POSUĐENA KALDRMA: Dobro da bolje ne može

Ko u XXI veku da poštuje tradiciju, istoriju – kao da je nešto naučeno!? Još i da razmišlja o gospodinu seljaku koji se i danas mučno grči da pošteno radi i živi, dok se na njegov konto (kokošinjac, voćnjak, svinjac…) “kači” hrpa rođaka izgladnelih od hrono ishrane i vazduha punog smoga? A time ne samo da remete sopstveni metabolizam, već slabe ekonomiju čitave države, bar ovih ostataka… Pa, ko da misli o tim osnovnim životnim pitanjima, dok – preživljava? Treba se bazirati na jedinku, kao osnovnog motivatora društvenog uređenja, kamen temeljac, ćelijsku membranu društvene zajednice.

Valjevo

Ta, bilo koja, jedinka jednostavno preživljava. Bilo gde, pa i tu, baš u tvom gradu. Trudi se. Baška jedro, eno citoplazme, ako ugledaš i “zid”- dobro jeste. Skupio si porodicu – ćeliju društva. Tako je jer svi negde jure. Nije da žure, poput vihora su. Naravno, u takvom ubrzanju, svi sedaju za volan, zovu taxi… I eto ti, zašto je vazduh zagađen. Drugačije ne može. Hoćeš da preživiš – radi, k’o marva. “Vihoraj” s jednog posla do drugog. Napustio si svoju livadu, njivu, šumu. Zakorovilo! Sad zaradi za utrošak vode i struje, plaćaj cele godine daljinski sistem grejanja jer, za ime sveta, zar da ložiš?! Zar da ti žena gibanicu u “garonji” ispeče??? To je pasado!!! Plaćaj jer ti smeće odvoze. Omiljena rekreacija ti je gađanje kontejnera kesom smeća bačenom s balkona. Od tvojih promašaja, rasutih po travnjaku ispred zgrade, hrane se kerovi lutalice, pa to svoje ponašanje doživljavaš skoro kao humano delo. Mace i kuce – preživljavaju, rastu… Kad porastu i napadnu starice iz komšiluka, to mu je nekako usputna šteta. A i one su baš neke džangrizave babetine, žilave, još preživljavaju. I to od one crkavice, zvane penzija. Radni vek su provele u tvom gradu i ne pada im na um da se vrate u sela svoja. Baš bi mogle kog psića da povedu, možda macu – da im lovi pacove oko oronule kuće…

Valjevo

Čemu sve to: svež vazduh koji čistinom para pluća, da bi mogao bronhitis navući; bistra izvorska voda od koje trne vilica da bi ti sve te kvarne zube bez anestezije mogli povaditi? Voda u gradu je tol’ko pitka: ne samo da moraš redovno da uklanjaš kamenac iz bojlera, već i kamen u bubregu imaš. Ipak je ukusnija. Možda jer dok doteče do tvoje slavine pređe kilometre cevi, u nekim delovima tvog lepog grada, i azbestnih. Ne brineš. Znaš da je hlorisana. Sigurno je zato ukusnija, onako baš – urbano pitka. I time se ponosiš baš svakog petka dok galamiš u ulazu, da svi čuju kako ti srdačno ispraćaš rođaka koji je “svrnuo” na čašu tvoje, gradske vode.

Nema bre tih para, ni čistog vazduha, ni brzaka i račića u kristalno bistrim potocima…  Zašto i ti ne bi žurio?! Pa, i na Zlatiboru je čist vazduh. Odeš, platiš, otplaćuješ, al’ imaš o čemu da pričaš. Još ako te agenti za trange-frange ni za šta pozovu na seminar na Plitvicama!!! I-haj!!! U svom izlizanom umu od toga bi blokbaster stvorio!

Tako uljuljkan u svu udobnost divno uzavrelog života, dok ti srce preskače i “plitko” dišeš, ne pomišljaš da menjaš baš tu udobnost života u tvom gradu: svako jutro te bude tandrkavi zvuci kamiona, usisivača za lišće, miris sagorele nafte… I to je život! Šta ćeš, mora se. Ono, i kad se baš nešto desi, pa moraš da prespavaš u rodnoj kući, svojoj tj. tvojih roditelja, kraj šume i lišća koje poigrava na povetarcu, a ptice cvrkuću s prvim sunčevim zracima, dok žubori potok – kao da si ošamućen. Ne možeš se probudiš, spavaš snom pravednika, što bi narod rek’o: “K’o zaklan”’.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.