Održana Građanska skupština na temu problema aerozagađenja u Valjevu

U organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, koncem novembra u online formatu, putem Zoom platforme, održana je Građanska skupština na temu problema aerozagađenja u Valjevu. Građani Valjeva i dalje su nezadovoljni što ne dobijaju dovoljno informacija o tome šta nadležne institucije čine povodom smanjenja zagađenosti vazduha, što je bio razlog za organizaciju Građanske skupštine u našem gradu, koja je podstaknuta pitanjem kakvi su dometi lokalne samouprave i građana u rešavanju ovog problema. Građansku skupštinu na temu aerozagađenja u Valjevu otvorila je Sylvie Estriga, koja se građanima i građankama obratila u ime Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Valjevo

Aerozagađenje u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Naučna savetnica na beogradskom Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević izrazila je zabrinutost što se domaćinstva u najvećoj meri greju na sirovi lignit, a pritom nemaju mogućnost prečišćavanja dima koji emituju u vazduh. Ona je upozorila da je ugalj “Kolubara” nakon poplava 2014. godine postao mnogo vlažniji, kao i da podaci Instituta za nuklearne nauke Vinča ukazuju da procenat neorganske materije u sirovom lignitu dostiže i 70%. Đorđević je pored individulanih ložišta kao krucijalne zagađivače označila i HK “Krušik”. Prema njenim rečima, javnosti nisu dostupni podaci koliko zagađenje vazduha izaziva “Krušik”, koji poseduje postrojenje za topljenje i livenje metala nepoznetog porekla i da li fabrika uopšte ima ekološku zaštitu u smislu filtracije vazduha. Posebno je istakla da je neophodno znati da li se u toj fabrici liju sekundarne sirovine, jer ako je to slučaj onda dolazi do emisije velike količine toksičnih jedinjenja u vidu gasova i pare, kao i čestičnog zagađenja. Ona je takođe naglasila da Srbiju u narednom periodu čeka energatska tranzicija, a da bio masa uopšte nije najzdravije rešenje kada je energent u pitanju, već bio gas dobijen iz bio mase.

Aerozagađenje u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, smer meteorologija, prof. dr Vladimir Đurđević, stručnjak na polju numeričkog modeliranje klime, analize klimatskih podataka i uticaja klimatskih promena, procene rizika i ranjivosti, kao i prilagođavanja na klimatske promene, ocenio je da je problem aerozagađenja u Valjevu “ogroman kao dinosaurus” i istakao da fokus mora biti na krupnim stvarima i zagađivačima, kao što su “Krušik” i individualna ložišta, a ne na “kozmetičkim dodacima” poput brane Stub-Rovni, saobraćaja i zelenila. Govoreći o brani Stubo-Rovni on je pojasnio da je utucaj takve akumulacije neznatan i da ne utiče značajno na promene klimatskih uslova. Kao mere koje su jednostavne i koje mogu odmah da se sprovedu, prof. dr Đurđević je naveo sadnju drveća, ali i odbranu postojećeg zelenila i insistiranje na što manjem betoniranju gradskih površina.

Kako je prof. dr Vladimir Đurđević objasnio, magla i aerozagađenje koegzistraju i povećan broj dana sa maglom može da bude indikaija rasta zagađenosti vazduha, jer visoko zagađenje povećava formiranje magle. Prema Đurđevićevim rečima, bitka za čistiji vazduh trajaće najmanje 5-6 godina ako njom počnemo odmah da se bavimo na pravi način. Kao mere zaštite naših najmlađih sugrađana profesor je predložio da se kupe prečišćivači vazduha kako bi se zagađenje smanjilo unutar vrtića i škola u Valjevu.

Aerozagađenje u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović kazao je da su klimatske promene dovele do promene meteorološke slike u našim krajevima na duži rok, tako da su češće pojave inverzije i zaustavljanje strujanja vazduha, što omogućava da se zagađujuće materije sakupljaju u nižim vazdušnim slojevima i tako brzo ugrožavaju zdravlje ljudi. On je rekao da su zbog posledica aerozagađenja ogromni izdaci za zdravstvo i naveo da lečenje jednog obolelog od karcinoma državu košta 100.000 evra, ali da su ti troškovi slabo vidljivi u budžetu. Profesor Jovović je naglasio da veliku ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha igra energetska efikasnost zgrada i da mora da se energetski obnovi barem 3% objekata na godišenjem nivou . Naveo je Svilajnac kao primer lokalne samouprave koja je uspela da unapredi energetsku efikasnost. Govoreći o valjevskoj “Toplani” napomenuo je da je njen kapacitet znatno veći u odnosu na trenutnu uposlenost i pokrivenost mreže.

