“Treba preuzeti odgovornost za svoje zdravlje i okružiti se ljudima koji vas osnažuju”

“Od onoga što psihologija i psihoterapija mogu da ponude u ovom trenutku, pokušaću da prenesem deo, a da ne dolivam ulje na vatru jednog opšteg doživljaja determinizma i katastrofičnih iščekivanja i svega onoga što bi moglo da iskomplikuje ovu već prilično dugu traumatičnu situaciju”, rekla je psihoterapeut Marina Banić, Valjevka koja već dugo živi i radi u Beogradu, gostujući na prvoj tribini ovogodišnjeg serijala “Razgovori pod lipom” u organizaciji GrO DS Valjevo. Banić je na tribini pod nazivom “Uticaj pandemije korona virusa na mentalno zdravlje”, naglasila da njeno i iskustvo njenih kolega govori da nikada nije bio veći broj ljudi na psihoterapiji, jer kriza u društvu dugo traje, a trauma izazvana pandemijom korona virusa samo je vrhunac te krize.

Marina-Banic-2

Marina Banić, psihoterapeut / Foto: Dragan Krunić

Marina Banić kaže da ljudi najčešće reaguju negiranjem situacije, misle da je virus izmišljen ili da “neće baš na mene”, ponašajući se neodgovorno i tako ugrožavaju svoje zdravlje i zdravlje drugih ljudi.

“To su one osobe, koji prisustvuju skupovima sa nekoliko hiljada ljudi, gde najveći broj ljudi nije zaštićen, i koje nastavljaju da se odazivaju takvim pozivima. Druga kategorija reaguje povlačenjem u sebe, depresivnošću, odustajanjem od interesa u socijalnom kontekstu. Oni su u iščekivanju nekog rešenja i ne vide da to rešenje bar delimično zavisi od njih”, rekla je na početku svog izlaganja Banić i pojasnila da ljudi reaguju na način kakav je, inače, njihov životni nesvesni plan.

Nesvesni životni plan u psihologiji stoji u osnovi našeg delovanja i može biti trgični, banalni i pobednički, naglasila je Marina Banić i najavila da će u svom izlaganju posebnu pažnju posvetiti pobedničkom životnom planu. Ona je rekla da transakciona analiza, koja je njoj kao psihoterapeutu i kliničkom psihologu u fokusu, ima odgovore kako upravljati krizom.

“Pobednički životni plan podrazumeva da svaku životnu krizu iskoristimo kao lift koji će nas podići na viši nivo psihološke zrelosti i sopstvene psihološke autonomije. Za taj pravac jako je važno da ne budemo deo igara u koje nas uvlače političari i nekompetentni stručnjaci, koji daju nedosledne poruke. Kada su ljudi pod dejstvom tih političkih igara, oni najčešće biraju tri ugla u ovim dramskom trouglu – sami postaju progonioci drugih upirući prst na njih, ili se ponašaju kao žrtve, jer nemaju asertivnost da se bore za svoje potrebe i interese i na kraju mogu se ponašati kao lažni spasioci, i to smo najčešće imali priliku da čujemo i vidimo u medijima”, rekla je Banić i naglasila da umesto da budemo spasioci, mi možemo da budemo mudri brižni ljudi, koji činimo, najpre, dobro za sebe i optimalno za druge ljude.

“Za to može da vam bude ilustracija ona poruka u avion, koja kaže da ako nestane kiseonika u avionu vi prvo stavite masku sebi pa tek onda detetu. Ova poruka duboko ima smisla. Nikada ne možemo biti autentično empatični prema drugima ako, najpre, nismo zadovoljili svoje potrebe. Neki su iskusili da su izgubili voljenu osobu tokom pandemije, neki su iskusili da je neko iz porodice i prijatelja bio bolestan. Neki su iskusili neke druge probleme tokom ove situacije”, rekla je Banić.

Razgovori-pod-lipom

Psihoterapeut Marina Banić i novinarka i potpredsednica DS-a Tatjana Manojlović bile su gošće tribine “Uticaj pandemije korona virusa na mentalno zdravlje”. Tribinu je vodila psihoterapeut i članica GrO DS Valjevo Vesna Marković.

Šta je to što mi treba da odživimo i naučimo u ovoj situaciji i kako možemo da unapredimo sebe kao ličnost?

“Meni dođe klijent i pita šta je uopšte u ovoj situaciji dobro, ili šta ja mogu da učinim za sebe u ovom užasu. Za sebe napravite prvo veliko spremanje nekog svog socijalnog konteksta. Odaberite da se družite sa ljudima koji vas hrane, a ne onima koji vas truju. Postavite jasne granice prema svima, koji se prema vama ne ponašaju na “ok” način. Naučite da budete asertivni i da jasno kažete da i ne. Naučite da saopštite ono što vam treba, da se protivite nepravdi i, najzad, naučite da prihvatite svoju spiritualnost, svoju duhovnost”, preporučila je Banić kao vid prihvatljivog ponašanja u krizi.

