Ima li nade za malinu?

I dok mnogi malinari kukaju na sav glas da za malinu posle snega nema spasa, stručnjak za malinu, agronom i zaštitar Saša Radosavljević kaže da za malinu koliko-toliko ima nade i da treba spasavati ono što je od nje ostalo.

On kaže da će pored toga što je sneg potpuno dokrajčio one zasade maline koja na kraju prethodne sezone nije izlečena od ljubičaste pegavosti – Didimele, šteta pričinjena na zdravoj malini usled vremenskih nepogoda takođe drastično smanjiti prinose. Prema njegovom mišljenju rod u odnosu na 2016. godinu biće između 25 i 30 procenata, a ceni da će otkup maline ići od 250 do 300 dinara.

Valjevo

Saša Radosavljević (Izvor: Facebook)

“Ovde je neminovno da je oštećena čak i ona malina koja je već istretirana sredstvima na bazi bakra, kako bi bila tolerantnija na hladnije vreme. Pričinjena šteta je ogromna. Sneg je polomio rodne grane i njih treba orezati i odraditi urgentno prskanje preparatima na bazi bakra u glukonskim kiselinama kao što je Fitomil, istretirati biljku sredstvima koja imaju visok procenat porteina, poput Wuxal Ascofol-a, Isabion-a i Fitobio proteina. Ti preparati bi trebalo da daju mogućnost da malina iznese ono što je od nje ostalo i da se ubrza vegetativni porast novih mladara”, naglašava Saša Radosavljević, specijalista strukovni inženjer za zaštitu i proizvodnju bilja.

Oni malinari koji nemaju i nisu postavili zaštitne mreže, pretrpeće ogromnu štetu, a ukoliko bude velikog mraza i niskih temperatura od -5 do -10 stepeni, doći će do dodatnih probleme i izmrzavanja maline.

Valjevo

Malina pod snegom, opština Krupanj

“Ja sam verovatno jedan od prvih agranoma koji je pre dva dana, kada je počeo da pada sneg bio na terenu. Obišao sam malinjake na teritoriju opštine Krupanj, u kojima je bilo i do 20 cm snega. Na telefonskoj liniji sam svakodnevno sa mnogim malinarima, ljudi pitaju za savete, među njima ima i onih vrsnih, koji su za prvu pomoć i zaštitu svojih zasada po ovakvom vremenu stavili agrilnu foliju, koja se uglavnom koristi za jagode. Znači mnogo. Malinari valjevskog kraja će me, pretpostavljam, zvati tek kad prođu vremenske nepogode, jer verovatno čekaju da vide šta će biti sa malinom”, pojašnjava Radosavljević, koji radi kao stručni saradnik i komercijalista za pančevačku firmu TMB Diamond, koja se bavi proizvodnjom fungicidnih ekoloških đubriva i oplemenjivača zemljišta.

Valjevo

Malina pod “agrilom”, Velika Reka

U ovakvim situacijama vidi se koliko je potrebno imati zaštitnu mrežu i osiguravati malinjake. Primera radi, za osiguranje 20 ari zasada maline, koje nude osiguravajuća društva, godišnje treba izdvojiti 100 evra, dok za zaštitne mreže koje su trajno rešenje treba izdvojiti cifru od oko 4.000 evra. Agrilna folija se, videlo se, isplati svakako, a za nju treba izdvojiti oko 800 evra po hektaru.

Valjevo

Malina pod “agrilom”, Velika Reka

Radosavljević kaže da dosta vremena provodi na terenu. Za firmu za koju radi pokriva teritoriju Zapadne Srbije. Za poslednjih godinu i po dana boravio je u preko 850 domaćinstava i zašao u oko 1.500 malinjaka od Prijepolja do Loznice. Malinarima uvek poručuje da se struka ne zove samo kad je muka!

“Problem sa Valjevcima je što su uljuljkani time što smo bili prvi rejon gajenja maline u državi, a sada je naš kraj na začelju. Naravno, prinos je taj koji određuje uspešnost. U Valjevu su prinosi od 5 do 7 tona po hektaru, što je daleko ispod prinosa koji se ostvaruje u Arilju i Jablaničkom okrugu “, ističe Radosavljević, ali napominje da su i subvencije za poljoprivredu u Valjevu jako male u poređenju sa, na primer, Loznicom ili Čajetinom, koje izdvajaju 7 do 10 puta više novca za subvencionisanje.

Valjevo

Radosavljeviću, kao čoveku od struke, smeta što su, kako kaže, malinari za srpsku vlast građani trećeg reda i tvrdi da više od 50% benefita od BDP-a Srbiji donosi malina. Iako malinu zovu crvenim zlatom, još uvek nije proglašena strateškim proizvodom naše zemlje.

On se na kraju razgovora za Valjevska posla dotakao i kupine, za koju kaže da je kao biljka dosta istrajnija od maline, jer ima jače rodne grane. Kaže da će i kod kupine biti loma i štete, ali dosta manje nego kod maline. Prema njegovoj proceni otkupna cena kupine biće oko 100 dinara.

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.

One comment

  1. *. 100e osiguranje. Imaš trista vrsta osiguranja. Osiguranje roda osiguranje šipke osig lastara za sl godinu i još svašta nešto. I da je neko osigurao rod ovo nepodleze pokriću osiguranja