Jelena Đuričić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iznela je podatak iz istraživanja Svetske zdravstvene organizacije prema kojem godišnje u 11 najzagađenijih gradova Srbije zbog posledica aerozagađenja prerano umre 3.600 ljudi, a da na Valjevo odlazi čak 20% od tog broja, što znači da mi Valjevci zbog zagađenosti vazduha svake godine izgubimo 720 naših sugrađana.

Aerozagađenje u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Milica Spasenić iz službe bezbednosti i zdravlja na radu u HK “Krušik” kazala je da je urađen projekat da “Krušik” dobije novu energanu, ali da su za to potrebna velika novčana ulaganja. Ona je rekla da je upućeno više molbi ministarstvima da se “Krušiku” pomogne u finansijskom smislu da bi se uložilo u novu kotlarnicu.

Naš Valjevac Jovan Grujić, pokretač “Eko gerile”, skrenuo je pažnju da je situacija sa zagađenim vazduhom podjedanko katastrofalna i u zatvorenom prostoru. On je kazao da se “Eko gerila” zalaže za ukidanje uglja kao energenta na teritoriji Valjeva, jer je to jedino rešenje za problem aerozagađenja. On je podsetio na inicijativu koju je u martu 2019. pokrenuo na Sajmu SPREG za subvencije za kupovinu kotlova na pelet,a koja u našem gradu još nije zaživela. Kazao je da je na teritoriji Valjeva i bez tih subvencija u prethodnoj godini zabeležena nikad veća kupovina kotlova na pelet, a da bi uz subvencionisanje taj broj domaćinstava koji bi prešli na zdraviji energent bio još veći.

Ljubomir Radović, odbornik Lokalnog fronta u gradskom parlamentu, rekao je da je urađeno dosta toga od strane organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i Uduženja građana čiji je on predstavnik da se ne kreće od nule i da građani treba da uzmu učešće. Istakao je da svi zajedno, što više i na različite načine, treba da insistiramo da se problem aerozagađenja stavi na mesto koje zaslužuje i da se krene sa njegovim rešavanjem. Radović je naglasio da kada bi građani stvarno insistirali na rešavanju ovog problema da nijedna politička organizacija ne bi bila imuna, jer građani traže zdravlje.

Sastavni deo Građanske skupštine bile su GRUPE sastavljene isključivo od građana Valjeva, a u jednoj od njih bila je i Slavica Pantić, predstavnica organizacije “Lokalni odgovor”. Ona je insistirala na pitanjima obaveze lokalne vlasti o svakodnevnom informisanju o aerozagađenju u Valjevu i odgovornosti nosilaca vlasti zbog propusta u realizacije Plana kvaliteta vazduha 2016-2021.

U plenarnoj sesiji kao predstavnik ekspertske zajedice učestvovala je i Marija Peterović-Marković, novinarka portala Valjevska posla, koja se unazad četiri godine bavi problemom aerozagađenja u Valjevu. Na Građanskoj skupštini kao govornici bili su najavljeni i dr Đorđe Vuković ispred Zavoda za javno zdravlje Valjevo, direktorka valjevskog Doma zdravlja dr Branka Antić i odbornik SPS-a Đorđe Pavlović, ali je sesija u kojoj su bili predviđeni održana bez njihovog učešća.

Aerozagađenje u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Sva pitanja sa Građanske skupštine biće sumirana i poslata Gradskoj upravi Valjevo. Organizatori su naveli da su od gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića dobili molbu da mu se pošalju sva pitanja sa Građanske skupštine i da će odgovor, ukoliko ih dobiju, biti objavljeni na portalu actwb net .

Građanske skupštine deo su projekta “Aktivno građanstvo: promocija i unapređenje inovativnih demokratskih praksi na Zapadnom Balkanu” podržanog evropskom Žan Mone mrežom programa Erasmus+ i uz podršku Ambasade SAD u Beogradu. Njihov cilj je uključivanje različitih i suprotstavljenih stavova i mišljenja u pažljivo moderiranu i informisanu javnu raspravu, čime se obezbeđuje okruženje koje podstiče razmenu argumenata zasnovanih na zajedničkom dobru i donošenje promišljene odluke.


Aerozagađenje


 

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.