Valjevski odbornici usvojili izveštaj sa predlogom mera za smanjenje aerozagađenja i Program kontrole kvaliteta vazduha za 2020-2021. godinu

Sa 2 uzdržana i 1 glasom protiv juče je na sedici lokalnog parlamenta prihvaćen izveštaj Stručnog tima za smanjenje aerozagađenja na teritoriji grada Valjeva sa predlogom mera koje treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha u narednom periodu. Ta druga tačka dnevnog reda bila je objedinjena u raspravi sa trećom tačkom koja se ticala pretresa Programa kontrole kvaliteta vazduha za grad Valjevo za 2020-2021. godinu, a koji je prihvaćen od strane odbornika sa 3 uzdržana glasa. Prema onome što je skupštinska većina prihvatila, Grad Valjevo će, između ostalog, u narednom periodu otpočeti sa subvencijama za kupovinu kotlova na pelet i struju u iznosu 30% od vrednosti kotlovskog postrojenja, odnosno najviše 50.000 sa PDV-om, takođe su u planu i subvencije za izolaciju. Osim toga, biće udvostručen broj mesta na kojima Zavod za javno zdravlje meri kvalitet vazduha u Valjevu, a kako je najavljeno biće pojačan i rad gradske i republičke ekološke inspekcije koje će biti primorane na sprovođenje represivnih mera.

Sa sednice Skupštine grada Valjeva 29. novembra / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

O radu i aktivnostima Stručnog tima za smanjenje aerozagađenja, koji je načinio Izveštaj sa predlogom seta mera za čistiji vazduh, na skupštinskoj sednici govorio je Žarko Kovač kao član Stručnog tima i član Gradskog veća. On je istakao da su glavni zagađivači vazduha privatna domaćinstva koja se greju na ugalj i drva, a kojih prema procenama ima oko 10.000, zatim da veliko zagađenje dolazi i iz privrednog sektora i apostrofirao “Krušik” kao najveći pojedinačni aerozagađivač, koji ima 20% udela u zagađenju vazduha u Valjevu.

Prema Kovačevim rečima, u velikim gradskim naseljima gde prolaze magistralni vodovi gradske “Toplane”, kao što su Zbratimljeni gradovi, Milivoja Bjelice, Nade Purić i drugi, neophodno je uraditi izolaciju i instalacije, kako bi se i ti potrošači priključili na daljinski sistem grejanja. Kompletna analiza, popis celokupne kvadrature, vrednosti i troškova su napravljeni. Tu se pretpostavlja da ima oko 150.000 m2 prostora, što bi, kako je rekao, bilo dodatnih 50% na kvadraturu koju trenutno snabdeva “Toplana”.

Što se tiče privatnih kuća, Kovač je naglasio da nema drugog rešenja osim davanja subvencija za zamenu energenata, koje su kao mera primenjivane u svim evropskim zemljama i u okruženju, a koji kao grad moramo primeniti i mi, bez obzira na zakonsku regulativu.

“To je jedini način. To je model koji se već 5 godina primenjuje u Užicu, koje kao grad takođe ima visoki stepen aerozagađenja. Ukoliko bi Ministarstvo dalo saglasnost na takav program, a ja verujem da bi, jer nema razloga da ga odbiju, mi bismo imali zakonski osnov da možemo u cilju smanjenja aerozagađenja da radimo subvencije, bez obzira što kod nekih finansijskih propisa postoje takva ograničenja. Uradili smo komplet dokumentciju za subvencionisanje. Tamo je sve navedeno kako se to radi, koja je metodologija, sve oko javnog poziva, kontrole, ocenjivanja, tehničke komisije i koliko godina će to trajati. Izveštaj navodi da smo stvorili preduslove da se mere mogu sprovoditi, jer ako nemate sve ovo što urađeno, sa dokumentacijom, sa projektima, zahtevima i dozvolama, vi ne možete početi da sprovodite neku meru”, pojasnio je Žarko Kovač.

