“Rešavanje problema aerozagađenja apsolutno treba da bude jedan od prvih prioriteta gradske vlasti i mora se sistemski rešavati”

“Rešavanje problema aerozagađenja apsolutno treba da bude jedan od prvih prioriteta gradske vlasti i mora se sistemski rešavati”, kazao je u intervjuu za Valjevska posla gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković. Uprkos izjavi premijerke Brnabić koja je, prilikom poslednje posete Valjevu, rekla da je pred Valjevcima još jedna izgubljena grejna sezona, gradonačelnik Gojković je naglasio da je neke stvari teško uraditi dok je grejna sezona u toku i jer nam epidemiološka situacija ne ide na ruku, ali smatra da nije sve izgubljeno i siguran je da se možemo bar pomeriti sa mrtve tačke. On je rekao da zaključci koje je na osnovu analize doneo Stručni tim za smanjenje aerpozagađenja, formiran tokom 2019. godine, mogu biti jasan putokaz u kom smeru treba da idemo u narednom periodu. Gradonačelnika smo u intervjuu, između ostalog pitali ima li jasnu strategiju za rešavanje ovog dugogodišnjeg i kompleksnog problema, da li smatra da je njegovo rešavanje političko pitanje, koje prve korake će napraviti da se poboljša kvalitet vazduha koji udišemo, nazire li se “svetlo” na kraju tunela gustog smoga…

Lazar Gojković, gradonačelnik Valjeva

– Možete li uporediti kako ste poimali problema aerozagađenja kao običan građanin i sada kada ste na poziciji prvog čoveka Valjeva?
Na ovaj problem gledam na isti način kao i svaki pojedinačni građanin Valjeva, samo što sam sada u prilici da taj problem pokušam da rešavam i sigurno da tu priliku neću propustiti!
– Da li je i u kojoj meri, prema Vašem mišljenju, rešavanje problema aerozagađenja političko pitanje?
Moje mišljenje je da nije, jer mislim da sve što je vezano za zdravlje građana nikada ne sme biti političko pitanje.
– Smatrate li da su Vaš prethodni kolega i prethodna vlast mogli i morali bolje da se pokažu u rešavanju ovog problema?
Verujem da je svako radio najbolje što je i koliko je mogao, svakako da uvek može bolje, a što se tiče problema aerozagađenja rekao bih da mora i bolje i više.

