Sve što niste znali o zgradi Biblioteke i parku, a niste hteli da (se) pitate?

Ovo je tekst za sve one koji su već potpisali peticiju da se zbog nove zgrade Biblioteke ne ruši park naspram Centra za kulturu preko Kolubare. Ovo je tekst i za sve one koji planiraju i razmišljaju da se za vikend okupe u tom istom parku, u znak protivljenja zaključku sa prethodne sednice lokalnog parlamenta da se pripremi inicijativa za početak izgradnje nove zgrade Biblioteke i to na lokaciji koja je već određena Planom generalne regulacije centra Valjeva.

“Savremena biblioteka je dnevna soba grada, centar za celoživotno obrazovanje, muzej knjige i kulturne baštine, riznica znanja, istraživački centar, resurs centar, prostor za boravak i druženje, informacioni centar grada, prostor za učenje, mesto za kulturna susretanja, i još mnogo toga, što će je činiti najznačajnijim javnim objektom i zbog čega zaslužuje najznačajnije mesto u gradu”, smatraju diplomirani inženjeri arhitekture Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević. Podaci i informacije koje su Valjevska posla dobila od ovih gradskih urbanista umnogome utiču na dalji tok razmišljanja na ovu temu, a trebalo bi i delanja.

Biblioteka je, kako navode, zamišljena kao objekat u planom definisanom gabaritu, sa podrumom, prizemljem i 2 sprata, eventualno sa galerijom u okviru visokog prizemlja, kote venca 12 metara, uz mogućnost korišćenja ravne krovne površine za sadržaje na otvorenom, bez dodavanja etaže. Pored Biblioteke, novi gradski trg čine i “Gradski trem”. Reč je o nadkrivenom javnom prostoru za manifestacije, prezentacije, pasivan odmor i prateću komercijalnu namenu. Planirana je i podzemna javna garaža, koja bi se nalazila ispod novog gradskog trga, zatim natkrivena zelena pijaca, gradski hotel i mnogi drugi sadržaji, uključujući i uređenje partera sa ozelenjavanjem, pratećim mobilijarom i neophodnom infrastrukturom. Kako bi se ovaj trg formirao planirano je i izmeštanje postojeće benzinske pumpe.

Ono što bi valjalo da se razjasni je da će se prema Planu generalne regulacije centra Valjeva za potrebe izgradnje Biblioteke zauzeti samo jedan deo travnate površine postojećeg parka. Drvored uz samu granicu korita neće biti diran, a privođenjem plana nameni, izmeštanjem pumpe i ukudanjem saobraćaja kroz ovu zonu, obezbediće se novi prostori namenjeni parternom uređenju i ozelenjavanju. I to je samo deo važnih podataka koje su nam saopštili ovi stručni ljudi iz Odeljenja za urbanizam, građevinsko zemljište, saobraćaj i zaštitu životne sredine.

Oni iznose podatke da se javna zelena površina, o kojoj se polemiše, trenutno nalazi na 60.5 ari, a da parcela namenjena za zgradu Biblioteke prema planu iznosi tek 12 ari, dok celokupna planirana površina novog gradskog trga koji je zamišljen da se uradi na tom mestu čak 135,4 ara. Dakle, Bibliotekina nova zgrada bi zauzimala tek jedanaesti (i kusur) deo planirane površine novog gradskog trga. Što automatski može da eliminiše priču da se ovde “bira” između parka i Biblioteke. Ako ćemo po činjenicama koje se tiču aerozagađenja, koje je u uostalom bilo inicijalna kapisla za, možda, burnu i ishitrenu reakciju opozicije, onda bi se moralo reći da će čistijem vazduhu sigurno doprineti izmeštanje pumpe, ukidanje saobraćaja u tom delu grada, kao i dodatno ozelenjavanje, koji su i predviđeni ovim Planom generalne regulacije centra grada.

