vladimir Pantić, takođe iz Lokalnog odgovora, koji je u svom obraćanju insistirao da se urgentno objavi izveštaj sa prošlogodišnje javne rasprave o budžetu i da se dostave odgovori svima koji su tada učestvovali jer je, kako je naveo, to važno za zakonitost budžetskog procesa.

Na tu temu gradonačelnik Gojković je odgovorio: “Činjenica je da smo nekim rebalansima povečavali procenat koji smo na samom startu u Nacrtu opredelili za zaštitu životne sredine, verovatno će se to dešavati i tokom 2024. godine, jer planiramo da konkurišemo na svaki poziv iz ministarstava vezano za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Zato sam i rekao da smo jedna od lokalnih samouprava koja je najviše sredstava dobila, jer smo učestvovali svuda i povećavali te iznose tokom godine. Kada pričamo o realizaciji o rashodnoj strani, mnoge stvari nisu još uvek realizovane. Radovi na gasnoj kotlarnici u Novom naselju su još uvek u toku, radovi na proširenju toplovoda u Kasarni “Živojin Mišić” su završeni, ali nije završena podstanica. Potpisan je ugovor i sada smo u procesu prikupljanja tenderske dokumentacije vezano za projekat energetske efikasnosti u SRC Petnica, koji podrazumeva postavljannje solarnih panela, toplotnih pumpi i termičku izolacija objekata”.

Slavica Pantić iz Lokalnog odgovora postavila je pitanje zašto kao grad još uvek nemamo donet Plan kvalitat vazduha (PKV), podsetivši da je lokalna samouprava prema Zakonu o zaštiti vazduha u obavezi da usvoji PKV.

“Taj Plan je trebalo da važi od 2022. do 2027. godine. Sada govorimo o budžet za 2024. godinu, a mi taj Plan nemamo. Tražim pojašnjenje Progaram 6 – Zaštita životne sredine, programska aktivnost Upravljanje zaštitom životne sredine o401-0001, gde je 2,6 miliona predviđeno, između ostalog, za izmirenje obaveza iz PKV. Ako imamo u vidu da je 2021. budžetom planirano 1,4 miliona za PKV, da je 1,6 miliona 2022. godine sa istim obrzloženjem, zatim 2023. godine 2,5 miliona dinara, a za narednu godinu 2,6 miliona dinara. Govorim o Planu kvaliteta vazduha, govorim i Akcionom planu za sprovođenje PKV, a Plana i dalje nema”, naglasila je Slavica Pantić.

Gradonačelnik Gojković je odgovorio da je Plan kvaliteta vazduha predat nadležnom Ministarstvu i da se čeka njegova potvrda: “Znam da se sa tim kasni, to je velika greška i nadam se da ćemo što pre dobiti potvrdu iz Ministarstva. Što se tiče pitanja za izmirenje obaveza iz PKV, reč je preuzetim obavezama koje ćemo u narednoj godini platiti kad verovatno PKV bude i potvrđen. Precizno ćemo dostaviti i informaciju koliko je PKV koštao i koliko je kasnio. Što se tiče ukidanja taksi za priključak na daljinski sistem grejanja, što je predložio Đorđe Petković, mislim da je to odličan predlog koji se i razmatra, i ne samo da bude besplatan priključak nego i podstanice. To će biti prava stvar kada gas bude došao do “Toplane”, jer će to pojeftiniti celu priču”.

Najduže izlaganje za govornicom imao je ekonomista dr Slobodan Ilić. Osim nekoliko pohvala i dosta kritika na račun budžetskog procesa, Ilić je izneo i niz predloga kako Nacrt budžeta može da se unapredi i bude razumljiviji običnim građanima. Jedan od načina je, kako je i ranije ukazivao, da se daju odgovori na 6 pitanja: šta su problemi, šta su ciljevi u rešavanju tih problema, koje su planirane aktivnosti za rešavanje problema, koji su indikatori, koliko novca će se izdvojiti iz budžeta za planirane aktivnosti u rešavanju problema i ko je odgovoran za (ne)ostvarivanje planiranih ciljeva.

