Agencija za zaštitu životne sredine donirala je, postavila i aktivirala klopku za polen u Valjevu, uređaj za praćenje koncentracije alergenog polena u vazduhu, čija vrednost iznosi 7.000 evra. Dobijanjem klopke za polen proširila se uspešno saradnja koju Grad Valjevo ima sa Agencijom za zaštitu životne sredine, tako da je Valjevo postalo 26. merno mesto u nacionalnoj mreži za praćenje koncentracija polena u Srbiji. Uz pomoć uređaja zvanog “klopka za polen” vrši se monitoring polenskog zagađenja vazduha za 24 aleregene vrste polena u vazduhu tokom sezone polinacije (od marta do novembra) u našem gradu.

Klopka za polen u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Praćenje koncentracije alergenog polena itekako je važno, jer rezultati monitoringa omogućavaju proučavanje, prevenciju, dijagnostifikovanje i lečenje polenskih alergija koje utiču na zdravlje. Zamenik gradonačelnika dr Zoran Živkovi za Valjevska posla kaže da nas na merenje aeropolena u vazduhu obavezuju Svetska zdravstvena organizacija i Zakon o zaštiti životne sredine.

“Sa monitoringom polenskog zagađenja dobićemo validne podatke koji će poslužiti da se takva vrsta zagađenja vazduha uporedi sa kliničkim nalazima pacijenata i na osnovu kojih će medicinska struka moći dalje da deluje i pomogne u rešavanju zdravstvenog problema. Pretpostavlja da je oko 10% ukupne populacije sklono takozvanim polenskim kijavicama. Na takve zdravstvene probleme može se uticati primenom vakcina, za čiju nabavku je potreban upravo monitoring koncentracije polena i rezultati “, naglašava zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković.

Zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković pored klopke za polen na krovu zgrade Gradske uprave Valjevo / Foto: Valjevska posla

Agencija za zaštitu životne sredine obavezala se da narednih 6 meseci vrši besplatno očitavanja zagađenja vazduha alergenim polenom.

“Prvih 6 meseci očitavanja vrednosti radiće Agencija za zaštitu životne sredine. Posle toga će, nadam se, taj posao preuzeti Zavod za javno zdravlje Valjevo, koji će za taj period od 6 meseci obučiti svoj kadar za čitanje rezultata alergonenog zagađena vazduha u Valjevu”, kaže Živković.

Klopka za polen, koja je postavljena na krovu zgrade iznad sale Gradskog veća, poluautomatska je stanica sa trakom na koju se 7 dana talože čestice polena. Nakon tog perioda dobijaju se rezultati za svaki dan zasebno 7 dana unazad. Ono što je najvažnije je da će se daljim analizama nakon određenog perioda dobi(ja)ti prognostičke procene alergogenog zagađenja za naš grad. Gradska uprava Valjevo preuzimaće sve podatke sa zvaničnog sajta Agencije za zaštitu životne sredine, a u svrhu obaveštavanja javnosti.

“Nakon nekoliko meseci očitavanja rezulatata dobiće se karta polenskog aerozagađenja i vršiće se prognoze koncentracije polena. Mi ovde tačno znamo šta imamo od biljaka i rastinja i sa kojim alergenima ćemo se suočavati, a takođe znamo koji će nam alergeni sa strane biti ometajući faktori i na osnovu toga će se raditi pocena. Da bismo dobili realne vrednosti mora da prođe određeni period. Mi možemo i u kratkom vremenskom roku dobiti prognozu, ali bi bila sporna validnost tih procena”, ističe zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković.

Valjevcima najveće muke zadaje polen ambrozije, ali realni podaci o tome koliki je broj naših sugrađana kojima polen ambrozije narušava ili ugrožava zdravlje ne postoje. Prema Živkovićevim rečima, može se raditi samo preventivna procentualna procena.

“Na osnovu broja stanovnika može se istaći da je oko 6.000 stanovnika potencijalno ugroženo alergijskom reakcijom na ambroziju. Na osnovu merenja koncentracija i potencijalne ugroženosti može se planirati trebovanje vakcina za ambroziju”, kaže Živković.

Klopka za polen – merno mesto Valjevo / Foto: Valjevska posla

U našim ekoklimatskim uslovima produkcija polenovih zrna počinje početkom februara i traje do prvih dana novembra. Zrna se vetrom mogu preneti i na udaljenost preko 100 kilometara, u zavisnosti od vetra, padavina, temperature i vlažnosti vazduha. Kod nas u Srbiji najveći procenat alergija izaziva polen ambrozije u periodu od druge polovine jula do novembra meseca, zatim breze od februara do početka maja i trava od maja do druge dekade jula. Klopka za polen pored ambrozije identifikuje i meri koncentraciju polena još 23 biljne vrste: leska, jova, čempres, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplje, trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, štirovi, pelin i dud.

M.P.M.