Umetnost uvek pronađe svoj put

Izložba “Sonari” nešeg umetnika dr Đorđa Stanojevića, otvorena je u “Kući legata” u Beogradu, početkom marta meseca. Puna galerija prilikom otvaranja, zainteresovani posetioci dolaze i u narednim danima… Ali, ubrzo je proglašeno vanredno stanje zbog pandemije COVID-19 i u prvi mah kao da je sve stalo. Prilagođavamo se novonastalim okolnostima, kao i umetnost. Uspela je da pronađe put i nastavi započeto. Dnevna doza umetnosti je, čini se, sada potrebnija nego ikad. Mnogima beg od stvarnosti i lek. Zato, dok mnogi priželjkuju makar i neplanirane odlaske u muzeje i galerije, pričamo sa Đorđem o njegovoj nedavno uspešno otvorenoj samostalnoj izložbi, trenutnim mogućnostima za stvaranje i naravno planovima…

Đorđe Stanojević, vizuelni umetnik i predavač / Foto: privatna arhiva

“Ta galerija, u Knez Mihailovoj ulici, jedna je od najznačajnijih galerija u zemlji. Osnovali su je velikani poput Lubarde, Gvozdenovića i Cuce Sokić. Velika je čast tu izlagati. Kada sam završavao seriju radova “Sonar”, poželeo sam da bude izložena baš u toj galeriji. Imao sam sreću da otvorim izložbu 4. marta, gde mi je na otvaranju bilo, kako brojač galerija kaže, 450 ljudi. Izložba će trajati i nakon ukidanja vanrednog stanja. Neverovatna su ovo vremena.”

Ðorđe Stanojević rođen je u Osečini 1974. godine, gde završava osnovnu školu, da bi 1989. upisao Valjevsku gimnaziju. Podseća nas da je tada Valjevo bilo i zvanično proglašeno za jedan od najlepših gradova bivše Jugoslavije.  Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu upisuje 1994. upisuje. Diplomirao je na FLU osnovne studije, zatim magistrirao i, pre nekoliko godina, uspešno odbranio doktorat.

O usmerenju prema likovnoj umetnosti naznačava da je sve poteklo iz porodice.

“Imali smo veliku biblioteku, gde smo brat i ja odrastali sa Rembrantom, Ticijanom, Tuluz Lotrekom… Svi smo u porodici kolekcionari umetnina. To nam je način življenja i potpuno je logično što sam studirao umetnost. Moj deda bio je trgovac, moj otac – lekar, da bih ja mogao biti slikar”.

 

Uz izuzetno poštovanje tradicionalnih vrednosti, Đorđe Stanojević, ubrzo nakon diplomiranja, već 1999. godine nastavlja profesionalni razvoj.

“Na velikom Jugoslovenskom bijenalu mladih osvojio sam nagradu. Smatrao sam da je to dobar start i da ću biti na sceni primećen, nakon toga. Desilo se nešto potpuno suprotno. Beograd ne voli vredne i organizovane ljude. Već sledeće godine sam ušao u multimediju i time se bavio punih jedanaest godina. Formirao porodicu. Sa tim velikim iskustvom u multimediji i komunikaciji, vratio sam se na scenu 2008. godine sa prvom izložbom Zemlja”. 

Đorđe Stanojević “VOĆNJAK”, 2019, pigment, medijum i uticaj energije vode na platnu, 180×220 cm / Foto: privatna arhiva

Inače, nekoliko puta je biran za reprezentaciju Srbije u umetnosti, a to znači da je svoja dela izlagao i prestižnim muzejima i galerijama u Evropi i Aziji. Vanredni je profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu i posao sa mladim stvarocima ga ispunjava i raduje.

“Posao profesora je najlepši na svetu. I pored million ljudskih i tehničkih prepreka, nikada ga ne bih menjao. Rad sa mladim talentovanim ljudima je dijalog koji uvek stvara nove ideje. Kažem dijalog, jer je to ključna reč koju smo zaboravili. Na fakultetima me samo zanima rad u klasi i amfiteatru, sve ostalo je kao i svuda, ljudske pakosti i animoziteti.”

Đorđe Stanojević / Foto: privatna arhiva

Međutim, i pored rasporeda na dva fakulteta, uspeva da svaki tren sa porodicom provodi u rodnoj Osečini gde slika, priređuje raznovrsna zbivanja u okviru svog projekta “Nature and Art” koji ostvaruje već čitavu deceniju.

“To je međunarodna platforma koja okuplja umetnike iz čitavog sveta. Svake godine tu je smešten niz dešavanja iz oblasti umetnosti, nauke, tehnologije… Koncept je kako pretvoriti prirodne procese u sve ostale ljudske procese. Osečina mi je atelje i tu sam oko polovinu nedelje. Taj centar je sada veliki i lep. Dobrodošli!”

