Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
Kao što je Aristotel rekao, čovek je homo politicus – politička životinja, prirodno je da učestvuje u političkom životu, da se pita za svoj život i za stanje u državi u kojoj živi! Čini se da u današnje vreme ovo ne bi moglo da se potvrdi, a situacija sa političkom apatijom posebno je, čini se, beznadežna kada je reč o mladim ljudima, srednjoškolcima i studentima. Politika je nešto što ni jedinim promilom nije u njihovoj sferi interesovanja, kod velike većine sasvim sigurno. Da li je to posledica lošeg obrazovanja, da li je populizam ogadio mladima politiku, da li su za to krivi aktuelni političari i njihovi javni nastupi, ili problem jednostavno leži u tome da mladi ne shvataju da je politika i to kakav će nam biti obrazovni sistem, da li ćemo moći da upišemo dete u vrtić, da li ćemo uspeti po zakonu da rešimo neki sudski spor, da li će nam vazduh biti zagađen, kako ćemo se lečiti, da li ćemo moći da putujemo…. U razgovoru sa profesorom istorije Duškom Rakićem, koji je kroz obrazovni sistem u stalnom kontaktu sa mladim ljudima, ali i nekim ko je godinama bio politički aktivan, pokušali smo da shvatimo zašto mladi u Srbji nisu zainteresovani za politiku, ali zainteresovani na pravi način, iz ispravnih pobuda i razloga. Njegovo je mišljenje je da takvo stanje nije vezano samo za ovo vreme, političku situaciju u zemlji, kao ni samo i isključivo za Srbiju…
Duško Rakić, profesor istorije / Foto: Privatna arhiva
„U vreme SFRJ je bio takav sistem da si morao da budeš član jedne jedine partije koja postoji i da gradiš karijeru koja je ponekad bila opskurna, udvorička. Mladi ljudi su po prirodi kritični, slobodni, nezavisni, i kao takvima politika u toj državi im nije bila primamljiva, te najčešće u nju nisu ni ulazili jer bi, baveći se poitikom mogli da dođu pod udar države, svaka politika suprotna od linije partije bila je neprijateljska. Krajem 80ih mladi ljudi su se oslobodilite priče. Moja generacija, ljudi rođeni krajem 60ih i 70ih, su ljudi koji su se uključili u opšti trend slobode ideja, misli, udruživanja, političkih stavova. Seaćam se kao srednjoškolac 90ih godina da su tribine u Gimnaziji, porti crkve, na trgovima bile pune, dolazili su ozbiljni ljudi, bilo je ozbiljnih diskusija, a prisustvovali su im i mladi od dvadesetak godina, generacije koje se počinju baviti takvim temama. Mladi su 90-ih vodili priče o protestima, učestvovali su u demonstracijama 9. marta 1991. godine, u studentskim i stranačkim protestima 1996. godine, pa i u demonstracijama 2000. godine, bili su politički aktivni, kako kroz izlazak na izbore, kroz delovanje u političkim strankama, kroz tribine, zaštitu izborne volje građana… Posle 2000. godine dolazi do jednog novog, manjeg interesovanja za politiku kod mladih jer se ulazi u neki normalniji život, daleko da je bio miran i tih, bio je politički turbulentan, ali ljudi su se posvetili svojim željama, mladi su želeli da se provode, studiraju, putuju. Problem je što smo opet poslednjih desetak godina upali u jednu političku apatiju. Verovatno polazeći od onoga što je vlast devedesetih imala kao problem, a to su mladi ljudi, posle 2010. godine počelo je da se mladim ljudima obraća sa jednom dozom populizma i sigurnosti, da je bitno da mladi dobiju nešto i da se time uklope“, podseća Rakić na tendencije u proteklih pola veka i više, koje su dovele do toga da mlade ili ne interesuje kako društvo funkcioniše, ili na politiku jednostavno gledaju kroz vrlo prizemne, lične interese.
