Direktor Javnog preduzeća “Kolubara”, koje gazduje hidrosistemom Stubo-Rovni, Zoran Mitrović ocenjuje odlazeću 2018. kao dosta uspešnu i dinamičnu godinu. Kako je rekao na “godišnjoj” konferencije za medije, puno se radilo, dosta nedomica iz prethodnog perioda se razjasnilo, otvorile su se nove perspektive, krenulo se novim putem i novim pravcem. Prema njegovim rečima, planu u 2018. godini bio je prilično veliki i ambiciozan. Nešto manje od milijarde dinara bilo je planirano za investicije. U većoj meri su te investicije realizovane, dok negde ima i zastoja.

Zoran Mitrović, direktor JP “Kolubara” (foto: Valjevska posla)

“Od 140 miliona dinara, koliko su bila planirana sredstva od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Republičke direkcije za vode u 2018. godini za završetak radova na objektima same brane i akumulacije, utrošeno je  95% obezbeđenih sredstava. Od tog novca izdvojeno je oko 50 miliona za završetak saobraćajnice Stubo-Kruna brane-Stubo-Nova crkva-Brezovica, u dužini od 2,2 kilometra. Dodatno smo asfaltirali i jednu deonicu u dužini od 600 metara, tako da ukupna dužina te saobraćajnice, koja prolazi kroz podbranski deo, iznosi oko 13 kilometara. U podbranskom delu započeta je izgradnja fabrike mikro sita, čija je funkcija filtracija i sprečavanje pojave algi u sirovoj vodi, koja dalje ide ka postrojenju za preradu vode na Pećini. Nastavak radova očekuje se iduće godine i očekujemo još oko 40 miliona za završetak tog važnog objekta. Iz sredstava Republičke direkcije za vode smo priveli kraju i sistem za obaveštavanje i uzbunjivanje, koji ima 24 alarmne stanice, zašta smo zakonski bili u obavezi, jer smo vlasnici visoke brane”, ističe Mitrović i dodaje da su iz istog izvora finasirani i radovi na uređenju objekata na samoj brani i akumulaciji. 

Fabrika mikro sita (foto: JP “Kolubara”)

Od 70 miliona dinara, koliko je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odobreno za izradu nedostajeće dokumentacije za ceo sistem Stubo-Rovni, vrednost čitavog tog posla koštaće oko 50 miliona. Prema Mitrovićevim rečima, tu je napravljena ušteda, jer će dosta jeftinije biti dobiti svi ti projekti. Letos je raspisan tender, izabrani su projektanti, potpisani su ugovori i već se krenulo sa projektovanjem. On je naglasio da je ovde reč o izradi kompletne tehničko-projektne dokumentacije sa dobijenom građevinskom dozvolom. Najozbiljnija deonica za projektovanje su tri pravca cevovoda od Slovca ka Ubu, Lajkovcu i Lazarevcu, ali se tu pojavio zastoj zbog izrade planske dokumentacije za saobraćajnicu M4, jer se deonica cevovoda od Slovca do petlje u Lajkovcu poklapa sa denicom puta M4.

“Krajem novembra Vlada Srbije donela je odluka o izradi plana posebne namene za  saobraćajnicu M4, od Iverka do petlje Nepričava. Mi ne možemo u toku projektovanja dobiti lokacijske uslove dok planska dokumentacija ne bude usvojena. Nama je neophodno da što pre dobijemo regulacionu liniju te saobraćajnice u dužini od tri i nešto kilometra, a to nas koči za čitavu tu mrežu ka Ubu i Lajkovcu, čija je ukupna dužina 27 kilometara. Iznašli smo neka rešenja, pa ćemo parcijalno raditi. Projektant će odmah nastaviti da radi pravac ka Ubu i nastaviće da radi od petlje Lajkovac ka Lazarevcu do Očaga, do njihovog postrojenja za preradu vode. Nadamo se da će u narednih 6 meseci biti pri kraju i taj plan namene koji se odnosi na ovu deonicu od Slovca do petlje Lajkovac, da ćemo uspeti sve to da objedinimo. Plan je bio da taj projekat i građevinska dozvola budu gotovi do proleća, međutim moraćemo to da pomerimo za kraj leta, početak jeseni”, pojašnjava Zoran Mitrović.

On kaže da se druga partija od novca koje je obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odnosila na izradu projektne dokumentacije za novu fabriku vode na Pećini, što se očekuje da bude gotovo krajem maja ili početkom juna meseca. Treća partija iz tranše Ministarstva građevinarstva od oko 50 miliona dinara u 2018. ticala se izrade cevovova na deonici Mionica-Ljig što je, kako je rečeno, novo poglavlje u radu JP “Kolubara”, jer glavnim projektom nije bilo predviđeno da se Opština Ljig snabdeva vodom iz sistema Stubo-Rovni. Gotov projekat za Ljig očekuje se u junu ili julu mesecu 2019. godine, sa dobijenom građevinskom dozvolom i svom pratećom dokumentacijom.

