Ovo živopisno mesto predstavlja neraskidiv spoj sa nizom u vencu valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen i Suvobor.
Visovi koji okružuju Divčibare, pored toga što ih štite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan vidik, ne samo na delove masiva Maljena, već i na neke udaljenije krajeve Srbije. Ti visovi su:

  • Crni vrh (1098 m), drugi je po visini vrh Maljena. Sa ova dva vrha se vide šumadijske planine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara, Zvezda i Golija. Sa Crnog vrha je u vedrim jutarnjim satima moguće videti i masiv Durmitora;

Divčibare

 

  • Paljba (1051m)

 

  • Golubac (1050m) je vrh kog se vide sela valjevskog kraja i pruža svu lepotu izletniku, jer česta smena poljoprivrednih kultura cini pejzaž živopisnim. Nekada su šume ovog visa bile pune divljih golubova, po čemu je vis i dobio ime;

golubac

  • Velika pleć (1036m) je vrh koji takođe pruža lep vidik, a posmatran sa drugih maljenskih vrhova liči na ogromnu plećku, počemu je i dobio ime;

 

ISTORIJSKI RAZVOJ

Divčibare se prvi put pominju kao selo 1476, godine u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka. Tada je u selu Divčibarama ukupno bilo 11 domova i 6 tabija. Blagotvoran uticaj klime Divčibara na čovečiji organizam među prvima je zapazio knez Miloš Obrenović,i početkom 19.veka od turskog bega otkupljuje cele Divčibare i svu stoku.Poznato je da je Knjaz Miloš često posećivao ovaj kraj, obilazio čobane i kontrolisao njihov rad. Knez je prvi put boravio na Divčibarama jula 1822. godine.

Boraveći na planini preko leta, knez se odmarao, okružen lepotom Divčibara, u ”gospodarskim kolebama”. U blizini “Gospodarskih koliba” bio je izvor hladne planinske vode, kasnije od naroda prozvan knjaz Miloševa česma. Ali,bilo je potrebno skoro sto godina,pa da se u Valjevu 28. decembra 1925. godine osnuje „Zdravstveno društvo Divčibare“.Odmah po osnivanju,osnivači su ugovorili izgradnju kućica za odmor.Prve zgrade,izgrađene od drveta na formu seoskih bačija,već u leto1926. godine su primile svoje goste.Ti prvi gosti su bile porodice osnivača.Izgrađeno je kupatilo,lokalna centrala za snabdevanje strujom,radile su prodavnice svih vrsta,uslužne radnje.

 

U periodu od 1926. do 1941. godine Divčibare su se iz godine u godinu sve brže razvijale.Godine 1941. na Divčibarama je bilo 1116 ležaja.Intenzivniji rad na organizovanom propagiranju Divčibara počinje tek sa osnivanjem turističkih društvenih organizacija 1952. godine.O tome se prvo staraju Društvo za ulepšavanje Valjeva i turistički savezi sreza i opštine Valjeva.

Godine 1953. Turistički savez Srbije organizovao je snimanje filma „Izlet u Valjevo i okolinu“ u kome su veoma značajno mesto zauzimale Divčibare.

1952. godine dovršeni su hotel Maljen i vila Narcis sa ukupno 120 ležaja. 1958. godine preduzeće PTT saobraćaja iz Beograda uložilo je 60 miliona za izgradnju odmarališta sa 62 ležaja i restoranom, a 1959. godine preduzeće IMT iz Beograda je uložilo 40 miliona za izgradnju dva paviljona za odmaralište.

1961. godine ukupno je uloženo 147 miliona dinara a narodni odbor opštine Stari grad iz Beograda je uložio 50 miliona takođe za izgradnju dečjeg odmarališta.

1962. godine preduzeće Krušik iz Valjeva je uložilo 106 miliona za izgradnju jednog paviljona za svoje odmaralište.

Divčibare – legenda o nastanku imena

Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine. Po narodnom predanju, nekada se u nabujaloj reci, posle letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“. Ime Divčibare na Maljenu veoma je staro jer se pominje još 1476. kao selo u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.

Biljni i životinjski svet

Biljni svet

Četinarske šume su od najvećeg značaja za Maljen. Javljaju se beli, crni bor, jela,smrča, kleka i planinski bor. Od listopadnog drveća na Maljenu su najzastupljenije breza i bukva, crni i beli jasen, hrast, cer i božikovina ili zelenika.

Divčibare su poznate po različitim šumskim i livadskim zajednicama. Tu su jeremičak, vresak, kaćun i lincur, a krajem aprila javlja se najlepši cvet planine – narcis.Na Maljenu postoji najveća tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na čitavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju „letopis prirode“ iz kog se može saznati istorija žive prirode na našim prostorima. To je veoma bogat eko sistem u ko raste blizu sto biljnih vrsti.

Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani: gljive, šumska jagoda, divlja malina i kupina. Od svih je najinteresantnija borovnica, koja raste u vidu žbunja, najviše u šumama bukve i jela.Takođe, ovde se može naći i mnogobrojno lekovito bilje: hajdučka trava, pelin, velebilje, matičnjak, majčina dušica itd.

Životinjski svet

Najznačajniji predstavnik divljači na Maljenu je srna. Tu su i zečevi, veverice, divlje svinje koje se ponovo pojavljuju, kune belice i kune zlatice. Pernata divljač je zastupljena sa više vrsta; rasprostranjena je jarebica kamenjarka, šareni detlić, seoski detlić, kreja i planinski slavuj.

Posetiocima ove planine je omogućena i poseta prirodnih rezervata pod strogom zaštitom države: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražiji vir.

Zablac se nalazi u izvorišnom delu Bele Kamenice. Ovde je zaštićeno 11 ha čiste sastojine breze prošarane pojedinačnim stablima bukve, jele, belog i crnog bora.

Vražiji vir se nalazi u blizini Divčibara, na padinama uzvišenja Velika pleća. Obuhvata 29 ha na kojima se nalazi mešovita šumska sastojina belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitnjaka i drugih vrsta.

Čalački potok obuhvata površinu od 3 ha na kojoj raste mešovita šumska sastojina jele i bukve, sa mestimičnim stablima breze, smrče, belog i crnog bora i jarebike. Cilj je da se očuva ova jedinstvena biljna zajednica koja je svedena na mali broj primeraka i predstavlja prirodnu retkost za područje valjevske planine.

Crna reka obuhvata površinu od 60 ha. Nalazi se oko izvorišta Crne reke. U ovom rezervatu nalaze se posebne florističko-vegetacione vrednosti i veoma atraktivni elementi reljefa.

Divčibare pešačke staze

Pešačke ture i staze za pešačenje poslednjih godina prava su atrakcija u ovom kraju, tako da Divčibare po njima postaju sve poznatije. Pored toga, često tokom sezone postoje i organizovane pešačke ture, koje vode kroz staze Divčibara, tako da ukoliko ne volite da šetate sami, možete naći društvo, jer Divčibare godišnje poseti veliki broj ljubitelja prirode i lagane šetnje u potpuno prirodnom ambijentu.

U želji da posetioci planine Maljen i Divčibara što bolje upoznaju ova dva dragulja valjevskih planina Turistička organizacija Valjevo, u saradnji sa valjevskim planinarima, pripremila je pešačke staze. One su trasirane odabranim pravcima ka najinteresantnijim vrhovima Maljena, a obeležene su markacijama – crvenim krugovima sa belom sredinom ( ) koje se nalaze na drveću, banderama, kamenu i sl. duž cele staze (kad ste kod jedne markacije, uvek vidite narednu, a često i dve sledeće).

Polazna tačka za ove ture je kota 980 u prirodnom centru Divčibara.

Na ovoj koti se do drugog svetskog rata nalazio hotel Zdravstvenog društva Divčibare, a posle tog rata na njegovim temeljima je postavljena montažna zgrada, u kojoj je bio bife Turist, mnogo poznatiji pod nezvaničnim nazivom Teksas, dok ova zgrada nije stradala od požara. Ispod raščišćenog placa nekadašnjeg bifea, preko prilaznog puta za pijacu, u šumici, pokraj same glavne saobraćajnice, nalazi se bista dr Dimitrija Pitovića, lekara, borca Valjevskog partizanskog odreda, koji je na Divčibarama poginuo u februaru 1942, godine.

Predlažu se sledeće pešačke staze i ture za pešačenje:
•u trajanju od po 35 minuta do Crnog vrha ili Velike Pleći;
•u trajanju od po 40 minuta do Golubac, Paljba ili Ljuti krš;
•u trajanju od 4 sata kružna staza – Vrhovi divčibara;

Mapa divčibara 2

Za posetioce Divčibara pešačenje je jedna od omiljenih aktivnosti koju upražnjavaju tokom odmora. Ne zahteva veliki fizički napor, ne morate unapred znati pravila i puteve kojima ćete pešačiti, a može potpuno da vas opusti i preporodi. Ako se nekada zadesite u ovom kraju, obavezno probajte. Na Divčibarama postoji veliki broj obeleženih staza za pešačenje, koje vas mogu odvesti u pravu zemlju čuda, u sve one skrivene delove ove turističke destinacije, koji samo na vas čekaju.

Pešačenje je na Divčibarama postalo prava atrakcija, posebna disciplina koju praktikuje veliki broj turista, koji posete ovu destinaciju, posebno tokom letnje sezone, kada je ovde pešačenje pravo uživanje. Svaka staza je vidno obeležena, tako da je ne možete promašiti nikako, a ispod naziva staze na putokazu uvek stoji i obeleženo vreme za koje se očekuje da ćete laganim hodom preći celu stazu.

