Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, pri Ministarstvu zaštite životne sredine, objavila je nedavno izveštaj o kvalitetu vazduha za prošlu godinu, prema čijim zvaničnim podacima je Valjevo prvo na listi gradova u kojima su zabeležene najveća srednja godišnja vrednost PM10 čestica i najveća dnevna koncentracija ovih suspendovanih partikula promera manjeg od 10 mikrometara. Podaci iz izveštaja ukazuju da smo trećerangirani grad u Srbiji po broju dana u kojima su prekoračene dnevne granične vrednosti za PM10 – čak 113 dana. Sreća u nesreći je da je prisustvo teških metala u frakciji suspendovanih PM10 čestica u normali, ali smo zato po zabeleženoj količini benzo(a)pirena, o kojem se malo zna i govori, u opasnoj zoni!
Ocena kvaliteta vazduha za 2017. godinu Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, izvršena na osnovu godišnjih koncentracija zagađujućih materija dobijenih monitoringom kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama, glasi da je u Srbiji tokom prošle godine kvalitet vazduha bio I kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, izuzev na teritorijama gradova Valjeva, Kraljeva, Kragujevca i Subotice, u kojima je vazduh bio III kategorije, odnosno prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, a u Subotici i Kraljevu zbog prekoračenja tolerantne vrednosti za suspendovane čestice PM2.5.
U obimnom godišnjem izveštaju, kojim su detaljno prezentovani zvanični podaci, tabele, grafikoni i uporedni godišnji preseci o svim zabeleženim merenjima parametara aerozagađenja na nivou Srbije i zasebno po gradovima, navodi se da je u 2017. godini najveća srednja godišnja vrednost suspendovanih PM10 čestica zabeležena, nažalost, opet u našem gradu i iznosila je 59 µg/m3, što je prekoračenje za 19 mikrograma po metru kubnom. Valjevo je prema tim merenjima zagađenije i od Pančeva, čije merno mesto “Narodna bašta” u prošloj godini beleži 57 µg/m3, potom Užica (55µg/m3 ) i Kraljeva (54µg/m3 ). Ispod 50 mikrograma po metru kubnom, ali što je takođe prekoračenje godišnje granične vrednosti PM10 čestica, zabeleženo je u Beogradu, na mernim mestima Vračar (49µg/m3 ) i Novi Beograd (46µg/m3 ), zatim u Subotici (43µg/m3 ) i u Pančevačkom mernom mestu “Starčevo” i Kragujevcu (44µg/m3).
Ubedljivo na prvom mestu gradova ukojem je izmerena najveća dnevna koncetracija PM10
Još više zabrinjava zvaničan podatak da je u Valjevu izmerena i najveća dnevna koncentracija PM10 tokom 2017. godine. Prema rezultatima tog monitoringa Valjevo ubedljivo “prednjači” i na toj listi. Maksimalna dnevna koncentracija PM10 čestica u našem gradu iznosila 806 µg/m3, što je 16 puta veća koncentracija od granične vrednosi (50 µg/m3), a skoro duplo više nego što je izmereno u “drugoplasiranom” Užicu (409 µg/m3).
Što se tiče prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti za PM10 čestice, kako piše u izveštaju, ona su zabeležena na svim mernim mestima u Srbiji. Valjevo je u prošloj godini imalo 113 dana prekoračenja, što nas svrstava na treću poziciju, iza Pančeva sa 152 dana i Užica sa 118 dana u kojima je koncetracija PM10 prelazila 50 µg/m3.
Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha manuelnim metodama
Program za kontrolu kvaliteta vazduha u državnoj mreži stanica sprovodi se i na stanicama na kojima se monitoring osnovnih zagađujućih materija vrši korišćenjem manuelnih metoda za sumpor-dioksid, azot-dioksid i benzen. Ovim programom obuhvaćena su i merenja zagađujućih materija na osnovu kojih se, prema Zakonu o zaštiti vazduha ne vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha, a to su čađ, ukupne taložne materije, amonijak i ukupne suspendovane čestice. U godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine prezentovani su i rezultati tih merenja.
Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha neosporno ukazuju na to da su suspendovane čestice u 2017. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije, a zahvaljujući tim “ručnim metodama” monitoringa kvaliteta vazduha za prošlu godinu dobili smo i podatke za koncentracije SO2 i NO2 i čađ za naš grad. Tri dana smo imali prekoračenje graničnih vrednosti za čađ, za azot-dioksid je zabeležen jedan dan sa prekoračenjem, dok nije bilo dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti za sumpor-dioksid.
Prisustvo teških metala u PM10 u granicama normale, benzo(a)piren uključio alarm!
Najviše merenja sadržaja teških metala olova (Pb), arsena (As), kadmijuma (Cd) i nikla (Ni) u suspendovanim česticama PM10 izvršeno je na uzorcima uzetim na stanicama u Valjevu, Kraljevu, Užicu i Kragujevcu. Tokom 2017. godine je bila zastupljena različita učestalost uzorkovanja, kako se navodi u izveštaju, ali je najčešće mereno osam nedelja ravnomerno raspoređenih tokom godine. Sreća u nesreći je da je u PM10 česticama, koje Valjevo ima nažalost za izvoz, prisustvo teških metala u granicma normale i da smo bar u tom “pretećem” sektoru iole bezbedni!
Nažalost, o benzo(a)pirenu (C20H12) malo se zna i u Valjevu nije bio smatran pretnjom, ali dobijeni rezultati za prošlu godinu, ukazuju na značajno zagađenje vazduha u Valjevu, Užicu i Kragujevcu ovim policikličnim aromatičnim ugljovodonikom, koji se nalazi u katranu. Sa Užicem smo u top 2 grada u Srbiji u kojima su zabeležene najveće dnevne vrednosti benzo(a)pirena. U Užicu je izmereno 40.4ng/m3 B(a)P, a kod nas u Valjevu 34.4ng/m3. Analiza percentila, data u tabeli ispod, ukazuje na visoke vrednosti benzo(a)pirena u Valjevu tokom cele godine.
Benzo(a)piren je jako opasan jer su njegovi metaboliti mutogeni i visoko kancerogeni. Uvršten je na IARC-ovu listu grupe 1 karcinogena. B(a)P nastaje kao rezultat nepotpunog sagorevanja na temperaturi između 300 °C i 600 °C. Pored katrana, benzo(a)piren se nalazi u automobliskim izduvnim gasovima, posebno onih sa dizel motorom, zatim dimu od cigareta i u hrani sa roštilja.
M.P.M.