Takođe, kao velike izvore zagađenja vazduha, Kovač je naveo saobraćaj i posledice lošeg urbanističkog planiranja.  “Što se tiče problema uređenja saobraćaja u Izveštaju je njegova osnova razrađena do detalja, potom šta je sve potrebno uraditi u izmeni urbanističkih planova, kako se moraju stvoriti pretpostavke za izradu tranzitnih saobraćajnica i da se mora voditi računa o samom saobraćaju unutra gradskog urbanog jezgra. Urbanističko planiranje takođe je jedan od značajnih segmenata. Naši urbnanisti ne dele mišljenje Stručnog tima da ne treba povećavati koncentraciju stanovanja u centralnim zonama grada. Ta koncentraacija se neprekidno uvećava, ruše se kuće u centru grada i izgradnja zgrada je jako intenzivna. To uvećava broj automobila koji se koriste u saobraćaju u centru grada. Na tome mora ozbiljno da se poradi”, rekao je za skupštinskom govornicom Žarko Kovač.

Prema prihvaćenom Programu kontrole kvaliteta vazduha, u idućoj godini broj mesta na kojima Zavod za javno zdravlje Valjevo meri koncentacije štetnih materija u vazduhu biće udvostručen. Merenja će ubuduće biti vršena na ukupno 6 lokacija. Nova 3 merna mesta su u Tešnjaru kod Pete osnovne škole, zatim u Suvobroskoj ulici kod obdaništa “Vidra” i u Brđanima.

Sa sednice Skupštine grada Valjeva 29. novembra / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

Samostalni odbornik u Skupštini grada Ljubomir Radović izneo je tehničke primedbe na sam Izveštaj, kao i primedbe na njegov sadržaj. On je postavio nekoliko pitanja za autore Programa kvaliteta vazduha: “Zašto je ovo Plan za 2020. i 2021. godinu kada znamo da je kvalitet vazduha u našem gradu već 7 godina unazad prekomerno zagađen i 3. kategorije kvaliteta? Ako je Ministarstvo dalo saglasnost na ovaj Program još u julu, koji su razlozi da se on odlaže za narednu godinu i da li je moguće da se utvrde rokovi kada će početi stvarna primena tog Programa? Zašto u Programu nema obavezujuće mere za merenja koncentracije PM2.5 čestica, koje je kao jedna od mera zahtevana još u novembru 2016. godine. Koji je rok za realizaciju početka merenja PM2.5 čestica? Da li su negde tačno određene najniže koncentracije merenih zagađujućih materija posle kojih Zavod biva dužan da obavesti neku od gradskih službi”, glasio je niz pitanja koje je za govornicom uputio Radović.

Ljubomir Radović, samostalni odornik u Skupštini grada Valjeva / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

Drugi deo njegovih pitanja odnosio se na način obaveštavanja građana o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu, potom na koji način će elektronski mediji biti uključeni u mrežu za upozoravanje, ko će, u kojim rokovima i na koji način biti obavezan da tim medijima dostavlja podatke sa mernih mesta i da li je poznato koji sve elektronski mediji mogu ovakve podatake da prenose građanima u realnom vremenu?

“Uprkos svim ovim nedorečenostima, ovaj Program predstavlja korak napred u ostvarivanju prava građana Valjeva da budu obavešteni o kvalitetu vazduha koji dišu. Ta prava propisuje Arhuska konvencija pretočena u Zakone Republike Srbije, a sledeći korak koji će biti najteži biće implementacija strategije primene te konvencije u Valjevu. Mi smo daleko od njene stvarne primene. Ona je za nas očigledno nedodirljiva zbog odnosa koji do sada skupštinska većina ima prema ovoj strategiji”, poručio je odbornik opozicije Ljubomir Radović.

Sa sednice Skupštine grada Valjeva 29. novembra / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

Odbornica Snežana Spajić (Stranka moderne Srbije) rekla je u svom obraćanju da je ova godina izgubljena, jer je grejna sezona počela. Prema njenom mišljenju Izveštaj Stručnog tima je samo spisak šta bi trebalo uraditi. Kako je rekla, doneti su samo zaključci, a realizacija je ipak minimalna. “Da li je “Toplana” dala sve od sebe da priključi više subjekata na toplovodnu mrežu sem Bolnice. Ima još pravnih lica, velikih zagađivača koji odolevaju i ne priključuju se na “Toplanu”. To bi trebalo da postane imperativ da se što pre ti subjekti priključe. Sve što se radi po tom pitanju je prilično sporo i bez nekih energičnijih akcija. Svako ulaganje u ekološke standarde nije trošak nego investicija u građane i naciju”, kazala je Snežana Spajić. Ona je istakla da je  imati potrebno više mernih mesta za PM10 čestice u gradu i naglasila da javnost treba  da bude obaveštavana o preporučenom ponašanju prilikom povećanja koncentracije štetnih čestica u vazduhu.

Zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović (SNS) smatra da su problemi aerozagađenja akumulirani godinama, da su širenjem toplovodne mreže pogašene velike kotlarnice u centru grada, i da je ova vlast učinila mnogo kada je reč o rešavanju ovog višedecenijskog problema. “Učinili smo mnogo i ono što je najbitnije, mi nemamo dilemu kako dalje. Imamo jasnu agendu, imamo jasne ciljeve i imamo rezultate iz godine u godinu koji se drastično pomeraju napred. Jednostavno mislim da ćemo u sledećem mandatu, koji ćemo sigurno dobiti, opravdati poverenje građana i da ćemo ovaj problem koji je višedecenijski dovesti na jedan pristojan nivo, ali sa tendencijom da i u toj oblasti ekologije ispunimo evropske standarde”, kazao je Milutinović.

Mihailo Milutinović, zamenik predsednika Skupštine grada Valjeva / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

Završno izlaganje dao je gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, koji je rekao da su neki predlozi bili sasvim korektni i svrsishodni, a da sa nekim ne može da se složi. Kao osnovne probleme u priči o aerozagađenju naveo je saobraćaj i urbanizam.

“Oni koji su pre vodili urbanizam zakucali su centar grada. Ne može ta infrastruktura da podrži ono što su napravili Kaluđericu u centru grada. Da ne pričam da neke zgrade u Karađoređevoj ulici nemaju ulaz za vatrogasna vozila”, rekao je gradonačelnik Gvozdenović.

On je istakao da je “prvi lek” za rešenje problema gustog saobraćaja već dat u vidu Ulice Mirka Obradovića, da treba da se izmesti saobraćaj iz centra grada, ali da je za to potreban jedini resurs koji nemamo, a to je vreme. “Završetkom Ulice Mirka Obradovića, postoji ideja da se napravi još jedan most ispod železničkog nadvožnjaka, da i tu saobraćajnicu na neki način rasteretimo i stvorimo brzu komunikaciju sa Suvoborskom ulicom. Postoji ideja da se napravi još jedna saobraćajnica ka Petom puku, u nastavku ulice pored zapadne kapije “Krušika”, ali za to su potrebni plan, građevinski projekat i vreme. Novca isto tako treba”, kazao je Gvozdenović.

Dr Slobodan Gvozdenović, gradonačelnik Valjeva / Izvor: Grad Valjevo Facebook stranica

Gradonačlenik je još govorio o tome da su Bolnica, Dom zdravlja i Policija priključeni na “Toplanu”, što nije slučaj sa ovdašnjim Zavodom za javno zdravlje.

“Zavod za javno zdravlje se greje na ugalj, a meri aerozagađenje. To ne treba da komentarišemo i nećemo. Kada će doći vrelovod tamo? Treba nam 70-80 miliona za to. Sad da ispravljamo što su oni pre nas grešili, ili da vidimo šta ćemo da radimo sa tim. I zgrada “Singidunuma” još uvek nije priključena na “Toplanu”. Iduće godine ćemo uzeti u razmatranje da napravimo vrelovod kako bi se na njega priključilo što više društvenih ustanova i organizacija”, kazao je prvi čovek Valjeva.

Gvozdenović je još istakao da je potrebno još mernih mesta u gradu, sa posebnim naglaskom da bi jedno merno trebalo postaviti tamo gde se ne očekuje drastično visok rezultat koncentracije PM 10 čestica kako bi mogao da se dobije pravi presek rezultata.

Pred početak glasanja, predsednik gradske Skupštine Milorad Ilić najavio je da će se preduzimati represivne mere prema onima zagađivačima koji neće da se priključe na gradsku Toplanu, a imaju očigledne uslove za to.

“Samo da vas obavestim da će ekološka inspekcija, i naša gradska i republička ekološka inspekcija, čije je sedište u Šapcu, preduzimati represivne mere, zabraniće određena ložišta u gradu. Za to nam je potrebna i određena građanska podrška. Biće tu sigurno i drugih razmišljanja i diskusija, ali ako smo spremni da ovaj Plan sprovedemo do kraja, on neminovno mora imati i svoj deo represije. Neki nisu spremni i neće na osnovu dogovora da urade ono što je nužno u gradu”, kazao je Ilić iznoseći 2. i 3. tačku dnevnog reda pred odborike na glasanje.

Autor Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*