Danas je 16 godina od 5. OKTOBRA – šta kažu akteri

Danas se navršava 16 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. okončana vladavina Slobodana Miloševića. Na pitanje koliko se i kako promenila Srbija odgovaraju neki od aktera.

Valjevo

Na godišnjicu dana koji se smatra prekretnicom u novijoj srpskoj istoriji, a dugo je bio i nezvanični “praznik demokratije”, danas se gleda drugačije nego pre pet ili deset godina.  Nekadašnje oduševljenje i polet zamenilo je, uglavnom, razočarenje građana u ono što (ni)je taj datum doneo.

“Sve one koji su razočarani dešavanjima posle 5. oktobra ne mogu da krivim, zato što im i sam pripadam”, kaže Marko Đurić, učesnik tih događaja, a danas direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Valjevo

 

Đurić, koji je učestovao u demonstracijama posle kojih je srušen režim Slobodana Miloševića, kaže da ima mnogo onih koji se osećaju izneverenim onim što se dešavalo nakon tog datuma.

Većina građana Srbije 2000. godine nadala se da će određena pitanja i problemi biti rešeni, kaže Đurić.

“Rečeno im je od strane onih koji su tada i spolja i iznutra podržavali takav razvoj događaja da su Kosovo i Metohija i Crna Gora demokratsko pitanje koje će biti rešeno onog momenta kad bude došlo do promene vlasti, da je pitanje ekonomskog stanja u zemlji, razvoja kroz privatizaciju, nešto što će takođe biti rešeno odmah nakon promene vlasti… Mislim da u tom smislu ima mnogo onih koji se osećaju izneverenim”, kaže Đurić za Tanjug.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, jedini od lidera nekadasnjeg DOS-a koji je i danas na mestu ministra, ocenio je na 16. godišnjicu 5. oktobra da su dometi ondašnje promene mnogo značajniji nego njeni nedostaci, ističući da je Vlada Aleksandra Vučića nastavljač neostvarenih vrednosti 5. oktobra.

Ljajić je u intervjuu za “Politiku” rekao da je najveća vrednost petooktobarskih promena to što je jedan nedemokratski režim srušen bez prolivanja krvi i većih društvenih posledica.

“Drugi doprinos je činjenica da smo vraćeni u međunarodnu zajednicu. Svi zaboravljaju da je zemlja bila izbačena iz UN, proskribovana, izlolovana…Treća dobit je što su započete reforme, a Srbija krenula u evrointegracije i ekonomski oporavak”, smatra Ljajić.

Negativna strana je, kako navodi, to što su pomenute reforme zaustavljene, a ključna stvar oko tog zastoja jesu sukobi među glavnim političkim akterima, “pre svega DS i DŠ, to jest Zoranom Djinđićem i Vojislavom Koštunicom”.

“Mislim da današnja vlada nastavlja sa realizovanjem ključnih ciljeva i prednosti koje tada nisu ostvarene, a proklamovane su pre 16 godina. To se ni do danas nije ispunilo. Na prvom mestu je put ka EU. Posle 5. oktobra slušali smo obećanja da ćemo vrlo brzo ući u tu zajednicu i da je reč o roku od svega nekoliko godina. A druga stavka koja se sada ostvaruje jesu sprovođenje teških, dugo odlaganih reformi”, kaže ministar.

Ljajić je još ocenio da “ćemo bar još narednih nekoliko godina ispaštati zbog politike vođene 1990-ih godina”.

“Najznačajniji datum u novijoj srpskoj istoriji je 5. oktobar, kada su građani na veličanstven način odbranili svoju izbornu volju i pokazali diktatoru, ali i svakom narednom lideru koji želi da preuzme obeležja diktatora, kako će proći i kako se brani narodna volja”, tvrdi i danas član Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je pre 16 godina bio aktivista “Otpora”, okosnice antimiloševićevskog pokreta.

Valjevo

“Ako se 5. oktobar posmatra sa aspekta očekivanja ili neispunjenih obećanja, jasno je da je ogromna pozitivna količina stvaralačke, kreativne energije koja je postojala kod građana, koji su poslednji put bili spremni da se žrtvuju za neku ideju, olako potrošena i da se danas teško može naći neku ideju koja bi na takav način pokrenula građane. Političke stranke i elite nisu uradile nekoliko stvari na koje je Otpor energično ukazivao dve godine – nisu doneti zakoni o lustraciji, ispitivanju porekla imovine, zabrani rada za “zločinačke organizacije”, odnosno tri političke stranke i ljude koji su ih predstavljali, a bili su deo vlasti”, kaže Milivojević, ali i podvlači da “od tada pa na ovamo izbore određuju birači, a ne brojači glasova, više nema političkih ubistava koje izvrše predstavnici vlasti samo da bi odbranili golu vlast”.

ČUVENI 5. OKTOBAR 2000.

Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

 

Demonstranti su 5. oktobra u Beogradu, na platou ispred tadašnje Savezne skupštine a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.

 

Mondo.rs

 

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.