Objekat biblioteke na grafičkom prilogu iz PGR CENTAR označen je brojem 4, što predstavlja pomenutu parcelu od 12 ari

Prema tom planu, ta lokacija namenjena je za još detaljniju razradu arhitektonsko-urbanističkim konkursom. Ovde se svakako mora pomenuti delo arhitekte Miroslave Petrović Balubdžić i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mihaila Timotijevića, koji su bili najbolje plasirani rad i otkupljeno rešenje na Kokonkursu za arhitektonsko-urbanističku razradu “PRIOBALJE KAO CENTAR” iz 2003. godine. Ono što se mora apostrofirati je da je samo deo njihovog idejnog rešenja korišćen u izradi planskog dokumenta “PLAN GENERALNE REGULACIJE CENTAR “.

“To konkursno rešenje rađeno 2003. godine nije i ne predstavlja konačan izgled objekta niti partera, već je kao analiza prostora i funkcija centralnih gradskih sadržaja bilo motiv u pozicioniranju i namenjivanju prostora prilikom izrade Plana generalne regulacije centar “. Konačan izgled objekta i rešenja partera biće predmet raspisivanja novog arhitektonsko-urbanističkog konkursa, ali i daljih razrada objekta u postupcima“, pojašnjavaju nam arhitekte Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević, koji je od starta uključen u idejna rešenja i urbanističke planove vezane za uređenje priobalja Kolubara i pravljenja novog gradskog trga.

Oni posebno ističu da nova zgrada savremene Biblioteke nije pozicionirana u tom prostoru da bi se taj prostor devastirao.

“Nije poenta u destrukciji, već u transformaciji prostora sa formiranjem novog gradskog trga”, tvrde gradski urbanisti Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević., 

Da podsetimo, nakon što je na predlog odborničke grupe SPS-a skupštinska većina prihvatila zaključak o pripremi inicijativa za početak izgradnje nove zgrade Biblioteke, i to na lokaciji koja je već određena Planom generalne regulacije centra Valjeva, usledila je reakcija dela opozicije (Stranka moderne Srbije) u vidu potpisivanja peticije da se park ne ruši, iako niko nije govorio o njegovom rušenju. Sve vreme kao razlog se ističe borba protiv aerozagađenja. Opozicija se od tada trudi da “spasi” drveće i zelenilo u tom parku, kako bi koliko-toliko imali šta da nam pročisti prekomerno zagađen vazduh. Kao da nas nekoliko stabala iz tog park deli korak samo od čistog vazduha… Čitava priča dodatno se rasplamsala na društvenim mrežama, zbog čega su brojni naši sugrađani ispoljili svoje negodovanje, nezadovoljstvo, pa čak i gnev. Situacija se toliko zakuvala da bi neko ko nije iz Valjeva pomislio da se park ruši koliko sutra, ako već nije srušen! Najavljeno je i okupljanje građana, čak i dece, tokom predstojećeg vikenda, kako bi se javno i van društvenih mreža pokazalo protivljenje uređenja ovog dela grada. Zbog svega navedenog i srdžbe koju ti građani osećaju i izražavaju, mislim da je neophodno da se javnost pre svega pažljivo, detaljno i stručno obavesti o svemu. A, tome treba da posluži i ovaj tekst, da se čuju činjenice, i to iz usta stručnjaka.

Na kraju valja postaviti nekoliko pitanja: zašto se javnost nije “digla” kada je Grad opozvao svoju odluku da se Biblioteci dodeli zgrada Doma vojske, zašto se u borbi protiv aerozagađenja građani ne bune protiv benzinske pumpe u centru grada, da li ta ista javnost zna da direktno utiče na budućnost jedne važne institucije (namerno ne pišem ustanove) koja je nezamenljivi čuvar znanja zanavek i koja je isključivo u službi budućih generacija?

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.

9 comments

  1. Ti Marija sigurno ne zivis u centru grada!

  2. Prikaz sa realnoscu nema blage veze, niti vise postoji ulica Dragojla Dudic niti je raspored zgrada isti, prvo nakaradna zgrada iz donacije USAID – Polet Zelena pijac, pa crkva do hrama , zatim stara zgrada kolikoo znam po planu se rusi ( na prikazu je Jaz a on je u cevima).
    Da svi svratite na Psihijatriju i do ocnog mozda?

