“Gimnazija će i dalje ostati predmet mog interesovanja”

Početkom maja, dugogodišnji direktor Valjevske gimnazije Vojislav Andrić, jedan iz plejade čuvenih profesora te škole, predao je dužnost svom mlađem kolegi Predragu Peđi Jevtiću, takođe profesoru matematike. Šta mu je Valjevska Gimnazija značila i znači, a predavao je i na visokim školama, bio dekan, ministar, predsednik Duštva matematičara Srbije, sportista… napisao je u svojoj radnoj biografiji.

Od svih odgovornih poslova i funkcija koje sam u svom radnom veku obavljao, za mene će jedna uvek biti najvažnija, najznačajnija i najplodotvornija. To je funkcija profesora i direktora Valjevske gimnazije “.

U Valjevskoj gimnaziji Vojislav Andrić proveo je 46 godina, kao učenik, profesor i direktor (foto: Dragan Krunić)

Rastanak sa Gimnazijom bio je povod za razgovor sa Vojom Andrićem. Nije to bio samo razgovor doskorašnjeg direktora Valjevske Gimnazije i novinara, već i razgovor profesora i bivšeg učenika.

Na samom početku kažem da zapravo želim da razgovaramo o Gimnaziji i gimnazijalcima, da je njegovo iskustvo u tom smislu dragoceno. Interesujem se za aktuelnu reformu gimnazija o kojoj javnost još uvek malo zna. Kaže da je i sam bio član grupe koja je radila na reformi i misli da je mogao i bolji reformski pravac da se usvoji. Suština je u određenim izbornim programima koji mogu biti vrlo zanimljivi za učenikeGimnazije. To podrazumeva naučno istraživački rad iz oblasti matematike i prirodnih nauka, iz kulture i medija, psihologije kao i drugih predmeta. Pitanje je da li će se tome pristupiti suštinski, da li će naučno istraživačkom radu biti posvećeno dovoljno vremene, eksperimentima u laboratoriji, načinu obrade podataka, pisanju malih naučno istraživačkih radova, novinarskih tekstova i njihovom oblikovanju.

Trebalo bi to da bude uvod u pravi naučno istraživački rad sa dosta praktičnog, a ne ex katedra, koja pasivizuje učenika. Ključna stvar u reformi je da se promeni obrazovna filozofija profesora Gimnazije, s tim da sve manje budu predavači, a sve više organizatori nastavnog procesa. To je dug put jer profesori završavaju uglavnom stručne fakulteta na kojima o tim nastavnim metodama ne uče, objašnjava Andrić.

On smatra da je Valjevska gimnazija već sada jedna moderna škola jer je dinamična i živi život savremene civilizacije, te predstavlja centar za razvijanje kreativnih sposobnosti svojih učenika kroz različite oblike nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Ceni i da Gimnazija nije samo obrazovna već i kulturna ustanova u gradu, pri čemu za tu aktivnost nema nikakvu podršku od lokalne samouprave. Takođe smatra da svaka gimnazija u svom gradu treba da bude centar kulture i stvaralaštva.

KREATIVNOST I MAŠTA PREDUSLOV USPEHA

Na pitanje koliko profesori Valjevske Gimnazije uspevaju da prepoznaju sklonosti i razviju potencijal svojih učenika, što bi trebalo da bude suština svakog dobrog obrazovnog sistema,
kaže:

Postoje profesori koji jako dobro prepoznaju senzibilitet svojih učenika i koji su sposobni da kod njih razviju ljubav za to nešto i čiji učenici izlaze iz gimnazije spremni za to nešto za šta su predodredđeni. Takođe, postoje profesori koji smatraju da je faktografija važnija od kreativnosti. To nije tačno i takav stav neće doneti dobro nikome. Kreativnost ne možete naći na internetu ni u enciklopediji. Razvijanje kreativnih sposobnosti, razvijanje mašte i ideja, osnov su za svaku nauku i umetnost. Maštoviti ljudi pomeraju granice. Što se Valjevske gimnazije tiče, mislim da preovladavaju ovi prvi.

Valjevska gimnazija je već sada moderna škola (foto: Dragan Krunić)

Gimnazija samo faktički dobija najbolje učenike i niko se ne pita o suštinskom stanju stvari. To su učenici koji imaju najbolje ocene, a do tih ocena se često dolazi popunjavanjem testova i zaokruživanjem a, b, c… Niko ne pita za mehanizam koji su poneli iz osnovne škole, kaže direktor Andrić.

Ponekad kod tih učenika uopšte nije razvijen misaoni proces. Mnogi tek u Gimnaziji pronađu oblast svog interesovanja, iskažu se kao glumci, u literarnoj sekciji, kao urednici časopisa i postaju zadovoljni mladi ljudi što i jeste naš cilj.

Oni koji žele da ospore rezltate učenika i profesora Valjevske gimnazije zanju da kažu da su za uspeh zaslužni profesori koji olako dele ocene, za upis na fakultete roditelji koji plaćaju dodatne pripreme za prijemni, ali za rezultate na takmičenjim iz raznih oblasti svakako su zaslužni samo učenici i profesori. Ni za prijemni ispit ne možete kvalitetno spremiti učenika u kratkom vremenskom period ako on za to nije imao predznanja. Podatak iz prošle godine ilustruje mnogo toga, od 70 učenika 17 je uisalo Elektrotehnički fakultet u Beogradu, 12 Prirodnomatematički i 20 Fakultet tehnički nauka u Novom Sadu. Njih 49 je upisalo prestižne, željene fakultete, objašnjava.