“Kada uporedite brojeve očekivane u izveštaju za ostvarenje 9 meseci 2023. godine, kad uporedite sa Nacrtom za 2024. godinu, kada uporedite sa izveštajem o završnom računu za 2022. godinu, ništa ne korespondira jedno s drugim. Kapitalni projekti se netačno prikazuju i zbog toga ću predložiti da se promeni tabela kako se saopštavaju kapitalni projekti u budžetu. Isti projekat se jedne godine naziva na jedan način, sledeće godine na drugi način. Nepotpuno se prikazuju, neispunjeni rokovi završetka u 2023. godinu i nerealna obećanja za 2024. Primeri za ovo su projekti vezani za Privrednu zonu. Brojevi  u ovom Nacrtu i oni koji su dati iz prethodne godine izvršenja ne korenspondiraju i običan građanin ne može da shvati kolika je ukupna vrednost tog projekta, koliko se novca izdvaja iz budžeta, koliki su eksterni izvori i kada će projekti biti završeni. Isto mogu da kažem i za projekat vezan za OŠ “Milovan Glišić”, ukazao je Ilić.

Ilić je, između ostalog, zatražio objašenjenje vezano za broj zaposlenih, navodeći da u Nacrtu odluke o budžetu piše da u oktobru 2023. u Gradskoj upravi, njenim službama, svim korisnicima budžeta ima 811 zaposlenih, a u delu gde je projekcija za 2024. godinu piše 956 zaposlenih, što je povećanje zaposlenosti 18%. “Gde će ti ljudi raditi i za koje potrebe”, pitao je Ilić.

U javnoj raspravi učestvovao je i odbornik Lokalnog fronta Željko Trifunović koji se posebno osvrnuo na kapitalnu investiciju – Saobraćajnica kroz Privrednu zonu dužine 2,5 km, rekavši da se kao stavka u budžetu pominje nekoliko godina unazad i da je nemoguće utvrditi kolika su tačno do sada potrošena sredstava za tu investiciju.

“Ovo mnoge građane zbunjuje, pa i ja kao odbornik ne mogu da pratim ove cifre. To su neverovatni iznosi, gde se skače od 156,5 miliona dinara pa dolazimo do 420 miliona, pa realizacije nigde nema. Što se tiče ulica u Privrednoj zoni Nova 1 i Nova 2 i parking, početak finansiranja je planiran bio za 2022, a završetak u istoj godini, ukupna vrednost projekta bila je 30 miliona. Za 2023. imamo plan od 549.730.082,50 dinara za Nova 1, Nova 2, Nova 3, plus stajalište i parking. Meni sada nista nije jasno, ako su Nova 1 i 2 i parking koštali 30 miliona, znači cena Nova 2 ulice i još nekog parkinga je 519 miliona? Jel` tako, jel` ja to dobro razumem? Jedva čekam da vidim tu ulicu i te parkinge koji koštaju nešto više od pola milijarde. Male su šanse da ćemo to videti, jer do ovog trenutka nema ni javne nabavke za ovaj projekat”, izneo je Trifunović u svom izlagnju i ukazao na probleme koje treba rešiti u MZ Petnica gde živi – počev od kanalizacije, puta, Petničke crkve, proširenja SRC Petnica, čišćenja i uređenja Petničkog jezera, određivanje upravljača Petničke pećine, biciklističke staze, dečjih igrališta, čišćenju ulica u Petnici i Bujačiću, lagerovanja otpada u blizini petničkih bazena.

Gradonačelnik Lazar Gojković dao je odgovor vezano za Privrednu zonu, rekavši da su radovi u Privrednoj zoni rađeni fazno: “Ko god je bio u Privrednoj zoni može da vidi da je urađena ulica od 2,6 km, da je urađena i saobraćajnica između dva investitora sa kompletnom komunalnom infrastrukturom, da je urađen javni parking i sada pripremamo spajanje te saobraćajnice između dva investitora sa južnom obilaznicom koja je planirana. To je druga faza vezano za Privrednu zonu. Ono što treba da završimo u 2024. je trafo stanica i priključak na električnu energiju. To je sve pod investiranje u Privrednoj zoni. Biće sve odgovoreno kolika je ukupna vrednost projekta i koliko je plaćeno iz budžeta. Takođe mislim da je sugestija Slobodana Ilića na mestu da tabela za Kapitalne projekte u budućnosti treba da izgleda drugačije”, istakao je gradonačlenik.