  3. Pa Marija svaka ti čast na ovom tekstu i hvala, ovo treba svi da pročitaju! Definitivno si promenila moj pogrešan stav koji sam olako prihvatila.

  4. Hvala na trudu Marija. Ovo ce da udje u kategoriju “dzaba ste krecili”. Prvo u vezi navoda I prikazanog plana. Ocigledno je da bi bibljoteka zauzimala oko 30% povrsina parka a sa ostalim objektima preko 60%. Medjutim, glavni problem je sto ovima vise niko ne veruje. Gledamo kako se lice naseg grada kruni, gubi pred nasim ocima svaki dan. Gledamo kako zabranjeno (ruglo urbanisticko/arhitektinsko) nice svaki dan. Slusamo hvalospeve vlasti a gazimo kroz bare, blato I razrovarene ulice. Gledamo objekte arhitetkonsko-kulturoloske vrednosti kako propadaju ili se ruse (ovo vrlo efikasno, ekspresno). Slusamo obecanja, is godine u godinu, ali samo objekat varira a ne ispunjenje ostaje. Gradske vrednosti se unistavanju, lice, izgled, dinamika i funkcionisanje grada se menja ali vrlo malo u korist servisa i popravljanja funkcije i izleda javnog dobra. Na kontu gradskih desavanja ovima vise niko ne veruje. Urbanisticki plan od 2003 koga se vise niko ni ne seca predstavlja buducnost grada npravljenu na okolnosti od pre 20-30 godina. Sa aspekta dinamike desavanja i promena pitanje je da li plan odgovara svrsi ili predstavlja nastavak silovanja grada. Veliko pitanje predstavlja igra oko biblioteke I Doma JNA. Kao i ono: odjednom se setiti i sad zurba. Sto? Valjevo nema drugog prostora, praznih places I stracara da se sruse. Grandiozni planovi zapakovani u laku retoriku slikanja velike i lepe buducnosti su doveli do toga da danas imamo ne funkcionalno ruglo od zgrade Opstine u centru, pripadajuci trg sa ostarelom u stanju polu-raspadanja (arhitektnoski vise pripadajuci tipu spomenika na Sutjesci nego urbanoj sredine), skarabudzenu i uglavljenu zgradu (gde joj mesto nije) Socijano-Penzionog (ili cega vec) . A isto tako grozno stanje i zapustenost postojecih objekata. Jel nesto fali lokaciji starog SUP-a? Ili slicnima? Ko da su ceo zivot od usta odvajali za biblioteku pa ce im zivot biti prazan ako sutra ne uniste nesto ne bi li naredne 4-5 godina rusili I kopali I ostavljali zapoceto da trune. E vidis, takvim strucnjacima i politicarima ljudi vise ne veruju. Ne veruju obecanjima, planovima, dinamici izvodjenja, ne veruju nicemu. Praksa (Pocute, Popare, Kundaci, Buzdovani,Doktori i ostali) ih je uverila da je na delu otimacina, korupcija, laz i prevara u licnu korist a na zajednicku stetu. I zato to vise nije samo biblioteka. To je I Bregzit, i Tramp I svaki ne ocekivani politicko-kulturni prevrat pokazao. A to se najbolje moze iskazati tecenicom ” dosta nam je vas” (sto moze da se kaze na razlicite nacine). Jos da pomenem planirani hotel pored 3 polu funcionalna hotela u Valjevu I raspad usluznih preduzeca , sve gotovo zahvaljujuci jednom gladnom a ne zasitom ( da ne ulazim u ekonomske okolnosti). I sad normalno kompleks, biblioteka i hotel? Ozbiljno?
    I da zakljucim: svakom iole razumnom je jasno da nije samo parkic i biblioteka vec naprotiv, mnogo vise od toga.

