Premijerom predstave “Urnebesna tragedija” Gradskog pozorišta “Abrašević”, sinoć je počeo 15. Abro Fest bez prisustva publike, a večeras u 21 sat predstava će biti prikazana na Televiziji Valjevo plus. Druga predstava, “Otvaranje dosijea”, biće takođe odigrana u praznoj sali Centra za kulturu, u četvrtak, 1. oktobra. Gostujuće predstave “Malograđanska svadba” Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i “Ručni rad” Teatra “Promena”, koji postoji pri Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odložene su do daljeg, tačnije kada to dozvoli epidemiološka situacija. Prema prvobitnom planu, za 15. Abro fest iz budžeta Grada Valjeva opredeljeno je milion i 50 hiljada dinara, od Ministarstva kulture 200.000 i od donatora 900.000 dinara. Prema rečima glumca i sekretara GP “Abrašević” Branka Antonića, ovogodišnji Abro fest biće malo “razvučen” na nekoliko meseci, jer se nada da će, do kraja godine, biti mogućnosti za gostovanje planiranih predstava. Oba premijerna izvođenja biće održana u praznoj dvorani, na sceni Centra za kulturu, zatim će slediti njihovo prikazivanje na TV VA PLUS, a potom će predstave biti dostupne i na You Tube kanalu GP “Abrašević”.
PUBLIKA NEDOSTAJE GLUMCU
Prema rečima Branka Antonića, glumca i sekretara GP Abrašević, nikad teže nisu pripremane predstave, održali su tridesetak proba više nego je uobičajeno jer svi članovi pozorišta su ozbiljni i odgovorni.
“Morali smo da raščlanimo predstavu, da je rastavimo na delove i da probaju po tri – četiri čoveka. Nekada smo taj posao, postavljanje određenog broja scena, radili za pet dana, a sada za sedam, ili osam dana. Nikad više proba nismo imali, upravo zbog toga što smo radili u manjim grupama i nije bilo prijatna atmosfera i pored sve naše ljubavi prema pozorištu. I pored toga, odrasli smo ljudi, ozbiljni i odgovorni, pa nije prijatno kada tu “visi” mogućnost zaraze u vazduhu. Na svu sreću, da ne ureknemo, evo mi spremamo od kraja jula, početka avgusta. Dakle, mi smo skoro već dva meseca na sceni. Probali smo svo vreme na sceni jer valjevska bina je ogromna, 12 puta 10 metara. Znači, na 120 kvadrata se raspoređujemo i trudimo se da fingiramo sve scene koje traže bliskost, kontakt, pozdravljanje, grljenje, ljubljenje, sve do generalnih proba. Dakle, sve to do sada smo simulirali. E sada, ćemo morati to da uradimo, nećemo moći sa maskama da igramo premijere, ali nadam se da će sve biti u najboljem redu zbog toga što i mi smo malo prilagodili mizanscen i naše scenske kretnje. Nije baš bila prijatna i opuštena atmosfera, malo se radilo u grču, i radilo se duže nego obično… Naravno, primijere će biti, u najmanju ruku čudne, jer draž pozorišta jeste njegova interakcija sa publikom koja će, ovoga puta, izostati. I ne radi se tu samo o aplauzima i o smehu! I kad publika ćuti, to puno znači. Kad publika ubrzano diše, ili kad je potpuni muk, kad je tajac, to strahovito ima efekat kod glumaca koji znaju da su nešto postigli. E, sada nećemo imati ikakvu reakciju, i eto to je novo. Na žalost, imamo novo iskustvo koje, nadam se, da nam se neće ponoviti” – rezimira Antonić i dodaje da je najmlađi član ovogodišnjeg ansambla pitao hoće li to vraćati: “Ne, neće biti ikakve montaže. To bi bilo nepotrebno raditi nekakve montaže. Dakle, predstavu igramo kao da je premijera mi ćemo se truditi da igramo kao da je sala puna, i nema nikakve naknadne montaže, nema dublova, jer to smo upravo hteli da postignemo, da imamo premijere, iako smo uskraćeni za ono što je nama najvažnije, a to je – publika”.
Na pitanje da li su predstave mogli da igraju “pod vedrim nebom” na nekoj otvorenoj sceni, novinar i višestruko nagrađivani glumac, sekretar GP Abrašević, Branko Antonić, pojašnjava da Valjevu nedostaje odgovarajući teatar na otvorenom.