Pešačke staze na Divčibarama su napravljene tako da zaista možete upoznati svaki kraj Divčibara i da možete bez mnogo zamora i muke da se opustite, da uživate u prirodi i da se potpuno preporodite dok lagano pešačite kroz predele Divčibara. Pešačke staze su u potpunosti obezbeđene, sasvim bezbedne za ugodnu šetnju, a ono što je najvažnije, jeste da vas vode do različitih krajeva Divčibara, tako da ukoliko prošetate svim stazama za pešačenje, u potpunosti ćete upoznati Divčibare.

Svaki trenutak koji provedete na Divčibarama za vas će biti jedinstven i veoma zanimljiv, a ukoliko se rešite da obiđete i staze za pešačenje, verujemo da će vaš doživljaj ovog turističkog mesta biti potpun. Staze za pešačenje preporuka su svima onima koji nisu u mogućnosti da se bave sportskim aktivnostima koje iziskuju veliki fizički napor, svima onima kojima je šetnja potrebna zbog zdravlja i rekreacije, ali i onima koji vole da upoznaju prirodu, da se druže sa svim prirodnim lepotama i da vide jednu drugačiju perspektivu valjevskog kraja.

Staze za pešačenje Divčibare naša su preporuka za vaš idealan odmor i da rekreaciju koja će vam vratiti snagu i osmeh na lice.

Divčibare ski staze

Ski staze na Divčibarama nalaze se u blizini odmarališta, tako da gde god da ste odseli ili da se nalazite trenutno, uvek postoji neka zanimljiva ski staza koja vam je blizu. Svaka staza namenjena je različitim kategorijama skijaša, od onih najveštijih koji skijaju godinama, pa sve do početnika, pa čak i onih najmlađih, jer određene ski staze imaju delove koji su prilagođeni potpuno deci, koja žele da nauče da se bave ovim interesantnim sportom.

Skijašima je na raspolaganju nekoliko ski staza. Na severnoj padini Crnog vrha urađena je najduža staza (800 m), sa ski liftom – vučenicom čiji je kapacitet 700 skijaša na sat, dužina  je 600m, visinska razlika je 100m. Staza je osvetljena, pa postoji mogućnost noćnog skijanja. Ovo je jedina prava ski staza, koja se sa Crnog vrha spušta gotovo do puta koji preko Kaone vodi ka Valjevu, ili preko Tometinog polja ka Ježevici i Požegi.

Ski-staza1Kod odmarališta “Zmaj”, na Golupcu kod odmarališta “Stevan Filipović” i na visu “Stražara” nalaze se tri manje ski staze, dužine do 300m  sa decijim ski liftovima (uže) kapaciteta 200 skijaša na sat.

Divčibarska kotlina ima odlične terene za trčanje na skijama. U hotelima i odmaralištima postoji mogućnost najma i servisa ski opreme, a tokom zimske sezone radi i škola skijanja.

Skijanje u Srbiji postaje poslednjih godina sve popularniji sport, a za to je zaslužna i činjenica da postoji sve veći broj uređenih skijališta, na kojima pravi ljubitelji ovog sporta mogu potpuno uživati. Jedna od oblasti koja je tokom zimske sezone u Srbiji sve posećenija jeste i Divčibare, koje danas nudi ski staze svetskog glasa, na kojima svi skijaši mogu uživati u pravim čarima zime i provoditi vreme u bavljenu omiljenim zimskim sportom.

Nekoliko zimskih staza na Divčibarama koje danas stoje na raspolaganju svim gostima potpuno su uređene i prilagođene skijašima svih uzrasta i dostignutog stepena skijanja. Svaka staza koja danas postoji na Divčibarama povezana je ski liftovima, što omogućava jednostavan dolazak do staze i korišćenje staze lako i jednostavno.

Sve staze su sasvim opremljene, spremne potpuno da prime sve ljubitelje uživanja na snegu, a ukoliko ne posedujete sopstvenu opremu za skijanje, istu možete iznajmiti na nekoliko lokacija, tako da ništa ne može da ugrozi divan dan koji ćete provesti na snegu.

Svi posetioci istuču da je skijanje na Divčibarama poseban užitak, daje jedan sasvim drugačiji doživljaj u bavljenju ovim zimskim sportom u poređenju sa svim ostalim mestima za skijanje u Srbiji. Ski staze na Divčibarama su relativno nove, i možda još ne toliko istražene od strane turista kao u ostalim skijaškim centrima, tako da ovde možete da doživite pravu avanturu na snegu, jer vam ski staze Divčibare mogu obezbediti posebnu čaroliju skijanja, koja će vam se sigurno dopasti.

Posetite i vi ovaj sve interesantniji skijaški centar u valjevskom kraju, dođite da uživate u pravim snežnim vratolomijama i doživite jednu drugačiju dimenziju skijanja, jer jedino Divčibare mogu da vam daju potpuni doživlja zimskog odmora na jednom mestu, gde uz skijanje možete uživati u mnogim drugim aktivnostima, koje će vaš odmor učiniti posebnim i neponovljivim.