Srećan još jedan 8. mart

Čudne se stvari zbivaju kada je pun Mesec… A bilo ih je. Valjda će ga i biti. Bila je i 2020. Ko bi rek’o?! Posve nepouzdano možemo reći da  realnost deluje kao da je baš ova naša mala galaksija “zapala” u grotlo “crne rupe” te sada, posve nesvesno, životarimo paralelnu stvarnost. A deluje da se svet i dalje brzo okreće, od jednog do drugog perioda punog Meseca.

Haljine, kompleti, “obavezni” detalji sve više sliče na one, prvi put prikazane, na modnim revijama održanim sredinom treće dekade prošlog veka. Da, tada je žena bila ženstvena. Mada, počela se otimati. Mada, celokupno društveno okruženje je počelo rušiti tradicionalističke normative lepog ponašanja… Uzroke preskočiti jer su opsežni. Ali, imati prava, posebno kada su poštovana, je više nego neophodno. Međutim, da li su, na pravi način, sagledavane posledice? Da li bi pravog razuma upravljati istima? To će pre reći književnost, nego li istorija. Činjenica, i dalje je nepobitna tema da su žene, za iste poslove, manje plaćene od muške radne snage, bez obzira da li govorimo o starletama  holivudske A liste, menadžeriskim poslovima, ili strugarima i kućnim slugama (da, to zanimanje nije izumrlo, samo je, zavisno od kategorije, finije nazvano). Tako da, kao jedina činjenica, deluje da su se žene izborile na pravo da uče i stiču veštine, a realno, dalje od šporeta nisu odmakle.

Samo sada imaju pravo. Da, imaju i legalnu slobodu da rade sve o čemu razmišljaju… I to je, deluje, jedina razlika u odnosu na vreme kada su posvedočeni zlikovci robijali. A opet, tek koju godinu kasnije, mase su ih birale za lidere koji su svu decu poveli u još jedan svetski rat. Još jedan pokazatelj da, i žene i muškarci, često biraju pogrešno. Pa posle nemaju pojma šta i kako sa istim tim, sopstvenim izborima. Jednostavno, društvo se menja, još od vremena velikog požara u Rimu. A istoričari i dalje u 21. veku “lome koplja” da li je izbio slučajno, ili izazvan namenski, zbog političkih ambicija, dok drugi, podmuklo lukavi, stvaraju “kapitalna dela” o dešavanjima u vremenima velikih prekretnicama, a kao pouzdane istorijske izvore koriste tadašnje petogodišnjake…

Kao jedini činjenični rezime deluje satirična opaska da narod bira. Bira i dejstvuje kao da je ponet lakim notama površnih osećanja. A svet se i dalje okreće. I za petnaestak dana biće još jedan pun Mesec i Dan planete Zemlje… Ostaje samo pitanje da li je mesečina stvarnosti, ili paralelna realnost?

Kako god, već danas su gužve u galerijama… I sa ekonomskog stanovišta pomodno kupoholičarstvo sada je više nego opravdano jer se realno nadvija strepnja kao i oktobra 1929.  Ali danas, kao i pre godinu dana u ovo vreme /mada to tada nismo znali jer su pripremane “velike stvari”/ kovid nam kuje mogućnosti, kao 1918. španski grip. Ali, sada svi hrle po neke poklončiće, i dalje “zveče” bombastično uočljivi natpisi: “Dan žena na Braču za samo 63 evra!” I teška briga površnih da li će smeti da putuju, letuju jer nekada su, već u februaru uplaćivali letnje aranžmane! Protekla 2020. /zar se zaista zbila?!/ je prošla u borbi za uplaćene, pa i ne ostvarene, aranžmane…

Činjenica, ako ste imali talije, bili ste zdravi i zapamtili još po neki srećan događaj. A, eto još strahovitih problema u tek načetoj 2021. prema svemu ceneći još jednoj godini kojom će upravljati mali, nevidljivi virus.

To znači da je najsigurnije lepe reči uputiti putem telefona /sada je veći izbor/ i tople poglede preko digitalnih oruđa /svetog nam Interneta!/. I sve to da bi, jednog dana, opet uživali u svevišnjosti jednostavnog momenta bezbrižnog dodira uživo.

Ove 2021.  godine, virtuelno, ali iskreno i uz najbolje želje – srećan još jedan 8.mart!

Snežana Jakovljević Krunić

Facebook komentari

About SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.