    • Sve ste rekli kako jeste. Ocito ce biti slaba vajda od naseg mozganja. Iz ne tako davne proslosti imamo razne situacoje. Recimo, na Desankinom trgu iz naslepse zgrade je iseljen Radio Valjevo i Napred. Zgrada je opstinska i moglo se nekom tako. Planirana je tu navodno sala za vencanja. Do tada su je ljudi koji su bili u zgradi odrzavali i unutrasnjost cinili koliko-tolko pristojnom. Od te sale, zbog koje iselise pomenute medije, nista ni sada, posle toliko godina. Ali, citasmo da je unutrasnjost zgrade devalviran, devastiran i pokraden, pocev od radijatora. Umesto da se u samom centru grada uredi i bude funkcionalna najlepsa zgrada, gledamo samo njenu fassdu. Zar nije moglo da se uredi i da biblioteka se tu napravi za najmladje, recimo do 4. razreda. Ionako je Desankin trg bas uvek popjnjem najmladjima i njihovim roditeljima. Imamo takodje veliki prazan prostor u zgradi koja gleda na parkic i pomenutu zgradu koja nije vise u funkciji na Desankimom trgu. To je na uglu nekadasnje radnje Kluza. Veliki prostor koji moze se i preuredi u lepu biblioteku sa pogledom i na Gimnaziju i od 4-8 razreda decu dovuce da nesmetano borave i u biblioteci i parkicu i centru grada, ukoliko su postojece biblioteke daleko i na saobracajno prometnom mestu, a udaljene samo na stotina metara odatle. Mozda i biblioteka samo za srednjoskolce, sto da ne. E sad, sta ce se desiti sa 2 postojece biblioteke? Niko ne pominje da li one ostaju i opstaju ili se svi sele u novi planski objekat. Ukoliko se sele u novi, sta se desava sa ta dva velika objekta? Koji je investitor tipovao te ovjekte za izgradnju nekih zgrada, hotela, trznog centra, nekog multiplexa, ili ko zna vec cega i cijeg, koje bi grad prodao za bud zasto nekom kome je namenjeno, a nama prikazao kako je to od javnog dobra za sve gradjane, pa opet pojedinci vladajuce garnitute spakovali pare u svoje dzepove ili dobili po neki stan. Ne bi iznenadilo da onaj koji bi trebao graditi novi kompleks u cijem sastavu je i hotel i biblioteka itd, , bude investitor u renovoranju, nadgradnji, nadogradnji vec postojecih biblioteka, u zavisnosti ko je tipovao tu lokaciju u Karadjordjwvoj. Apetiti znaju biti veliki.

  5. Ovo su pitanja za sve one koji bi gradjanima trebali da daju jednostavan odgovor, a mozda bas Vi: Ako grad gradi samo biblioteku od javnog znacaja, u samom centru grada i grad je iste vlasnik, pa recimo da je i trg neki od nekog javnog znacaja, a ko gradi onda hotel? Ko je taj ko je dobio javnu gradsku povrsinu u centru grada? Da li je taj hotel od javnog znacaja za sve gradjane Valjeva, pa da zameni pumpu koja je ocito po Vama najveci zagadjivac, kako prikazaste? Mislite da ce tada jos manje vozila cirkulisati po centru, obzirom da Bid zona ionako odumire? Da li znate koliko je potrebno jednom drvetu da izraste; ukoliko sve posecete? Ocito da se ovde radi o licnom interesu nekolicine pojedinaca, a ne o potrebi sveobuhvatnog gradjanstva. Raspitajte se koja populacija najvise koristi usluge biblioteke i zasto je penzionerima ukinuto da imaju besplatno koriscenje iste, koji cinise zanemarljivu brojku korisnika. Biblioteka na novoj lokaciji je ocito samo mamac da zamaze oci onima koji ih ne naprezu da vide stvari malo dublje.

    • Da hotel fali, fali i to žešće. Od kad je Sloga poklonjena Vujići. velikom hotelijerskom magu, u Valjevu više nema hotela… neka gradi ko ima para, ko će da ga održava i da ga napuni!

