Sinoć je u Internacionalom umetničkom studiju “Radovan Trnavac Mića” svečano otvarena samostalna izložbe slika i crteža Bogdana Miščevića, jednog od značajnih predstavnika srpske fantastike, koji više od pet decenije živi i stvara u Baltimoru, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pred publikom su 33 Miščevićeva dela rađena pretežno akrilom, kombinovanom tehnikom i pozlatom na platnu, tvrdoj podlozi i papiru, a nastala u periodu od 2000. do današnjih dana. Miščevićeve “novije” slikarstvo ne izranja iz magičnog sveta, duboko je u surrealizmu i nadrealiozmu, definiše ga jedinstvenost izraza u mnoštvu detalja i simbola, kao i odanost bojama: plavetnoj, zlatnoj, terakot, biskupsko-ljubičastoj, glineno-zelenoj i oker bojama njegovog rodnog Korduna. Pritom, kao umetnik koji je već zašao u devetu deceniju života, veštim potezom i idejom uspeva da “natera” posmatrača da traga za tajnom života u njegovim delima i za odgovorima na pitanja koja postavlja u svom umetničkom univerzumu.

Nažalost, Miščević koji je u svojoj devetoj decenij života, iz objektivnih razloga nije mogao iz Amerike da dođe u Valjevo na svečano otvaranje njegove samostalne izložbe u Galeriji “Trnavac”, ali je putem pisma poručio publici da je njegovo srce zajedno putuje sa njegovim slikama i crtežima. Autor se u pismu zahvalio Mići Trnavcu, svom dobrom prijatelju još iz Njujorka davnih dana, nazvavši ga slikarem i magom neverovatnih poduhvata. Istakao je da nije mogao ni da sanja da će jednog dana u Srbiji, i to u Valjevu, izlagati u galeriji koja nosi njegovo ime. On se još  zahvalio “drugom magu svih mogućih magija”, Radomiru Raši Čačiću, “uramitelju” njegovih slika, ali i svima ostalima koji su doprineli organizaciji, sređivanju i dopremi njegovih slika u Valjevo.

“O stvaralačkom postupku i nastanku slika, šta sam  njima hteo da kažem i odakle sve to dolazi, pisao sam u u svom romanu  “Boje Botičelijevog glasa”. Ovde bih samo želeo da navedem onu veliku misao našeg Nikole Tesle, gde kaže: „Moj mozak je samo prijemnik, u vasioni je smešteno jezgro odakle mi dobijamo saznanje, duhovnu snagu i inspiraciju. Ja nisam dokučio niti prodro do tajne tog jezgra, ali znam da ono postoji. Eto, tako je govorio naš veliki Tesla, a ja mislim da to važi i za umetnost, a na kraju nauka i umetnost su isprepleteni svojom uzajamnom vezom, mada neki opet tvrde da je umetnost prethodnica svih naučnih saznanja. Sada su pred vama neke od mojih slika pa pogledajte, a meni ostaje samo nada da će one kod vas pobuditi jednu estetsku radost i radoznalost, što će me učiniti pokornim u svojoj nedorečenosti, jer svi smo mi na neki način žrtve svoje nesavršenosti”, poručio je u pismu publici autor izložbe Bogdan Miščević.

Bogdan Miščević rođen je 1936. godine, u malom selu na Kordunu u Hrvatskoj. Njegova ljubav prema literaturi i umetnost uputila ga je u Beograd, gde je otpočeo bogat kulturni život. Već 1963. godine kreće za Pariz i u ovom gradu (iz) snova mnogih umetnika otpočinje svoju slikarsku „Odiseju“, ali sreće i svoju veliku ljubav, koja ga je kasnije odvela put Amerike i Baltimora, gde je osnovao porodicu.

U muzičkom delu programa otvaranja izložbe Bogdana Miščevića predstavila se Katarina Kulinčević, učenica 3. razreda valjevske Muzičke škole odsviravši “Kanon” Johana Pahelbela

U Americi, sa velikim uspehom, učestvuje na mnogim kolektivnim i samostalnim izložbama i osvaja brojne nagrade. Izlagao je više puta samostalno i na prostoru bivše Jugoslavije gde se i rodio, u kulturnim centrima u Beogradu, Zagrebu i rodnom Topuskom. Tokom 1992. godine posetio je manastir Hilandar, na Svetoj Gori, i poklonio svoje delo za kolekciju ove srpske svetinje. Njegovi radovi nalaze se u mnogim kolekcijama širom Amerike i Evrope.