“Priče o pesmama” – Knjiga koju bi bilo lepo imati u svojoj biblioteci

Promocija knjige “Priče o pesmama” autora Jordana Stanojčića, koja se u izdanju Književnog kluba Valjeva pojavila početkom septembra, bila je ne samo promocija knjige već i oda ljubavi, istrajnosti, strpljenju… Zapravo to su osobine koje krase i samog autora knjige Jordana Stanojčića, profesora ruskog jezika u penziji, koji je od svog ranog detinjstva sakupljao narodne pesme, istraživao motive i situacije nastanka pojedinih pesama, kao i ličnosti i događaje, koji su u tim pesmama opevani. Kako se na promociji moglo čuti, Jordan Stojičić je celog svog života radio na knijzi “Priče o pesmama”. A, kada se nešto pošteno i iskreno radi i još celi život, to zasigurno mora biti delo vredno pštovanja i divljenja.

Sa promocije knjige “Priče o pesmama” Jordana Stanojčića u izdanju Kniževnog kluba Valjeva

Na 200 ilustrovanih stranica, pored 240 narodnih pesama, knjiga “Priče o pesmama” sadrži i istorijat tih pesama, priče o njihovom otimanju od zaborava, njihovom putovanju kroz vreme i prisustvu u životima naših predaka i nas samih. Knjiga počinje sa pesmama “Bože pravde”, “Hej, Sloveni”, “Sveti Sava”, a završava se sa sada aktuelnom pesmom “Pukni zoro”.

“Svako od nas ima bar jednu pesmu koja mu je važna i koju vezuje za neki momenat u svom životu”, rekao je na promociji ove knjige Aca Vidić iz Književnog kluba Valjeva. On je istakao i sledeće: “U knjizi se nalaze pesme brojnih pesnika koje su omuzičene i koje se pevaju u narodu, često bez saznanja i zanimanja o njihovim autorima, a tu su, između ostalog, i pesme Milorada Pavlovića, Branka Miljkovića, Koče Racina, Sergeja Jesenjina, Vojislava Ilića, Dragutina Ilića i mnogih drugih pesnika. One se i danas izvode, a da mnogi ne znaju ko ih je napisao, ko je konponovao melodiju za te stihove i kome su namenjene. Ovo je dakle, jedan poseban i značajan trenutak za istorijografiju i muzikologiju našeg naroda”, rekao je na promociji ove lepo ilustrovane i sadržajne knjige Aca Vidić.

Sa promocije knjige “Priče o pesmama” Jordana Stanojčića u izdanju Kniževnog kluba Valjeva

Autor Jordan Stojičić preneo je svoja sećanja iz detinjstva o životu na selu, gde je rođen i gde se pevalo “na sve strane”, što je uslovilo njegovu ljubav prema pesmi.

“Rođen sam u patrijahalnoj seljačkoj porodici, govorim o četrdesetim godinama, nije bilo radija, nije bilo televizije, i ljudi su zabavljali sami sebe tako što su pevali na sve strane. Ne samo na prelu i poslu i igrankama, nego se pevalo i dok su se čuvale ovce, dok žanje čovek peva, kopa kukuruze peva, ide putem peva… Šta god da se radilo – pevalo se, prosto odjekivalo je selo od pesme”, kazao je Jordan i pojasnio kako je zapisivao pesme: “Dakle, uzmem sveščicu i pišem pesme. Ako ne zapišem, sve čekam sledeći put da čujem tu pesmu, a pamtio sam i melodije. Neću vam sada reći koliko sam pesama naučio i koliko sam ih znao svojevremeno. Sada me godine malo pristigle, pa sam neke i zaboravio”.

Sa promocije knjige “Priče o pesmama” Jordana Stanojčića u izdanju Kniževnog kluba Valjeva

“Pedesetih godina bile su popularne makedonske pesme i ja sam naučio da pevam 150 makedonskih pesama. Šta god je bilo napisano u vezi sa pesmama ja sam to pamtio ili beležio kako su nastale, kada i kojim povodom, ko ih je napisao, ko je konponovao itd. I to sam snimao sa radija na kasetu, kasnije na diskove, a potom sam počeo da pišem ovu knjigu, jednu po jednu pesmu bez nekog reda, a kasnije poredjao sam ih po nekom hronološko tematskom redu počev od pesme Bože pravde, patriotskih, pa preko pesama iz Velikog rata, do izvornih, koje su nastale, bog zna kad, za vreme turskog zemana. Kako Vuk Kardžić kaže u jednom svom predgovoru u jednoj maloj Slavenoserbskoj narodnoj pesmarici iz 1814. godine, neke pesme su stare i po hiljadu godina. U toj pesmarici Vuka Karadžića ima 100 pesama, od kojih se trideset peva još i dan danas kao što su “Srdo moja ne srdi se name”, “Ljubičice i ja bih te brala”, pesme koje se i danas često mogu čuti. Od vremena Vuka Karadžića mnogo je vremena prošlo i mnoge pesme su nestale, zaboravile se izgubile… “, ispričao je Jordan.