Upravo u svom ateljeu pod otvorenim nebom, Stanojević je prethodne četiri godine predano radio na novom opusu “Sonar”, potpuno inovativno pristupajući procesu, uslovno rečeno, oslikavanja platana koja je, nakon pripreme, prepuštao volji prirode na finalnu obradu. Čitav dugotrajan, i ni malo jednostavan, proces, ukratko opisuje: “Sve što je izloženo je plod dijaloga sa prirodom. Slike nemaju estetički imperativ. One su sredstvo saznanja prirode. One su kao neka vrsta dokumentacije u procesu tog saznanja.” 

Zbog toga ne iznenađuje da je domaćinstvo u Osečini, čini se, za njega na posebnom mestu.

“Srpsko domaćinstvo je naš arhe. Otac i ja smo u Osečini, u okviru “Nature and Art” centra, podigli nekoliko drvenih, starih srpskih kuća. To je naša lična karta. Veoma je važno da je imate”, jednostavno napominje i dodaje da je, za njega lično, važno i Valjevo: “Valjevo je bilo i ostalo nešto veoma važno u našim životima. Bez obzira što je uragan istorijskih dešavanja protutnjao kroz taj grad. On je i dalje vredan jednog dubokog poštovanja, kao neki stari gospodin, koji iza sebe ima veoma respektabilnu istoriju. Mnogo volim Valjevo. Obe ćerke su mi rođene tu. One nastavljaju putovanje, ali će im uvek pisati, gde god da su, odakle su.”

Đorđe Stanojević / Foto: privatna arhiva

Vidi se da oseća izgovorene reči, a sve potkrepljuje time da je uvek raspoložen, čak neverovatno uporan da pronađe slobodno vreme, da bi odgovorio na svaki poziv iz Valjeva, sa svog stanovišta obogatio ovdašnju kulturnu baštinu. Možda se iz blizine svi ti napori i ostvarenja malo slabije uočavaju, ali u dalekoj Kini su prepoznali jedinstven stil i kvalitet ostvarenja Đorđa Stanojevića jer je “Akvizicija Muzeja umetnosti Kine” u Pekingu otkupila njegovu sliku iz 2018. godine “Sonar” (diptih, pigment, medijum i uticaj energije vode na platnu, 100×300 cm). Neverovatno skromno o tome govori, kao da su takvi događaji svakodnevno uobičajeni za sve, ali je očigledna radost dok priča da jedva čeka da pandemija prođe i da ponovo ode u Kinu.

“Nekoliko puta, kao član srpske reprezentacije u umetnosti, sam izlagao u Kini. Kina mi je želja svih narednih meseci i godina. Imam neke dogovore i, u ime Boga, kada se ovo završi, pravac – Kina.”

Sada, dok svi čekamo smirenje pandemije, Đorđe Stanojević primećuje da treba biti obazriviji prema prirodi, a samim tim i prema sebi.

“Sve ovo pokazuje da ekologija nije čovekovo očuvanje prirode, već čovekovo očuvanje njega samog u prirodi. Priroda može i bez nas, što je sada dokazala. Vratile su se ribe u kanale u Veneciji, vazduh je odjednom čist, priroda sama sebe čisti. Jurnjava koja je nama nametnuta kao model življenja je uradila najveći zločin našoj generaciji, oduzela nam je vreme. Sve ovo zajedno je zaustavilo tu jurnjavu. Imamo vremena, konačno”, kaže ovaj naš umetnik uz naznačavanje da je sa porodicom u socijalnoj izolaciji i da sada rade poslove za koje, godinama, nisu imali vremena.

“SONARI”, trenutno izloženo delo Đorđa Stanojevića u “Kući Legata” u Beogradu / Foto: privatna arhiva

Takođe, saglasni smo sa stavom Đorđa Stanojevića da sada ne postoje veliki umetnički centri, već da je, zahvaljujući Internetu, ceo svet jedan veliki centar umetnosti. To naravno omogućava povezivanje stvaralaca, ali u ovim momentima izolacije divna je srdačnost poslenika kulture, koji su postavke učinili dostupnim za sve. Potreban je samo jedan “klik” da ih vidite.

Pod obavezno, kada sve ovo postane samo vreme iza nas, treba planirati posetu “Kuće legata” u Beogradu radi izložbe slika Ðorda Stanojevića. Do tada, posetite zvaničanu internet prezentaciju Đorđa Stanojevića, gde možete saznati više podataka o njemu kao umetniku i njegovom stvaralaštvu.

 

Facebook komentari

About SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.