Jasminka Nedeljković iz Lokalnog fronta ukazala je na stavku koja predstavlja “čak 24% planiranog budžeta, a nema je u kapitalnim investicijama niti u redovnom budžetu”. Kako je precizirala, reč je o stavki od 1.000.381.000 dinara po ponudi, što je 11,8 miliona evra, koju je dalo preduzeće koje namerava da osvetljava naš grad. Ona je zamolila gradonačelnika da bude dovoljno mudar i da ne potpiše taj vrlo nepovoljan ugovor.

“To je nacrt ugovora koji je Skupština pre nekoliko dana usvojila, ima dugačak naziv koji glasi “Rešenje o davanju saglasnosti na konačni nacrt prava ugovora o javnom privatnom partnerstvu za rekonstrukciju, zamenu, racionalizaciju održavanja dela sistema javnog osvetljenja, primenu mera uštede energije na teritoriji grada Valjeva”. Čovek pročita ovaj naziv i rekao bi da nešto treba da se uštedi, neka energija, neki novac. U samom elaboratu piše da je potrošnja energije u Valjevu 884.597 evra na godišnjem nivou, a mi sada treba da uvedemo sistem osvetljenja koji će da košta 11,8 miliona evra sa PDV-om. Sledećih 15 godina, mesečno grad treba da plati 56.000 evra, što je 654.000 evra godišnje, a za 15 godina to je 11,8 miliona evra. Kada se podeli sadašnja potrošnja, sledećih 27 godina bez ikakvih ulaganja smo platili struju za osvetljenje u gradu, koje će plaćati grad, a ne to preduzeće koje navodno treba da se osnuje da bi to radilo. Tu naravno nema nikakve uštede i zašto bi to uopšte bilo potrebno našem gradu”, kazala je Jasminka Nedeljković i iznela podatke o firmama koje su se pojavile kao ponuđači: “PLC Interenergo, 2 zaposlena, 145.000 evra prihoda za 2022. godinu, kapital 409.000 evra. Smart Energy Investment, ogranak mađarske firme Smart Energy, koja je postala čuvena po novogodišnjoj jelci u Beogradu koja je koštala 80.000 evra. U ogranku radi 7 ljudi, ukupan prihod prošle godine 7.600.000 evra, kapital 7.914 evra”.

Milan Đurđević iz BID zone smatra da postoje čudni kriterijumi prilikom raspodele sredstava za projekte koje realizuju udruženja, navodeći da pojedine organizacije “dobijaju sredstva samo na prezentacije i za neke nebitne stvari”. Istakao je da BID zona, koja od  2008. potpada pod nevladine organizacije od javnog interesa, ima preko 50 održivih projakata i zatražio “malo prioriteta” u odnosu na druge organizacije, jer BID zona ipak doprinosi punjenju budžeta.

“Od 2003. do 2012. su napravljena velika unapređenja, od 230 zaposlenih na početku, stigli smo u jednom trenutku čak do 650 zaposlenih. Saradnje sa lokalnom samoupravom bilo je do 2014. godine, onda je krenuo sunovrat, izgubili smo preko 400 radnih mesta, zatvoreno je preko 30 poslovnih prostora. Mi imamo preko 50 projkata koji su održivi. Hajte da damo jasne kriterijume, jer postoje nevladine organizacije koje parazitiraju i one koje realno doprinose budžetu. Postoji prostor iza zgrade nekadašnjeg Radio Valjeva, tu ima 40 i više garaža na 2.200 m2. Samo su dve-tri garaže uknjižene, ostalo je svojina grada i privatna svojina. Naša lokalna samouprava tu ima jednu veliku zgradu i sa rušenjem te zgrade i opštinskih garaža može da se obezbedi pristojan parking prostor. Moja preporuka bi bila da se na tom mestu napravi lep parking, smatram da centar grada zaslužuje lepši prizor nego kakav je sada. Mi smo na raspolaganju, znamo koje su parcele u pitanju, imamo celokupnu dokumentaciju, a Knez Miloševa ulica kao glavna pešačka zona zaslužuje da u nju bude malo uloženo, možda kroz neki idejni projekat”, naveo je Milan Đurđević.

Milovan Rakić iz Sedlara govorio je o problemu sa klizištem na svojoj parceli, da je naplaćeno 2 miliona dinara da se ono sanira, a da ništa nije urađeno. Naveo je da tamošnji meštani nemaju vode, da čim padne kiša nemaju struju, da je most u katastrofalnom stanju i da je za rušenje.

