Upravnici zgrada razjasnili naplatu martovske dezinfekcije stambenih jedinica

Dezinfekcija je postala tema broj 1 u gradu Valjevu. Zbog pojave epidemije koronavirusa, dezinfekcija bi trebalo da bude pojam koji se podrazumeva u pravom svom značenju, ali poslednjih dana, sudeći pisanju pojedinih valjevskih medija, sa dezinfekcijom sve počinje i sa njom se, izgleda, sve završava. U doba korone u Valjevu, reč dezinfekija dobila je sasvim novo značenje i konotaciju – onu političku. Postala je i novinarski mamac, koji se zabacuje po potrebi. Da li se u dezinfekciju uplela politika ili ne i ko tu šta pere i ispira, to je posebna tema, ali dok prava istina ne ispliva na videlo, medijski stradaju oni koji nisu u politici i koji su ponajmanje krivi.

Valjevo u doba korone

Stambeno naselje Kolubara 2 u vreme zabrane kretanja / Foto: Dragan Krunić

Čim su građani stambenih jedinica od svojih upravnika dobili račune za mart mesec, u kojima je navedena dezinfekcija kao stavka za plaćanje, mediji koji se “pomno bave” dezinfekcijom preneli su njihove revolte, žalbe i komentare. Prstom se uperilo u upravnike zgrada i njihovo angažovanje ovlašćenih valjevskih firmi za dezinfekciju. Profesionlani upravnik zgrada Milan Milisavljević u izjavi za Valjevska posla pojašnjava “zbunjenim stanarima” šta konkretno treba plate. Kako je naglasio, on se obraća u ime svih svojih kolega profesionalnih upravnika, koji se prethodnih dana suočavaju sa istim problemima.

On kaže da je 23. marta Štab za vanredne situacije grada Valjeva doneo naredbu po kojoj profesionalni upravnici treba da urade dezinfekciju objekata kojima rukovode. Vodeći se tom naredbom on je angažovao preduzeće “Veterianria”, koje je obavilo jedno prskanje svih zgrada kojima on rukovodi u Valjevu i Ubu. Milisavljević ističe da je za ne postupanje po toj naredbi predviđena zatvorska kazna od 3 godine.

“Stanari su zbunjeni i žale se jer su čuli da Grad besplatno vrši dezinfikciju stambenih jedinica. To je tačno, ali od 9. aprila. Od 9. aprila je Grad Valjevo platio da se jednom sedmično radi dezinfekcija. Takođe, onima koji žive u zgradama kojima upravljaju profesionalni upravnici, a koji su morali da vrše dezinfekciju po naredbi, stiže u računu na naplatu izvršena martovska dezinfekcija, dok oni građani koji u svojim stambenim jedinicama nemaju profesionalne upravnike, gde se tačno ne zna koliko često, kako je i sa čim vršena dezinfekcija, to ne plaćaju. I tu dolazi do zabune”, pojašnjava Milisavljević uz bitnu informaiju da u aprilu profesionalni upravnici nisu radili dezinfekcije, te da neće biti “nepredviđenih” plaćanja.

Naredba Štaba za varedne situacije Grada Valjeva od 23. marta

Kaže da po Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, član 59, koji se odnosi na hitne intervencije, nije bio u obavezi da stanare obavesti o toj odluci za dezinfekciju, a da zbog zabrane okupljanja nije mogao da zakaže sastanke sa stanarima svojih zgrada.

Milisavljević priča da je “Veterinaria”, koju je unajmio, jedno prskanje persirćetnom kiselinom naplatila 2.500 dinara po zgradi. Rečeno mu je da je to dezinfekciono sredstvo postojano 24 sata i da ne postoji sredstvo koje je dosta dugotrajnije, a da nije štetno po zdravlje. Imajući u vidu cenu tog jednog prskanja i da mora svaki dan da se prska zbog kratkog dejstva, odustao je od tog načina dezinfekcije.

“Znao sam da ako budem prskao svaki dan da će to moje stanare po zgradi da košta 75.000 dinara. Znao sam da će to da bude problem. O svom trošku kupio sam sredstvo za dezinfekciju, koje nisam naplatio svojim stanarima. Sa svojim osamnaestogodišnjim sinom prskao sam stambene jedinice, a mogao sam poslovno da angažujem lice i naplatim im to. Prioritet su bile i posebno smo prskali zgrade gde je bilo zaraženih i preminulih. I to po nekoliko puta. Samo u jednoj zgradi u kojoj sam upravnik sam imao slučaj gde su mi stanari tražili prskalicu, jer su sami nabavili dezinfekciono sredstvo i oni su sami vršili prskanje. Dao sam im svoju ličnu prskalicu i još uvek je kod njih, još uvek dezinfikuju”, kaže Milisavljević, napominjući da je posebnu problematiku rešavao kada je reč o usluzi “stan na dan”.

Valjevo u doba korone

Stambeno naselje Kolubara 2 u vreme zabrane kretanja / Foto: Dragan Krunić

Dezinfekcija bi u ovim turobnim pandemijskim vremenima trebalo da bude mera zaštite i “alatka” za opšte dobro. Svaki upravnik zgrada obavezan je da radi po naredbama Štaba za vanredne situacije i po zakonu, svidelo se to nekom ili ne. U ovom slučaju, Milan Milisavljević je čak u jednom momentu svesno prekršio zakon dezinfikujući sam sa svojim sinom zgrade kojima upravlja, jer bi u suprotnom morao da angažuje ovlašćeno preduzeće, čije usluge dezinfekcije persirćetnom kiselinom koštaju 2.500 dinara po zgradi dnevno. Na kraju ispada da je svojim stanarima uštedeo novac.

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.