Podaci o uticaju aerozagađenja na zdravlje su alarmantni i nimalo optimistični!

Obezbediti prečišćivače vazduha svim valjevskim školama i obdaništima, uspostaviti audio-vizuelni sistem obaveštavanja i alarmiranja građana u vanrednim okolnostima kada su prekomerna zagađenja vazduha, veća angažovanost nadležnih organa, relevantnih ustanova i institucija sa lokalnog i republičkog nivoa u rešavanje problema aerozagađenja, zaključci su sa Radionice o uticaju aerozagađenja na zdravlje održane u petak, 26. januara u organizaciji Lokalnog odgovora. O najnovijim saznanjima o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, posebno trudnica i dece, o metodologiji prikupljanja i praćenja podataka o javnom zdravlju, kao i da li zdravstveni sistem registruje zagađenje vazduha, da li se planiraju i sprovode mere za zaštitu stanovništva, govorile su dr Vesna Krstevski, specijalista patologije i Slađana Stanković, sanitarno-ekološki inženjer u Zavodu za javno zdravlje Valjevo. Мoderator radionice bila je aktivistkinja Lokalnog odgovora Tatjana Petković.

Radionica Uticaj aerozagađenja na zdravlje (18)

Sa radionice “Vazduh i zdravlje” u organizaciji Lokalnog odgovora / Foto: Valjevska posla

Specijalista patologije dr Vesna Krstevski iznela je podatke studija evropskih zemalja koji govore da je 11% steriliteta, i kod muškaraca i kod žena, između ostalog posledica i aerozagađenja, da mrtvorođenost iznosi oko 10%. Navela je da trudnice koje žive u urbanim sredinama češće imaju problema sa anemijom i povećanim krvnim pritiskom, kao i da je u istoj toj populaciji povećan broj spontanih pobačaja, koji izosi 20% u sredinama u kojima se aerozagađenje  beleži duži vremenski period.

Dr Vesna Krstevski (1)

Dr Vesna Krstevski, specijalista patologije / Foto: Valjevska posla

“Neretko se dešavaju i prevremeni porođaj, rađaju se deca sa malom težinom, anomalijama, nedovoljno razvijenim organima, uglavnom plućima i mozgom. Primećuje se da ako je dete izloženo  i unutrašnjem i spoljašnjem zagađenju vazduha da će njegov fizički i neuro razvoj biti usporen i izmenjen. Danas je to izraženo kod malo starije dece, slabije pamte, pažnja im je vrlo upitna, deca su agresivnija, napetija, neambiciozna, da ne kažem da imaju niži koeficijent inteligencije. Nauka je to i dokazala da se neuro razvoj kod dece, koji je uslovljen aerozagađenjem, ispoljava manjkom kognitivnih sposobnosti. Aerozagađenje negativno utiče i na endokrini sistem žlezda, pa se kod dece češće javljaju dijabetes, gojaznost i autizam. Što se tiče poremećaja koji još nisu definisani kao neka dijagnoza, deca sve više u zadnje vreme imaju i poremećaj govora. Zapanjujuć je i primetan porast broja maligniteta kod dece. Redovne bolesti koje se dovode u vezu sa zagađenim vazduhom su prehlade, respiratorne infekcije, kašalj sa i bez temperature, astmatični napadi, alergije, osipi i tako dalje”, ukazala je dr Vesna Krstveski, specijalista patologije.

Radionica Uticaj aerozagađenja na zdravlje (19)

Sa radionice “Vazduh i zdravlje” u organizaciji Lokalnog odgovora / Foto: Valjevska posla

Dr Krstevski govorila je posebno o propisima Svetske zdravstvene organizacije, koji se odnose na dozvoljenu prosečnu godišnju vrednost PM 2,5 čestica, a koja je prošle godine u Valjevu bila čak 12 puta veća!

“Dozvoljena prosečna godišnja vrednost PM 2,5 čestica iznosi 5 μg/m3, a u Valjevu je prošle godine bila 60 μg/m3. Na dnevnom nivou dozvoljena je prosečna koncentracija od 15 μg/m3, ali samo 3-4 dana godišnje. Na osnovu toga jasno je gde se nalazimo, zdravi će da se osećaju nelagodno, a o bolesnima i da ne govorim. Srbija ima 5 puta veću smrtnost nego Evropa zbog aerozagađenja. Nema ništa tu optimistično i lepo, ali tako je kako je”, istakla je dr Vesna Krstevski uz stav da je zdravstveni sektor ključan u podizanju svesti građana.

Aerozagađenje (2)

Tabela sa srednjim godišnjim koncentracijama PM 2,5 za Valjevo u periodu od 2019. do 2023.