Valjevo u smogu na početku grejne sezone / Foto: Valjevska posla

– Kakvi su Vaši planovi za poboljšanje kvaliteta vazduha, imate li jasnu strategiju i koja je?
Zaključci koje je na osnovu analize doneo Stručni tim za smanjenje aerozagađenja, formiran tokom 2019. godine, mogu biti jasan putokaz u kom smeru treba da idemo u narednom periodu. Smatram da je neophodno intenzivirati rad gradske ekološke inspekcije po planu rešavanja problema sa emitovanjem zagađujućih materija iz velikih kotlarnica na fosilna goriva. U slučajevima koji su van ingerencije gradskih službi obratiti se republičkoj inspekciji i nadležnom ministarstvu. Dosadašnji rad inspekcije je vrlo ograničen, neophodno je da ti organi budu saradnici i da aktivno učestvuju u sprovođenju predviđenih mera i aktivnosti, planova i programa.
– Koji će biti prvi koraci u rešavanju problema aerozagađenja i kada možemo da ih očekujemo?
Prvi koraci biće razgovori sa svim relevantnim činiocima vezanim za ovu temu – Ministarstvom za ekologiju i zaštitu životne sredine, Agencijom za zaštitu životne sredine, Stručnim timom, konsultacije sa odgovornim licima koji se ovim problemom bave u drugim gradovima i opštinama, potom iznalaženje rešenja koja se mogu izvesti po pitanju utvrđenih glavnih uzroka zagađenja vazduha. Iskreno se nadam da ćemo to obaviti u najkraćem vremenskom roku.
– Sigurno ste već sa svojim saradnicima, ljudima iz struke i svojim kolegama razgovarali na temu aerozagađenja i sugurno ste do sada čuli niz predoga kako problem može da se reši… S tim u vezi, koji predlozi Vam se čine kao najefikasniji i najverovatniji da se primene?
To su upravo predlozi i rešenja koje je Stručni tim predložio i pokušao da jedan broj najvažnijih aktivnosti, uz pomoć svih nadležnih instanci, sprovede u delo. Prvo, priključenje na daljinski sistem grejanja svih objekata u centralnoj gradskoj zoni kod kojih postoje uslovi za priključenje, ili zamena energenta tamo gde ne postoje navedeni uslovi, osnovna primedba kod onih sa kojima se kontaktiralo je visoka cena priključka. Drugo, pregled objekata kolektivnog stanovanja koji se lako mogu priključiti na daljinski sistem grejanja. Toplovod je došao do zgrada, kod nekih je izvod i do podrumskih prostorija. Oko 700 stanova ili oko 40.000 kvadrata je u tim objektima. Grad bi mogao ponuditi besplatne podstanice, smanjenu cenu priključka i duži rok otplate, a kroz program energetske efikasnosti mogu se ponuditi subvencije za izolaciju objekta i zamenu podstojeće stolarije. Treće, objekti kolektivnog stanovanja, velika naselja, u blizini kojih je prošao magistralni vod toplovoda. Potom, procena mogućnosti priključenja javnih i stambenih objekata koji se nalaze u blizini javnog objekta koji ima kotlarnicu sa većim kapacitetom. Najveću količinu dimnih gasova i naravno stetnih materija proizvode individualni stambeni objekati, koji sa oko 10.ooo domačinstava čine nabrojniju grupu. Rešenje tog značajnog problema bile bi subvencije za nabavku nove opreme, peći i kotlova na pelet, gas, ili elektičnu energiju. Neophodno je naći zakonski osnov i model koji se već primenjuje u drugim gradovima. Ne treba zaboraviti ni zatvaranje preostalih velikih kotlarnica na fosilna goriva privrednih i javnih objekata, odnosno njihov prelazak na manje štetne energente.
– “Krušik” je označen kao najveći pojedinačni zagađivač u gradu. Dokle se stiglo sa rešavanjem problema eventualnog prelaska “Krušika” na manje štetan energent i koje su šanse da se taj problem uskoro reši? Koliko je ta “bitka za Krušik” važna za Valjevo i vazduh koji udišemo?
Sto se tiče “Krusika”, grad i rukovodstvo su svesni problema velike emisija štetnih gasova i urađena je projekatna dokumentacija za izgradnju nove energane koja bi koristila prirodni gas. Grad je uputio i dopis Ministrastvu zaštite životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine i sada se čekaju dalja i konkretna rešenja, za koje ćemo se i mi kao grad boriti. Sada kada je formirana nova Vlada Serbije i Ministarstvo odbrane, koje je nadležno u celoj toj priči, ponovo ćemo reaktivirati to pitanje i to će biti prva stvar o kojoj ćemo sa resornim ministarsvom razgovarati. Smatram da je “bitka za Krušik” jako važna, ali i “bitke” za druge velike zagađivače u gradu. Predstoji nam borba, a neprijatelj – smog nam je valjda zajednički. Što pre to svi shvatimo, bićemo na pola puta ka rešenju ovog višegodišnjeg problema.

Pečetak grejne sezone u Valjevu / Foto: Valjevska posla

U Valjevu se iz godine u godinu pojavljuju građanske inicijative koje stvar uzimaju u svoje ruke, pokušavajući da skrenu pažnju na ovu tešku temu, kako bi se optočelo rešavanje problema aerozagađenja? Da li smatrate da građanske inuicijative mogu da izazovu promenu i doprinesu rešenju i da li je poželjno da tih inicijativa u našem gradu ima više?
Sa nekim od tih inicijativa sam već imao razgovore, druge planiram u narednom periodu da saslušam. Siguran sam da od svih može dosta toga korisnog da se čuje i nauči, iz tog razloga smatram da građanske inicijative treba da postoje i nemam ništa protiv da ih bude i više. Te inicijative mogu biti i inicijalna kapisla za rešavanje mnogih problema.
– Šta biste poručili svojim sugrađanima koji su postali pesimisti i izgubili veru u čistiji vazduh? Kako da budu optimistični i kako ih uveriti da će neke naredne zime ugledati “svetlo” koje se, nažalost, sad ne nazire na kraju tunela gustog smoga nad Valjevom?
Moja poruka je da moramo verovati… Poručujem im da ću se boriti kao lav i da će im potezi u bliskoj budućnosti pokazati da treba da budu optimisti i veruju u pomak.
Budžetski fond za zaštitu životne sredine grada Valjeva za 2020. godinu je na nivou od oko 39 miliona dinara, a za oblast koja se odnosi na praćenje kvaliteta elemenata životne sredine 6.400.000 dinara. Taj novac se, kao nam je rekao gradonačelnik, troši na specijalizovane usluge koje se odnose na merenje zagađenosti vazduha, vode, zemljišta i buke. Za monitoring kvaliteta vazduha u ovoj godini je planirano 4.600.000. Ukupno plaćanje za 2020. je 3.820.634 dinara. 

Aerozagađenje


About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*