Duško Rakić (u sredini fotografije) na studentskim protestima 1996/1997 godine u Beogradu – Slikar Mića Popović (skroz desno) treba da se obrati studentima ispred Filozofksog akulteta / Foto: Privatna arhiva
„Mladi su odrasli u sredini gde je imati dobru vezu, kontakt, političku podršku ispred nekog stava, mišljenja i javnog političkog izjašnjavanja! I tokom 90-ih, u vreme SPS-a, JUL-a, bilo je onih koji su želeli da dođu do nekih funkcija, položaja, brže završe fakultet, bilo ih je, ali manje nego danas. Imam osećaj da je danas mali broj onih koji su spremni za borbu, stav, ideju, a da je mnogo veći broj onih koji su spremni da se ugrade, dobiju radno mesto u opštini, da imaju neku ličnu korist od politike. Oni faktički ne učestvuju u politici, oni su ili glasačko telo, ili neki aktivisti političkih stranaka. Prihvatili su da se prodaju za neku privilegiju, za posao, za lakši završetak škole, studija, za neku funkciju, napredovanje, bez formalnog obrazovanja, intelektualnog potencijala, a očito i bez moralnog da bi unapredili društvo“, ocenjuje Rakić i konstatuje da je interes jedne autokratske vlasti, kakvu imamo u poslednjih desetak godina u Srbiji, da koristi te mlade ljude za svoje potrebe i da ih „plati“ za te usluge.
„To dovodi da mladi nisu ozbiljno politički angažovani, nemaju svoj stav i ideološko mišljenje, a sa druge strane, smatraju da je politička scena uopšte, ne samo pozicija vlasti nego i opozicija, zadnjih desetak godina tako razjedinjena i neodgovorna, da ne vide sebe u toj priči. Ako pogledamo iz prošlosti, autokratske vlasti su uvek pokušavale da zgade mladima politiku, da to nije za njih, da je to prljav posao, nemoralan, i da ne treba time da se bave. Mnogi su to prihvatili i ne žele da se prljaju u tom blatu, što je dobar trik autokratije da odbije ozbiljne, odgovorne i moralne ljude od nečega što bi trebalo da bude javan, častan posao, a ujedno privuče one koje te osobine nemaju“, naglašava Duško Rakić i dodaje da mi nemamo društvo koje razmišlja i ima političku stabilnosti i mentalni sklop da prihvati tri stvari: raditi u interesu države i naroda, ne ličnom; biti kritički nastrojen, imati stav, bez obzira da li se radi o vašim ili suprotnim političkim opcijama; i treće, imati odgovornost za ono što se radi! To je neophodno da uđe u političko shvatanje glasača, ističe.
Foto: Ilustracija
Uvođenje Građanskog vaspitanja u obrazovni sistem, podučavanje mladih ljudi o demokratiji, medijskim slobodama, pravima, različitostima, stereotipima, predrasudama, solidarnosti, volontiranju, zaštiti životne sredine i drugim srodnim temama, trebalo je da probudi interesovanje mladih za način na koji građansko društvo funkconiše, pa samim tim i za politiku!