U ovoj knjizi ima puno interesantnih priča o nastanku pesama.

“Recimo, pesma “Dimitrije sine Mitre”, događaj nakon koga je nastala ova pesma zaslužuje da se pojavi neki novi Bora Stanković i da napiše roman koji će biti vredan romana “Nečista krv”. Pesma “Otvori mi belo Lenče vratanca” govori o autentičnim ličnostima, na groblju u Vranju i danas danju postoji spomenik na kome piše: Milan Tasić u zagradi Mile Pile i pored njega njegova supruga koja se pominje u toj pesmi. Ima puno takvih pesama sa autentičnim ličnostima, neke ličnosti su i zaboravljene, ali se zna kako su te pesme i zašto nastale. Recimo, pesma “A, kad tebe ljubit ne smem, drugu ljubit neću ja” koja je posvećena nesrećnoj ljubavi prote Vase Živkovića i udovice Lenke. Proti Vasi Živkoviću je umrla žena i po pravilima naše crkve on nije smeo ponovo da se ženi. On se kao udovac zaljubio u Lenku i ona je ostala udovica i ona je njemu uzvraćala ljubav, ali on je nije mogao oženiti, jer je sveštenik i ta Lenka se udala za brata Jovana Sterije Popovića. I Prota Vasa Živković je venčao nju sa tim Sterijinim bratom i u novije vreme grupa Pamuk snimila je jedan disk na kome ima pesma o Proti Vasi i refren u toj pesmi “Bog bi dao, crkva neda, pa nastade pesma ta, ah, kada tebe ljubit ne smem, drugu ljubit neću ja”. Prota je bio učitelj Mihaila Pupuna i Uroša Predića i on je zaslužan za njihovo dalje školovanje, jer je uočio njihov talenat. Dakle, pišući o toj jednj pesmi, ja sam pet znamentih ljudi pomenuo”, rekao je autor knjige “Priče o pesmama” Jordan Stanojčić i naglasio da je tragajući za poreklom nastajanja pesama dolazio sam do mnogih zanimljivosti koje će nada se biti interesantne budućim čitaocima knjige.

Stanojčić je ispričao i da su mnoge naše pesme u stvari prepevane ruske ili jevrejske pesme i naveo nekoliko primera.

“Pesma “Odakle si sele devojano mlada, iz Srbije brale iz Kruševca grada”, je pesma koja je prvobitno glasila “Iz Rusije brale, iz Kijeva grada” i došlo je do toga da je pesma iz Kijeva prebačena u Kruševac. Inače, mnoge ruske romanse kod nas se pevaju u slobodnom prevodu i koliko sam ja pobrojao takvih ima oko 70 pesama: “Da smo se ranije sreli”, “Teško mi je zaboravit tebe”, “Volelo se dvoje mladih u gradiću malenom” itd. Ili na primer pesma “Kad ja podjoh na Bem baštu” to je jevrejska pesma, to je bila duhovna pesma jevreja koji su se doselili iz Španije u 15. veku. U toj pesmi ima i stih iz Biblije “Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnjeg”, starozavetni stih koji naslućuje dolazak Mesije i Hrista… Onda su Bosanci čuvši tu pesmu koja im se dopala, a nisu je razumeli, prepevali i izmislili svoje stihove “Kad ja pođoh na Bem baštu”. Isto važi i za pesmu “Azra”, koja počinje stihom “Kraj tanana šadrvana, gde izvire voda živa, šetala se svakog dana sultanova ćerka mila”. Ta pesma ima više autora, jedan je nemački pesnik Hajnrih Hajne koji je napisao tekst, drugi autor je Antun Rubištajn ruski Jevrejin, treći autor je Aleksa Šantić koji ju je preveo sa nemačkog i tako… Ima dosta sličnih priča koje nas na neki način iznenađuju…”, rekao je profesor Stanojčić.

On je na kraju naglasio da se knjiga završava sa sada popularnom pesmom “Pukni zoro” i da će čitaoci kad pročitaju ovu njegovu knjigu saznati kakve veze ta pesma ima sa ruskom carskom himnom.

Mnoge čitaoce, verujemo, ova knjiga će inspirisati i da zapevaju, a svakako će se prisetiti nekih nežnih trenutaka iz svoje mladosti.

 

About MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.