Proleće na Paviljonu

Na vedrom plavom nebu iznad Valjeva sunce je sada jedini gospodar. Dočekali smo kalendarski proleće 2017. godine, ali ni vreme nije izostalo da to potvrdi. Miris procvetalog cveća i cvrkut ptica su dovoljni da iz nas izbiju zimsku depresiju, koja nas je skoro sve obuzela.

Izađite iz svojih domova, dozvolite da vas sunce svojim zracima pomiluje po licu, osetite toplinu i udahnite svež vazduh protkan mirisima proleća. Valjevska posla vam preporučuju restoran ” Paviljon Markova stolica ” kao odličan beg od gradske vreve, uz odličan ambijent prolećne bašte ovog restorana i naravno, uz najlepši pogled na naš grad!

[huge_it_gallery id=”24″]

Sunce se, eno, kao vreteno
nad gradom vrti i glavom klima.
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno.
U nama svima šarenog ima.

Bila je zima.
Prošla je zima.

Tu negde, blizu al ne znam gde je,
vetar se topli vrti i smeje,
čupka nam kosu i krošnje njiše.

Bile su kiše.
Prošle su kiše.

Sad sunce, eno, kao vreteno
ispreda gradom nešto šareno
i – miriše.

Reci mi zašto s tobom u hodu
odjednom danas govorim tiše
i zašto misli nekud odu,
pa samo trepćem i ništa više?

Kad ispod lipa senke se ruše,
zašto sam tako odjednom smušen,
pa kad te kući iz škole pratim,
sve ne bih hteo da se vratim,

Već dugo stojim i dugo ćutim
pod vetrom toplim i suncem žutim,
a u glavu mi nebo stalo i još malo
Čega malo? Svega pomalo!

Ako se setim, ja ću ti reći
i – uteći.

“Mika Antić”