Načelnik odeljenja za infrastrukturu Branko Vuković objasnio je da je po tužbi gosp. Rakića sud dosudio da Grad Valjevo izvrši sanaciju tog klizišta, što je i urađeno, kao i da se gosp. Rakiću isplaćivala naknada štete u iznosu 3.000 dinara dnevno: “Nakon što smo izvršili sanaciju tog klizišta, eksterni nadzor konstatovao je da su radovi izvedeni po projektu. A, eksterni nadzor je taj koji prati realizaciju i odgovoran je pred nadležnim organima za sve nepravilnosti i odstupanja od projektne dokumentacije. Ukoliko gosp. Rakić smatra da neki radovi nisu izvedeni kako treba i sumnja da je tu urađena pronevera, ja sam rekao da treba da podnese krivične prijave pred nadležnim organima”, pojasnio je Vuković.

Naš sugrađanin Petar Ilić došao je na Javnu raspravu u ime građana, tačnije 280 porodica iz Naselja 27. novembar. On je naveo da su u nekoliko navrata prethodnih godina slati dopisi u Gradsku upravu sa zahtevom da se postojeći prostor između parking mesta, površine oko 400 m2, u tom naselju asfaltira i uredi. Istakao je da je o tome nemoguće dogovarati se sa predsednikom MZ Krušik jer normalna komunikacija ne postoji.

“Mi smo u ovoj godini planirali 90 miliona dinara za rehabilitaciju gradskih ulica, tako da postoje uslovi da se u vašoj MZ reši taj problem. Sve što budemo radili u MZ Krušik radićemo na osnovu zahteva predsednika MZ, i sa njim u komunikaciji kao građani dogovorite da to uvrsti u plan i bude u prioritetu za narednu godinu. Kao rukovodilac Odeljenja ne  mogu da se dogovoram sa vama pojedinačno, van tela koje je pravno u toj MZ. Sutra može predsednik MZ protiv mene da podigne krivičnu prijavu, ako nešto uradim van plana MZ”, glasio je odgovor načelnika Branka Vukovića upućen sugrađaninu Petru Iliću.

Učesnik na javnoj raspravi bio je i odbornik Dragomir Vitorović koji je, između ostalog, ukazao da je u Dupljaju ostalo 30 kuća koje nisu priključene na vodovodnu mrežu, navodeći da su meštani tog sela svojevremeno za izgradnju primarne vodovodne mreže platili po 750 evra, a da su neka druga sela dobila vodu uprkos tome što njihovi meštani nisu ništa plaćali.

Među građanima koji su se javili za reč, tražeći pomoć i rešenje nekog problema, bili su i Miodrag Branković iz Miličinice, koji je ukazao da putevi propadaju zbog eksplatacije kaolina i velike frekvencije kamiona, da je neophodno poboljšati putnu infrastrukturu i asflatrati ulicu koja prolazi kroz centar sela.

Milan Ivanović iz Novog naselja izneo je predlog da se probije slepa ulica kod benzinske pumpe ispod “Krušika”, kako bi se bolje povezalo Novo naselje sa Petim pukom.

Dragan Jovanović iz MZ Jablanica ukazao je na problem vodosnabvedanja sela oko brane Rovni, ukazavši da meštanima voda sa vodovoda Kukalj dolazi samo jednom mesečno, kao i da se problem može rešiti ako se od fabrike vode u podnožju brane sprovedu cevi u dužini 3 kilometra do rezervoara Stubo kako bi meštani  bar dobili tehničku vodu.

Stevan Novaković iz Udruženja MS Kolubarskog okruga predložio je da se u javnim ustanovama u gradu postave vrata sa senzorima, kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedio lakši i bezbedniji ulaz, kao i da se “obaranjem” ivičnjaka nastavi sa prilagođavanjem pešačkih prelaza na svim gradskim ulicama, što znatno olakšava kretanje osoba sa invaliditetom.

Ispred grupe građana MZ Krušik, Radoica Radovanović zatražio je da se u toj mesnoj zajedinici unapredi bezbednost dece u saobraćaju.

M.P.M.

 

---

„Medijski projekat „VAzduhograf 2“ sufinansira se iz budžeta grada Valjeva“
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“!

---