“Nažalost, u Valjevu igde nemate iole dobre, iole korektne tehničke uslove. Čak se tu ne radi da li je to nekakva bina ili je livada, ali ipak morate imati nešto. Nešto od tehničkih uslova. Naše scenografije nisu baš tako jednostavne i svetlo puno znači, zvuk puno znači. Ova druga predstava je zapravo, politički kabare i ima songove, traži tehniku, traži osvetljenje, a to u Valjevu nemate igde – letnju scenu. Sada se pokazuje koliko nedostatak stalne letnje scene, na kojoj bi održavali i koncerte različitih muzičkih žanrova, i pozorišne predstave i ostali programi, da to fali ovom gradu. Inače, da to postoji, kao što postoji u nekim gradovima u Srbiji, mogli bismo da napravimo neku varijantu koja bi mogla da funkcioniše. Ovako, na silu pokušavati tu negde na platou, na nuli, bez odgovarajućih reflektora i audio-parka, to je sakaćenje predstave”.
Ovom prilikom, Antonić naglašava da, i pored svih poteškoća koje je nanela ova godina, nisu hteli da odustanu od priređivanja već tradicionalne, od strane publike željno iščekivane, a ceneći prema ostvarenjima i nagradama prethodnih pozorišnih festivala, i veoma plodonosne manifestacije.
“Mada, moram odmah da kažem: televizijski snimak, ili internet snimak, ne mogu ikada biti onaj doživljaj koji se dobija u pozorišnoj dvorani. Ali, prinuđeni smo i bolje išta, nego ništa”.
TIM KOJI POBEĐUJE TREBA PODRŽATI
Očito, ovogodišnji, 15. po redu Abro fest, biće održan u nesvakidašnjem formatu i redukovanom obliku zbog epidemiološke situacije i mera koje su na snazi. Tradicionalno, ova manifestacija biva održana tokom poslednje sedmice septembra i predstavlja pravu proslavu pozorišne umetnosti. Ovdašnja publika je često bila među prvim koja je propratila gostujuće projekte i početničke nastupe sadašnjih glumačkih zvezda, uz naviku da joj pozorišne poslastice servira upravo domaći ansambl GP Abrašević.
“Gradsko pozorište Abrašević je “ni na nebu, ni na zemlji” već decenijama. Nismo profesionalno pozorište, daleko smo od toga statusom naravno, opremljenošću i logistikom, ali smo još udaljeniji od amaterskog pozorišta kakvih dosta ima po zemlji. Tako da smo u nekom vakuumu, ali ljudi su navikli na ozbiljan i predan rad i posvećenost. Ovo što krasi Abro fest, da ponovim još jednom, festivalski ansambl je sastavljen od glumaca amatera, i to iskusnih i višestruko nagrađivanih, uglavnom starijih, ali tu su i mladi koji žele upisati pozorišnu akademiju, ali tu su i četvoro – petoro ljudi koji su profesionalni glumci, potiču iz Valjeva i već su napravili svoje karijere u Beogradu i Novom Sadu, negde na trećem mestu, pošto u Valjevu da naprave karijeru – ne mogu, jer pozorišta profesionalnog nema. Tako da je taj ansambl kao i uvek kombinovan i vrlo je zanimljiva ta simbioza talentovanih ljudi bez iskustva, onih koji imaju ogromno iskustvo, ali se ne bave pozorištem kao primarnom delatnošću, i ljudi koji su egzistencijalno i profesionalno vezani za pozorišnu scenu” – kaže Branko Antonić.
“URNEBESNA TRAGEDIJA”
Prva premijera predstave “Urnebesna” tragedija, rađene prema tekstu Dušana Kovačevića, odigrana je sinoć, večeras će biti na TV VA Plus, a za par dana biće dostupna na You Tube kanalu GP “Abrašević”. Predstava je rađena prema tekstu Dušana Kovačevića. Kako je najavljeno, dešava se u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Ova naizgled uobičajena porodična priča kroz komične, duhovite, apsurdne pa i tragične situacije, otvara pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta. Ovo je komad u kome niko nikoga ne razume, pa ni sebe samog, komad koji se bavi i nama i stvarnošću u kojoj se ne zna gde počinju zidovi ustanove za mentalno obolele i da li su ludi unutra, ili napolju. Ceo taj urnebesni haos gledamo očima dečaka Nevena koji pokušava da odgovori na pitanje: “Ko sam ja?”