Uprkos trudu rukovodstva JP “Kolubara” i zaposlenih u Kancelariji za javna ulaganja, planirana sredstva u iznosu od 684 miliona dinaramnisu obezbeđena za izgradnju cevovoda Paklje-Pećina (u dužini od 8 km) i cevovoda Divci-Mionica (u dužini od 6 km), kao što se planiralo u 2018. godini. Kao odgovor upućen direktoru preduzeća “Kolubara” Zoranu Mitroviću, u dopisu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima navedeno je, između ostalog, da su definisani prioriteti, čija je realizacija planirana sredstvima koja će biti dobijena iz kredita Evropske investicione banke. Uslov za realizaciju datih prioriteta je izrada projektno-tehničke dokumentacije i dostavljanje iste Kancelariji. “Što se nas tiče i projekata Paklje-Pećina i Divci-Mionica, mi imamo kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju sa važečom građevinskom dozvolom koju smo dostavili Kancelariji. Tako da smo što se tiče toga mi ispunili uslove. Sredstva od Evropske investicione banke se očekuje u narednom periodu. Reč je o kreditu od oko 60 miliona evra, koji država treba da sklopi sa Evropskom investicionom bankom”, kaže Mitrović o investiciji koja je ostala nerealizovan u 2018. godini.

Prekidna komora (foto: JP “Kolubara”)

Od 24 miliona kapitalnig subvencija Grada Valjeva realizovano je oko 90%, što iznosi oko 22 miliona dinara. Od tog novca finasirani su radovi na elektrokomunikacionim objektima u podbranskom delu, pušteno je u rad postrojenje za preradu vode Rovni, finasirana je izrada projektne dokumentacije. “Najvažnija investicija koja je prošla kroz ove kapitalne subvencije je izrada projektne dokumentacije za cevovode ka Divčibarama. Seoski vodovod Prskavac bi bio priključen na ovu trasu cevovoda, što je bitno za građane Degurića i ostalih sela koje gravitiraju ka Užičkom putu. Raspisana je javna nabavka, izabran je projektant “Iva Consalt”, koji je krenuo u saradnju sa našim ljudima i ljudima iz JKP “Vodovod Valjevo”. Svakodnevno su u komunikaciji, izlazi se na teren, traži se najbolja varijanta. Ubrzo očekujemo da imamo gotovu projektnu dokumentaciju za taj pravac”, kazao je Mitrović.

Od novca od Grada, oko 6,5 miliona utrošeno je na radove u podbranskom uređenju, na uređenju komandne zgrade, postavljanje mobilijara na samoj brani  i kanti za smeće. Urađena je ne samo saobraćajna već kompletna signalizacija za obaveštavanje građana koji dolaze na branu, što je bila i zakonske obaveze.  Uz pomoć te signalizacije upozoravaju se posetioci na opasnosti koje vrebaju boravkom u blizini jezera i objekta hidroakumulacije.

Za izradu seoskih vodovoda na trasi Divci-Veselinovac, klanica-Valjevska Loznica, iz budžeta Grada Valjeva za 2018. bila su opredeljena sredstva u iznosu od 138 miliona dinara koja će biti preneta u 2019. godinu. “Potpisan je ugovor sa Gradom, raspisan je tender, izvođač će biti “Energo projekt”. Pripremamo dokumentaciju za prijavu gradilišta i ostatak neophodne zakonske procedure pred početak građenja. Očekujemo da će radovi početi u martu ili aprilu i da će biti završeni do septembra ili oktobra 2019. godine”, naglasio je u svom obraćanju medijima Zoran Mitrović. On je pomenuo da je tokom 2018. godine bio planiran i početak izvođenja radova na mini hidroelektrani snage 1,3 megavata, u podbranskom delu akumulacije. Ceo projekat je u rukama EPS-a, koji je investitor, dok JP “Kolubara” tu asistira EPS-u i Institutu “Jaroslav Černi”. Kada se bude završila, mini hidoeletrana biće ustupljen “Kolubari” na upravljenje. Očekuje se da radovi na izgradnji te mini hidoroeletrane krenu na proleće.

Radovi na objektima brane i akumulacije se, prema Mitrovićevim rečima, privode kraju i da se JP “Kolubara” nalazi se u fazi tehničkog prijema. Posle sastanka sa komisijom za tehnički prijem polovinom januara, polako će početi  proces tehničkog prijema određenih delova sistema. Nakon toga, biće podnet zahtev za dobijanje upotrebne dozvole, a Mitrović se nada da će ona biti dobijena “ako ne do kraja 2019, onda u 2020. godini”.

M.P.M.