Valjevo zvanično u prošloj godini u samom vrh najzagađenijih gradova Srbije “zahvaljujući” PM10 i benzo(a)pirenu!

Prema nedavno objavljenom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u našoj zemlji za 2018. godinu, vazduh je na teritoriji Srbije bio čist ili neznatno zagađen, osim u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu, gde je tokom prošle godine ocenjen III kategorijom, što znači da je bio prekomerno zagađen. Suspendovane čestice su kao i prethodnih godina bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije, a usled prekoračenja graničnih vrednosti koncentracije PM10 u 2018. godini Valjevo je ponovo na vrhu tabele najzagađenijih gradova. Vazduh u Valjevu je od 2012. godine, od kada se merenja vrše, prekomerno zagađen, dok je u Kragujevcu takvo stanje u poslednje četiri godine iz istog razloga, a to su povećane koncentracije PM10, navodi se u izveštaju.

Valjevo

Valjevo u smogu tokom zimskog perioda / Foto: Dragan Krunić

Prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2018. godinu, za PM10 najveća srednja godišnja vrednost od 71 µg/m3 bila je upravo izmerena u našem gradu. Posle Valjeva, drugi “najbolji rezultat” u ovoj kategoriji u prošloj godini ima Užice sa 62 µg/m3, dok je 53µg/m3 srednja granična vrednost koncentracije PM10 u “trećeplasiranom” Smederevu. Najveća srednja granična vrednost od 71 µg/m3 koliko je izmereno u Valjevu, ne samo da je prekoračenje godišnje granične vrednosti za 31 µg/m3, već je ta srednja godišnja vrednost veća za 12 µg/m3 u poređenju sa rezultatom koji smo u našem gradu imali pre dve godine, kada je iznosio 59µg/m3.

Naš grad odneo je “pobedu” i po izmerenoj najvećoj dnevnoj koncentraciji PM10 u prošloj godini, a koja iznosi od 552 µg/m3, što je 11 puta preko dozvoljene dnevne granične vrednosti (50 µg/m3). To nas u poređenju sa sledbeničknih 359 µg/m3, koliko je izmereno u Užicu, čini “apsolutnim šampionom” u ovoj kategoriji merenja aerozagađenosti. Najviše je zabrinjavajuči podatak koji govori da smo 170 dana u prošloj godini imali prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti, Užice je imalo 154 i Smederevo 146. Najveći broj dana sa prekoračenjem zabeležen je u zimskim mesecima – 151. Ako je za utehu, ta najveća dnevna koncentracija PM10 čestica koja je izmerena kod nas prošle godine od 552 µg/m3, znatno je manji dnevni “pik” negoli 2017. kada je bilo zabeleženo 806 µg/m3.

Ono što nije dobro po nas Valjevce su i rezultati merenja benzo(a)pirena tokom 2018. godine, koji pokazuju da  srednja godišnja vrednost ovog polutanta u Valjevu iznosi 5,1 ng/m, što znači da je godišlja ciljna vrednost od 1 ng/m3 višestruko bila prekoračena. U Užicu je bila 2,2 ng/m3, Beogradu 1,7 ng/m3 i u Smederevu 1,4 ng/m3. “Benzo(a)piren u suspendovanim česticama PM10 bio je iznad dozvoljenog nivoa u Valjevu, Užicu, Beogradu i Smederevu. Najveće dnevne vrednosti izmerene su u Valjevu35,6 ng/m3 i Užicu – 28,0 ng/m3, a zatim u Beogradu – 20,2 ng/m3. Analiza ukazuje na visoke vrednosti benzo(a)pirena u Valjevu tokom cele godine što ovaj grad izdvaja u odnosu na ostale koji su ovom analizom obuhvaćeni”, navodi se u godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2018. godinu od strane Agencije za zaštitu životne sredine.

DigiArt iz arhive projekta “Da Valjevo prodiše” / Sva prava zadržana Valjevska posla

Ocena kvaliteta vazduha za 2018. godinu, u izveštaju izvršena je na osnovu godišnjih koncentracija zagađujućih materija dobijenih monitoringom kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama. Kako se navodi u izveštaju, tokom 2018. godine dominantan udeo emisija suspendovanih čestica PM10 poticao je iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta, njih 57%, što je zanemarljiva razlika u odnosu na prethodnu godinu kada je on iznosio 59%. U Republici Srbiji sektori industrije i poljoprivrede bez stočarstva su se isticali sa 13%, odnosno 10% doprinosa, dok je drumski saobraćaj emitovao 6% ukupnih emisija suspendovanih čestica PM10. Proizvodnja električne i toplotne energije samo je 5% doprinela emisijama ove zagađujuće materije. Ostali izvori učestvovali su sa 9% ukupnim nacionalnim emisijama.

 

 

 

 

 

 

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.