  6. valjevo silazi na reku, fino
    poplava odnela most između najvećeg naselja (K2) i novog groblja, za 6 godina ga niko nije izgradio
    nekada smo preskakali koloseke da odemo na groblje, sada idemo železničkim mostom ka ELDistribuciji pa u polukrug, jedini napredak je što smo nekad prugama hodali popreko a sada uzduž
    na 200m od najvećeg gradskog naselja (K2) podignuta FABRIKA STIROPORA
    silazimo na reke, da, tu je mogla da bude biblioteka, plaža, šta god
    ali ne, mi se borimo protiv aerozagađenja, fuj loženje i auspusi, dajte nam miris stiropora
    dalje prema gradu od tog stiropora, 300m dato kurirskoj službi, tamo ćemo isto da čitamo knjige pored reke verovatno
    još bliže gradu, na 100m od autobuske stanice, remont autobusa, koji je recimo u jednom Beogradu izmešten 10km autoputem ali nama je u centru grada, na reci, i tu eto možemo da preskočimo ogradu i da čitamo knjige, super
    ALI NE, zaboravih, dotle ustvari ne možeš da dođeš jer kad padne kiša ispod podvožnjaka od pruge se napravi bara pola metra duboka, tu bi recimo mogla da se uvede trajekt linija da nas prebacuje napred i nazad, i usput naravno na trajektu da čitamo knjige
    preko puta ove nove biblioteke u planu, cele zime klizalište, preskačemo palete, grede, neke cevi pune vode i leda, ne može da se prođe ispred Doma Kulture, jer se neko ugradio u dozvolu klizalištu, dakle kad je već tu zagrađeno moraćemo kroz biblioteku
    a tamo će da bude njiva kakva je sada na ulazu u K2 gde pametni prave SKVER usred zime, preliva zemlja i blato na sve strane
    pa kao što smo po Pećini hodali po blatu i sklanjali se kamionima cele godine, tako ćemo i kroz biblioteku da gacamo dve godine kroz blato
    ne zbog biblioteke nego zbog onih 10 4-spratnih zgrada koje su ucrtane, gde će opet svaki urbanista da se ugradi sa 2-3 stana u svakoj jer će da daju dozvole za 3 sprata a završiće se na 6+potkrovlje KAO I U SVAKOJ NOVOJ ZGRADI U GRADU
    a radove će da dobiju preduzeća od poverenja i iskustva, eno kako je asfaltirana Vuka Karadžića, voziš biciklu pa 7 dana nakon kraja radova udariš pedalom o stepenik koji se pojavio nasred ulice
    da ne pominjemo magistralu kod Poljoprivredne gde je asfalt izgledao kao cunami, ili Pantićevu nakon vrelovoda koja nakon svake kiše izgleda kao Plitvička jezera
    da iko ima obraza u ovom gradu, zabranio bi ugovor svima koji su išta radili u zadnjih 20 godina
    i pre biblioteke, prvo hajde onaj Skadar na Bojani kod gorenja i železničke, hala sportova nek se završi
    pa onda stari SUP nek se završi a ne ledina da stoji kao reklama za Grad kad cela vojvodina krene na more pa siđe šabačkim putem, pa ih dočeka njiva u centru, rasle tikve na bunjištu more bre more bre
    pa kasarna na Jadru, šta ćemo tamo, akva park, šta fali, i to je pre biblioteke na redu a ne da žipčimo do Petnice na kupanje, a trotoar od belega do petnice ispod pedalj rizle ostao celog leta, jesenas ne mora nova rizla da se nasipa samo nek neko šeta trotoarom i nek šutira kamenje nazad na ulicu
    pa dom vojske već prežvakan sto puta, srušiti to i napraviti Kaufland, pa i tu da čitamo knjige kao u stop šopu eno sve sede ljudi po klupama sa knjigama u krilu, željni biblioteke
    uz Gradac nemoj neko slučajno da je napravio rampu i dozvolio samo lokalnom stanovništvu da ide autom, ne, MI PRIČAMO O AEROZAGAĐNJU ALOOO, a celog leta kad pođeš uz Gradac ide kolona auta napred i nazad od jutra do mraka, toliko o čistom vazduhu, možeš da sedneš u neki od ovih kafića uz samu ulicu iz kojih gejaci posmatraju sopstvene parkirane džipove 24/7, isto ti se hvata kao i da si na šetnji “uz najčistiju reku na balkanu”