Ona smatra da je duhovnog čoveka teško pomeriti iz njegovog centra i teško ga je uvući u nekakve igre pa i one o kojima je govorila, a koje čini trougao – progonitelj, spasilac, žrtva.

“Ja vam savetujem da nikako ne budete žrtva. Predlažemo vam da uradite nešto što mi u transakcionoj analizi nazivamo “self-perenting” ili “ponovno roditeljovanje”, da postanemo sami sebi bolji roditelj. Modele u tom boljem roditeljstvu prema sebi treba da pronađemo u moćnim likovima iz svoje lične i porodične istorije. Naše deke i bake su se nosile sa ratovima, sa pandemijama, sa različitim krizama. Svi imamo nekoga ko je prešao Solunski front i u tim ljudima možemo da pronađemo i motivaciju i modele da prevaziđemo ovu tešku situaciju”, rekla je Banić.

“Koliko znam socijalnu psihologiju, a misim da je znam veoma dobro, ova kriza se produbljuje i brižljivo planira, jer ljude koji su u krizi je lako kontrolisati, sa ljudima koji su u krizi lako je manipulisati, ljude koji su u krizi je lako osiromašiti. Ono što je jako važno je to da niko od nas na to ne pristane i morate biti svesni svojih ljudskih potencijala jer epidemija je samo 30% medicinski fenomen”, upozorila je Marina Banić.

Marina-Banic

Marina Banić, psihoterapeut

Ona smatra da je uloga medija u pandemiji korona virusa bila ne adekvatna, umesto da edukuju i da prenose stavove stručnjaka iz oblasti medicine, psihologije, sociologije više su korišćeni za manipulisanje ljudima i zastrašivanje.

“Tu se suočavamo sa fenomenom zabrana u psihološkom smislu gledano. Te zabrana direktno utiče na naše somatsko biće, na naš imunitet, na naš psihološki i psihički aspekt. Ja sam gledajući razne programe identifikovala najmanje dest takvih zabrana, koje mogu da pospeše da se pogorša psihičko stanje kod ljudi koji su sa nižom psihičkom stabilnošću. Američki psiholozi su definisali 12 zabrana, koje su uzrok opšte psihopatologije, i tih 12 zabrana su svakodnevno cirkulisale u programima”, pojasnila je Marina Banić i naglasila da zabrana “nemoj da postojiš” direktno utiče na suicidnost.

“Kako se daje zabrana u detinjstvu “nemoj da postojiš”? Tako što roditelji brutalno kažnjavaju decu, što ih vređaju, što obezvređuju njihovu ličnost, ili što otvoreno kažu nismo bili srećni što si se rodio, pokvario si neke naše životne planove. To je samo jedan primer. Svakodnevnim zastrašivanjem ljudi da će oni možda biti baš ti u kovčegu se pojačava ta zabrana “nemoj da postojiš” kod ljudi koji su je već primili u detinjstvu. Tako da ti ljudi sada bivaju u ozbljnom riziku od suicida, a kod ljudi koji nisu takvu zabranu primili u detinjstvu utiče na njihovu doživljaj depresizma, beznađa i determinizma, gde mi praktično ništa ne možemo da učinimo za svoj život. Druga zabrana u psihologiji je “nemoj da ti bude dobro”. Ona se respektovala tako što se ljudima non-stop govorilo da koji god korak naprave, taj korak je rizičan po njih. Rizično je ako zagrlite svoje dete, rizično je ako ne nosite masku, pa je posle bilo da je rizično i kada je nosimo jer nas ugljen dioksid truje. Rizično je ako izlazite u socijalni kontakt, jer možete da se zarazite, rizično je i ako ne izlazite, jer će te tada biti anksiozni i depresivni i biće vam smanjen imunološki odgovor”, rekla je Banić i naglasila da su ljudi tako dovođeni u situaciju tamnog vilajeta,”ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se”, šta god uradiš rizično je po tebe, ii da se na taj način u osobi kreira doživljaj “ti nemaš pravo da ti bude dobro i da budeš zdrav”.

Treba preuzeti odgovornost za svoje zdravlje i okružiti se ljudima koji nas osnažuju. Glavni nam šalje da smo krivi, a to nije poruka asertivnosti.

“Jedini je način da se okrenemo sami sebi i da ne očekujemo da će nas menadžment krizne situacije odgovorno izvesti iz krize u neko dogledno vreme. Moramo se vratiti knjigama koje nas emotivno hrane, ljudima koji nas emotivno podržavaju, moramo se vratiti iskonskim vrednostima koje je svako od nas dobijao u svojoj porodici i u svom nekom genealoškom stablu. Moramo se vratiti sebi i svojoj unutrašnjoj duhovnosti i ovo će u jednom trenutku da se završi. Možda je došlo vreme da sazrimo kao ličnosti i da kažemo da kao individue imamo jako velike potencijale”, poručila je Marina Banić na kraju svog izlaganja na tribini “Razgovori ispod lipe” u Valjevu.

Milena Kuzmanović

Facebook komentari

About MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.