“Urnebesna tragedija” priređena je u režiji Miroslava Ćiše Trifunovića, scenografija i vizuelni identitet Dušan Arsenić, kostimografija Branka Šišinački Obradović. U ansamblu “Urnebesne tragedije” su: Goranka Kalember Lučić kao Ruža, Milana igra Miroslav Trifunović, Nevena Viktor Lukić, u ulozi Julke je Katarina Vićentijević, Kosta je Branko Antonić, a Vasilije Ljubivoje Bube Marković, Rajnu tumači Mira Vuković, doktora Božidar Milić, milicionera Veseljko Belušević, sestru Veru Jelena Selaković, Violetu Doroteja Vuković, Ćiru Miroslav Mandić, Joju Filip Stanić i Tasa Tica je Gabrijel Der Hazarjan.
“OTVARANJE DOSIJEA”
Premijera predstave “Otvaranje dosijea”, takođe bez prisustva publike, zakazana je u četvrtak, 1. oktobra, na sceni Centra za kulturu. Nakon toga, najverovatnije dan kasnije, biće prikazana na programu TV VA Plus, a potom dostupna i na internet kanalu Abraševića. Za predstavu “Otvaranje dosijea” je navedeno: “Ovo delo nastaje na osnovu dramskih predložaka Matije Bećkovića, ali i Velimira Lukića, Jovana Ćirilova i Duška Radovića. Dramatizacijom i adaptacijom scenarija Dosije 128, Če – tragedija koja traje i Štićenik došlo se do nove dramske forme koja govori o večitoj težnji za promenom sebe, ali i sveta koji nas okružuje, o umetnosti i njenoj ulozi u našim životima, o neshvatanju, represiji i pritiscima, o hrabrosti, izdaji i ljubavi… Činjenica da ova drama do sada nije izvođena i doživljava praizvedbu na Abro festu svakako predstavlja doprinos našoj pozorišnoj produkciji, kao i preporuku za nastup na najznačajnijim pozorišnim scenama i festivalima Srbije.
“Otvaranje dosijea” režirao je Miroslav Ćiša Trifunović, koji je sa Tamarom Jakovljević uradio dramatizaciju i adaptaciju teksta. Scenografiju pripremio Dušan Arsenić i kostime Branka Šišinački Obradović. Songove komponovao Srđan Lazić.
U ovom političkom kabareu na sceni je mlađa postava GP “Abrašević”. U ulozi glumca, službenika, mladog udbaša, radnika arhiva, konobara je Filip Stanić. Kao glumica, Dušanova žena, lepotica, radnica, novinarka pojavljuje mlada i lepa Jana Zdravković, dok Dušana, mladog novinara, kolumnistu igra Nikola Jezdić. Milena, Dušanova bivša devojka – Doroteja Vuković, ili Marijana Andrić. Novinar i višestruko nagrađivani glumac Branko Antonić igra profesora Branka, urednik novina i profesora na Univerzitetu, dok je Petar Ninić u ulogama docenta, večitog asistenta, prijatelj disidentskog pesnika Bojića. Maja Lukić igra drugaricu Mariju, državnog sekretara za kulturu SFRJ. Miroslava Bojića, pesnika i disidenta tumači Bogdan Trifunović i Božidar Boža Milić je u ulozi udbaša, šefa ideološke komisije CK SKJ.
RADOSNA VEST UMESTO REZIMEA
Nakon prvog ovogodišnjeg upisnog roka na fakultete, Valjevo je zapljusnula bujica divnih vesti o uspesima mladih glumaca, članova GP Abrašević. Sada stiže još jedna lepa vest: Aleksa Arsenović primljen na glumu u klasu profesora, Dragane Varagić na Akademiji Umetnosti u Beogradu. Time se pridružio već upisanim Doroteji Vuković, koja će studirati u klasi profesora Nikite Milivojevića, zatim Neveni Mihailović koja je u klasi profesora Marije Milenković, kao i Bojani Urošević, u klasi profesora Slobodana Beštića i Aleksi Đorđeviću koji studira u klasi profesora Željka Mitrovića Pinte.