DECOM SE SUŠTINSKI NIKO NE BAVI

Pitam koliko sve uočljivija društvena raslojenost i podela na bogate i siromašne utiče na učenike. Koliko se snalaze u moru informacija kojima su izloženi, lažnim autoritetima …

To je pitanje odnosa porodice i škole. Ako porodica i škola dobro odigraju svoje uloge anuliraće se neki drugi negativni uticaji. Tamo gde porodica obmanjuje školu javlja se i suprotan proces, a to se štetno odražava na učenika. Međutim, vaspitanje bi trebalo da bude sinhronizovani društveni proces, što kod nas nije slučaj. Mi imamo situaciju da su škola i porodica na jednoj strani, a mnogo toga na drugoj, počev od medija, odnosno sadržaja kojima su mediji preplavljeni, od filmova prepunih nasilja, preko raznih “parova” , “zadruga” i sl. Tu se favorizuje sve negativno, a sve pozitivno gura pod tepih. Kako neko može dobiti nacionalnu frekvenciju i emitovati takve sadržaje? To je sve u suprotnosti sa sadržajima i vrednostima koje propagiramo u školi. Često se pitam ko su junaci našeg doba?

A, što se tiče sve većeg jaza između siromašnih i bogatih, profesor Andrić smatra da te razlike mogu biti prepreka za nešto drugo, a ne i za uspeh učenika. Priča da je često bio svedok kako učenici iz siromašnih porodica bivaju posvećeni nauci, umestosti, literaturi i kako uspevaju da ostvare svoje snove. Mnogo je i onih drugih primera gde su učenici poticali iz bogatih porodica gde su, čini se, imali sve uslove, a opet nisu ostvarili ništa.

Škola i porodica su tu da detetu usade građanske, hrišćanske, rekao bih, tradicionalne vrednosti. Sa decom mora da se razgovara, morate da im date informaciju, da ih saslušate, morate da im date šansu. Svaki deo ljubavi koji sam pružio svojim učenicima vraćen mi je bar pet puta više. Niko kao ta mlada bića ne osećaju iskrenost. Oni nepogrešivo prepoznaju koji su iskreni i radni profesori. Deca su vrlo kritična i stroga i kod njih ne prolazi kupovina ljubavi. Postoje strogi profesori koji traže više od onoga što su pružili, postoje oni preblagi ali ih đaci ne vole, jer ne traže ništa i ništa ne pružaju. Deca traže profesora koji daje srce i dušu i koji od njih traže to isto, sažima svoje bogato pedagoško iskustvo profesor Andrić.

Kaže da se svaki problem u razgovoru sa decom može rešiti, ali da sa njima neko treba da razgovara o mnogim fenomenima, pozitivnim i negativnim, kako da čuvaju zdravlje, sebe od drugih i drugog od sebe, životnu sredinu. Za rad sa decom potreban je talenat kao i za sve drugo. Neki povlađuju sve i svašta pa učenici rade šta hoće, drugi opet greše jer zatežu oko svake sitnice. Oni koji odrede granice i postave jasna pravila, nemaju problem – ni oni sa decom, ni deca sa njima.

Vojislav Andrić na “oproštajnoj” konferenciji za novinare pre primopredaje dužnosti novom direktoru Valjevske gimnazije Predragu Jevtiću

Dolazimo i do nezaobilaznog problema bolesti zavisnosti od kojih svakako nisu pošteđeni ni učenici Gimnazije. Kaže da je to globalni problema i da se kod nas o tom problemu samo priča, a suštinski ništa ne radi.

Moje je mišljenje da decu treba zaposliti. Možda će me neko proglasiti za staromodnog pa reći kakvi ferijalci, kakvi istraživači, planinari. Oni koji su u sportskim društvima, folkloru, koji su usmereni ka nekakvim kreativnim aktivnostima imaju manje šanse da upadnu u zamku bolesti zavisnosti.

Na kraju interesujem se u kakvom raspoloženju odlazi u penziju, da li je možda umoran od svega. Kaže da bi što se njega tiče mogao još da radi i da bi sada mogao da napiše razvojni program Valjevske gimnazije za naredne dve decenije.

Ni vremenska distance od 4o godina ne predstavlja mi barijeru u odnosu sa učenicima jer sam naučio da živim sa njima i da osluškujem njihove potrebe. Nemam problem ni u komunikaciji sa kolektivom. Ali, bez obzira na zakonsko ograničenje, sport i matematika su me naučili racionalnostii da treba znati kada je dosta.

Smatra da nema nezamenjivih i da postoje mladi ljudi koji treba da se iskažu i dobiju svoju šansu.

Ja ću pomoći kada im moja pomoć bude potrebna, pre svega u aktivnostim vezanim za matematiku kao i kulturnoj i javnoj delatnosti škole. Odlazim u zasluženu penziju, a Gimnazija će i dalje ostati predmet mog interesovanja.

Privodimo razgovor kraju. Priča mi dalje o brojnim aktivnostima u Društvu matematičara i Podružnici matematičara Valjeva i pripremi velike izložbe povodom jubileja, 150 godina od rođenja našeg priznatog matematičara Mike Alasa koju bi, kaže, voleo da mogu da vide i učenici ovdašnjih seoskih osnovnih škola.

Da li zbog Mike Alasa, ili nečeg drugog, u mislima mi serijal “Šešir profesora Koste Vujića”.

 

Milena Kuzmanović

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.

One comment

  1. Mira
    Svaka cast ! Sjajsn, sadrzajan tekst.