„Kada je Zoran Đinđić 2001. godine uvodio Veronauku i Građansko vaspitanje u škole, nije cilj bio da se mladi obrazuju na nivou teokratije ili odvoje od religije. Idea mu je bila, razgovarao sam sa njim o tome, da se kroz dva različita aspekta, za one koji su liberalniji i one koji su konzervativniji, isti cilj uradi – da se kroz različite predmete radi na humanističkom razvoju mladih ljudi, da se stvore generacije koje će moralno i etički razmišljati. Kada stvorite takve generacije, onda su takvi ljudi spremni da razmišljaju i učestvuju u javnom životu na jedan sasvim drugačiji način. Mladi su kroz Građansko vaspitanje trebalo da steknu to znanje, ali onda je to otišlo u pogrešnom pravcu, kao i sve ostalo u ovoj zemlji, taj predmet predaju ljudi koji nisu školovani za to da bi popunili svoj fond, a sa druge strane, deca na tim časovima nisu zainteresovana da učestvuju u radu, s obzirom da se predmet ne ocenjuje teško ih je zainteresovati i motivisati da uče. U srednjim stručnim školama su ukinuti predmeti Ustav i pravo građana, predmet koji je jako bitan za treću i četvrtu godinu srednje škole. Da li smatraju da mladi ne treba da znaju o svojoj ustavnosti, uređenju društva i države? Ceo obrazovni sistem je devastiran, pa samim tim izučavanje ovih tema ne nailazi na interesovanje mladih jer sistem nije postavljen tako da se uči radi sticanja znanja i veština, nego za ocene, diplome… Ukinuti Filozofiju, Ustav i pravo, svesti Istoriju sa dve na jednu godinu u stručnim školama – na taj način dajete signal mladima da to znanje nije potrebno, ne treba vam homo politicus, nego čovek koji služi kao prosta, fizička snaga!“, objašnjava ovaj profesor Istorije.
Prema njegovom mišljenju, politička apatija mladih nije nešto što je prisutno samo u našoj zemlji. Na Zapadu se ljudi tek u kasnim 30-im uključuju u politiku, kada reše pitanje obrazovanja, zaposlenja, porodice, tada im politika dođe kao nadogradnja. Malo je onih koji prođu celu putanju od omladinskog aktivizma pa nadalje, navodi Rakić.
Foto: Ilustracija
„Primetno je da Zapadna Evropa i Amerika, nemaju ozbiljne i jake političke aktiviste, nemamo državnike, nego politikante, populiste, demagoge. Posle Anglele Merkel kao poslednjeg Mohikanca te politike, Miterana u Francuskoj i još nekih političara, više nemate ozbiljne državnike, političke lidere, ljude sa vizijom za budućnost, što je opet deo obrazovanja. I Evropa i Amerika su 80-ih krenule sa urušavanjem obrazovanja, mi smo se pridružili početkom 21. veka i to daje svoje posledice. Dakle, nije to samo naš problem nego i problem ozbiljnijih i razvijenijih zemalja, ali neka društva koja su uređena, poput skandinavskih, mogu to da progutaju, imaju sistem koji funkcioniše, ali i on se vremenom može urušiti. Sve je vezano za obrazovanje, imam utisak da nikome u svetu obrazovanje ne odgovara!“
Duško Rakić / Foto: Privatna arhiva
Ipak, profesor Rakić svojim učenicima, i u osnovnoj i u srednjoj školi, neumorno ponavlja da je znanje najveća moć i najskuplji proizvod!
„Kad imate znanje možete biti nezavisni, samostalni i slobodni, ako nemate, vi ste rob, nemate ni ličnu ni ekonomsku slobodu. Ne znam koliko im je to jasno sad, ali shvatiće… Mladi treba da budu svesni da ukoliko se uključe u zaštitu budućnosti imaju šansu da stvore jedno stabilno, zdravo društvo, ukoliko se ne uključe, mogu očekivati da žive u zagađenoj zemlji, trajnom siromaštvu, da budu na nivou robova, proste radne snage. Ne mogu svi otići u inostranstvo, ne mogu se svi učlaniti u stranku i tako zaposliti, moraju da se bore za bolje društvo, za društvo u kom ne treba veza ili partijska knjižica“, poručuje Duško Rakić i dodaje da politički aktivizam ne podrazumeva samo članstvo u političkoj stranci.
„On se može ostvariti na razne načine, kroz borbu za životnu sredinu, borbu protiv korupcije, borbu za zaštitu kulturnog nasleđa… Tako mogu ostvariti neke svoje ideje i ciljeve, a iz toga mogu izaći neki mladi lideri koji će svojom vizijom biti državici, a ne politikanti“, ističe Rakić.
B. M.