Na temu podizanja svesti građana o kvalitetu vazduha, Slađana Stanković sanitarno-ekološki inženjer u Zavodu za javno zdravlje Valjevo, navela je da je nedavno na zvaničnom sajtu Zavoda postavljena stranica “Kontrola vazduha” i da se ova ustanova zvanično oglasila sa preporukama za ponašanje građanstva u vanrednim okolnostima ekstremno velikog aerozagađenja koje smo imali sredinom januara. Ona je u nastavku izlaganja rekla da su podaci valjevskog Zavoda o oboljenjima stanovnika podložnim uticaju prekomernog aerozagađenja, koji su prikupljani u periodu od 2016. do 2020. godine, a koji se upoređuje sa podacima Instituta “Batut”, alarmantni!

Slađana Stanković (3)

Slađana Stanković, sanitarno-ekološki inženjer u Zavodu za javno zdravlje Valjevo / Foto: Valjevska posla

“Metodologija na osnovu koje prikupljamo te podatake i na osnovu koje se oni prezentuju na sajtu u okviru republičkog statističkog godišnjaka, je metodologija koju je propisao Institut “Batut”. Na primer, podaci koji se prikupljaju za respiratorne bolesti prikupljaju se u nekom periodu kada i nema aerozagađenja, pa čak i takvi razvodnjeni podaci su za nas alarmantni. Kod dece, ukupna grupa respiratornih bolesti je za nekih 5-6% veća kada se pogleda ukupan morbiditet u gradu Valjevu i republički morbiditet. Što se tiče školske dece, tu je procenat nešto veći, a kod odraslih je taj procenat čak 10 % veći u Valjevu nego na republičkom nivou. I kroz izraženu depopulaciju u našem gradu, nažalost, procenat obolelih od karcinoma pluća ostaje isti. Apsolutni broj se ne smanjuje, nego se povećava”, predočila je Slađana Stanković.

Da bi se uspostavila prava veza između aerozagađenja i nekih oboljenja, prema rečima Slađane Stanković, neophodna je izrada ozbiljne studija slučaja koja bi pratila stanje na primarnom i sekundarnom nivou.
“Metodologija za neko ozbiljno epidemiološko istraživanje zahteva uključenje celog zdravstvenog sistema, počev od domova zdravlja, preko bolnice, zavoda i tako dalje. Država ne prepoznaje taj momenat kako doći do tih podataka. Mi imamo jednu metodologiju koja je ustaljena zadnjih dvadesetak godina i više, i tu stajemo. Država se zadovoljava sa tim podacima, nema dalje nikakvih upita, nema daljeg istraživanja”, istakla je Slađana Stanković.
Lokalni odgovor se četiri godine aktivno kod brojneprojektre i akcije bavi problemom aerozagađenja, obaveštavanjem javnosti o kvalitetu vazduha u Valjevu, podizanjem svesti građana i ukazivanjem na neophodnost rešavanja ovog dugogodišnjeg problema. Radionica o uticaju aerozagađenja na zdravlje organizovana je u okviru projekta “Zajedno za životnu sredinu”, kao deo akcije “Aero Alarm 2.0”. Lokalni odgovor u sklopu “Aero Alarma” izrađuje nedeljne izveštaje o kvalitetu vazduha u Valjevu tokom grejne sezone. Više puta su u javnost iznosili svoje predloge kratkoročnih i dugoročnih mera za smanjenje zagađenja vazduha u našem gradu.
Vladimir Pantić (3)

Sa radionice “Vazduh i zdravlje” Vladimir Pantić, Lokalni odgovor / Fotografije: Valjevska posla

“Našu ideju da se građanima obezbede besplatni priključci na “Toplanu” je Supština grada usvojila, ali nažalost nisu prihvaćeni i naši predlozi da se u budžetu poveća udeo namenjen za zaštitu životne sredine, a to je ključno za smanjenje aerozagađenja u Valjevu i za zaštitu građana od negativnog uticaja zagađenosti vazduha. Potrebno je da informacije o štetnosti zagađenog vazduha dopru do što većeg broja ljudi, posebno naših najmlađih. Mi smo pripremili jedan plahat koji govori o kvalitetu vazduha, o indeksima i o ponašanju u slučaju prekomerne zagađenosti. Naša zamisao je da dopremo do škola, nastavnika, učitelja i roditelja deca, da im (u)kažemo da se aerozagađenje mora uzimati u obzir i da se moraju prilagođavati aktivnosti dece kada su visoke dnevne i satne koncentracije zagađujućih materija”.
Valjevci su više od deceniju izloženi uticaju prekomerno zagađenog vazduha koji spada među najzagađeniji u Srbiji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u Valjevu od aerozagađenja svake godine prerano umru 242 naša sugrađanina. 
M.P.M.
Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji rwgionalne Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je više projekata, među kojima su "Da Valjevo prodiše", "UdahnimO2", Vazduhograf" i drugi, koji se na portalu Valjevska posla podrobno bave problemom aerozagađenja u Valjevu od 2017. godine. Dobitnica je Nagrade grada Valjeva za oblast Informisanje i društveno angažovanje u 2019. godini.