    a parking ispred MUPA, ne dao bog da se napravi, pa imamo stop šop gde se već svi naparkiraju u pola 8 ujutru, a ispred mupa imaš šoder ili blato, već kako ti se zalomi, sva sreća da je merkator napravio trotoar pored Rode inače smo gacali po zemlji 30 godina nismo mogli da dođemo od autobuske do železničke kao ljudi
    a tek autobusko stajalište ispred druge škole preko puta Mola, nemoj neko slučajno i ono živo blato da je prebetonirao, nek vide deca šta je močvara nek se edukuju i izvan škole a ne samo u školi
    poželjno je još koja zgrada da se digne ispred vatrogasnog doma, NIKAKO iza njega tamo gde je ciglana stara, pu, pu, odande nije nikakav pogled za nove stanare, jer onda niko ne bi vatrogascima zaklonio vidik
    a ovako mora vatrogasac da kupi stan u novim zgradama pa odande da osmatra, inače sad ovako zaklonjeni baš im je fino, ništa ne vide gde se dimi, imaju manje posla, prave manje buke po gradu onim modernim KO TO TAMO PEVA kamiončićima
    mogu i u vatrogasnom domu knjige da se čitaju, baš je onako fino, ladovina u senci zgrada, ne ometa nas pogled na grad, neka gori i nek se čadi gde hoće vatrogasci žive u mraku ljubi ih majka tojest grad
    dakle iz gorenavedenog smo shvatili da nam je biblioteka PRIORITET jer eno kad prođeš parkom preko puta doma kulture, sve klupe su zauzete, sedi omladina sede penzioneri, svi čitaju knjige, SPUSTILI SE NA REKU, pod hitno ih treba smestiti u tople prostorije da ne zebu jelte
    i kad je čvarkijada ispod na keju, taman uz dobro štivo može da se gricka, jer pretpostavljam da će nakon prelaska reke u narednih par godina čvarci da se popnu i sve do biblioteke odnosno do tog novog HOTELA koji nam je jelte neophodan, kao još pet hiljada kubika betona u borbi protiv aerozagađenja
    I PAR ULICA DA SE ZATVORI, daaaaaa, genijalno, ionako kroz Valjevo prosto ne znaš kuda da prođeš, dal ovim mostom dal onim, to je toliko širok izbor da ga treba suziti za još par ulica, a i jedinu pumpu iz centra treba izmestiti jer šta zna beograd i zagreb i ljubljana i svaki drugi grad koji usred grada ima bar jednu benzinsku, Valjevo će da daje primer tim selima svojom borbom protiv aerozagađenja i da bude svetao svetski primer
    i u borbi protiv aerozagađenja neka nikad nijedan inspektor ne prošeta stepenicama od baira do markove stolice, i neka ne primeti da je SVAKO STABLO deblje od 10cm posečeno, i neka ne pita po bairu ko to seče jer oni svi to znaju, i neka se ta šuma do kraja pretvori u najobičniju zakorovljenu livadu jer je već bukvalno 2/3 drveća posečeno, TAKO SE MI BORIMO PROTIV AEROZAGAĐENJA, eno koliko je niklo novih stabala u dvorištu bolnice nakon što je SVE POSEČENO, eno koliko je posađeno novih stabala duž pantićeve, sinđelićeve deo od Idee ka magistrali, sve se poseče dok trepneš i preasfaltira za parking a nikad se ništa ne posadi, eto toliko mi volimo čist vazduh
    nekad nam je bila najbolja voda u okolini, sada ima toliko kamenca samo kap ti ostane na sudoperi sutra moraš brusilicom da skidaš fleku
    ceo brdski kraj dat kamenolomcima da oru drumove prepunim kamionima, nijedan lokalni put ne može da podnese ništa teže od tamića a tamo piče šleperčine prepune kamenja, uništen je i užički put koji je kao bajagi magistralni a ka dračiću i prijezdiću ne dao bog nikome da mora da prolazi
    koliko sporo moraš tuda da voziš, ladno možeš usput i knjigu da listaš, ne treba ti biblioteka