WEB ŠPICA EX TV LICA – DEJANA JEŠIĆ

Da je ovo kojim slučajem televizijska emisija i da je kojim slučajem upravo ona njen voditelj, Dejanu Ješić bi kao svoju sagovornicu najavila kao ponosnu mamu, zaljubljenu suprugu, iskrenog prijatelja i preterano odgovornu koleginicu, koja zbog svoje odgovornosti ume da pritiska i druge. Iako se oprobala u različitim poslovima, u svemu pronalazi vezu sa novinarstvom. Jer, novinarstvo joj je davno promenilo život i “zarazilo” je dok je još bila u školskoj klupi.

Valjevo

Rođena je 23. oktobra 1976. godine u Valjevu. U divnom braku već dvadeset godina, majka dva velika momka Aleksandra i Vladimira. Prva novinarska iskustva bila su još tokom gimnazijskih dana. Ovim poslom se “zarazila” u redakciji večernjeg programa Radio Valjeva “Idemo dalje”. Urednik je bio Dragan Krunić. Jedva je čekala da ode u redakciju sa punom fasciklom pripremljenih tekstova, potajno se nadajući da će dobiti priliku da vodi “prvih pola sata”, kako smo zvali uvodni deo programa, koji je trajao od 17 do 20 časova. Kaže da nikada neće zaboraviti trenutak kada su je Dragan Krunić i Sanda Ranković (tada devojački Jančić) pozvali na razgovor u studio i rekli: “Mala, od tebe ćemo da napravimo voditelja”. Ističe da joj je to promenilo život. Nije dobila mesto pred mikrofonom samo za uvodni deo, već je dobila priliku da sa Krunićem vodi njegovu emisiju “Četvrtkom uveče”. Kaže da je čak išao u školu da je oslobodi poslednja dva časa u drugoj smeni! Kasnije je nasledila i Sandinu emisiju “Kod ženskog raja”. Posle je prešla u dnevnu redakciju, vodila Jutarnji program. Računajući pauze, na radiju je provela skoro osam godina, da bi kasnije došla televizija, gde je radila oko četiri godine. Kolega Branko Petrović joj je otkrio odnose s javnošću. U njegovoj Agenciji “Pristup” provela je skoro sedam godina, radila je PR za Zdravstveni centar. Kao “freelancer” je taj posao radila za nekoliko klijenata, a u međuvremenu je bila počastvovana da bude deo ekipe Darije Ranković prilikom pokretanja prvih Internet novina “Kolubarske.rs”. Trenutno istražuje svet turizma u agenciji “National Travel”.

Valjevo

Sa kolegom Draganom Krunićem – jubilarna emisija “Četrvtkom uveče”

-Da li Vam nedostaje novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se trenutno bavite?

Interesantno je to što odnosi s javnošću imaju dodira s novinarstvom. Dok sam radila za “Pristup” i našeg klijenta Zdravstveni centar, iako je posao podrazumevao mnogo toga, najvažnije mi je bilo da svaku informaciju za medije dobro i sadržajno napišem, da redovno objavljujemo časopis za zaposlene “ZdrAVSTVENIK” (ime je dala naša koleginica Slavica Sabo Tripković), koji se nije bavio samo “belim mantilima” nego i ljudima koji daju veliki doprinos funkcionisanju jedne takve ustanove, od portira, preko telefonske centrale, servisa za higijenu,kuhinje, do tehničke službe, inženjera i majstora, bravara, vodoinstalatera… Moram da priznam da sam od sajta te ustanove, uz Brankovu podršku, pokušavala da napravim neku vrstu “informativnog programa”, uvek je bilo tema. Čak smo uspostavili saradnju sa Televizijom Valjevo, pa sam radila emisije o zdravlju (istog naziva kao i časopis), a u periodima kada su moje bivše kolege Igor Tošić i Nenad Savić bile na civilnom služenju vojnog roka u bolnici, pravili smo i kratke filmove. Sada vidim da su i u turizmu neophodne dobre veštine govorne i pisane komunikacije. Ili će biti da sama u svemu pronalazim vezu i pokušavam da zadržim to novinarsko u meni.

Valjevo

Iz perioda rada za Agenciju “Pristup” kao PR Zdravstvenog centra

-TV karijeru “dugujete” Televiziji Valjevo? Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili deo tima TVA i kako biste opisali taj period ?

Divne emocije, prelep period! Koleginica Milica Petković mi je jednom rekla da ima utisak kao da je sa televizije samo trenutno otišla, tako se i ja osećam iako je prošlo deset godina. U taj posao me je uveo Nebojša Andrić i jako sam mu zahvalna što je prepoznao šta i koliko mogu. On je uspeo da od ekipe, većinom mladih ljudi, napravi uigran tim, neću preterati ako kažem – porodicu. S obzirom na to da rad na televiziji ne podrazumeva radno vreme, ako već dobar deo dana, često i noći, provodimo na terenima i  u studiju, jako je bilo važno da se dobro slažemo. To je posebno bitno i zbog toga što smo dva puta bukvalno pravili tu televiziju, prvo na Pećini, a nakon naše borbe za opstanak tog medija, u zgradi koju svi zovemo “kod Šofer bara”. Zato i danas, kada pomislim na televiziju, ne pomislim na studio, emisije, montažu, već na divne ljude i fenomenalne trenutke koje smo proveli zajedno. Nema prostora da ih sve nabrojim, ali svi znaju da je TVA imala odličnu ekipu od organizatora, preko snimatelja i montažera, do novinara. Pravili smo sjajan program, imali kratke ali sadržajne Dnevnike, radili mnogo reportaža, emisija, trudili se da se razlikujemo od drugih. Bili smo prepoznati kao savremena gradska televizija, zato smo program započinjali džinglom “duša grada”.

Valjevo

Redakcija TVA na svadbi kod kolege Nenada Savića

-Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?

Nikada nisam imala takav osećaj. Bilo je ljudi koji su mi prilazili da me pitaju nešto u vezi nekog izveštaja ili da predlože temu, što je za mene pre svega značilo veliku odgovornost.

-Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?

Bilo ih je mnogo, ali izdvojiću dirigenta Bojana Suđića. Za taj intervju nisam imala vremena za pripremu, ceo dan sam dežurala u studiju, vodila Dnevnik i posle toga sa kolegom odjurila u Centar za kulturu iako sam znala da je zakazani termin za izjave za medije odavno prošao. Organizatori su mi odmah rekli da je kasno, da uskoro koncert počinje i da se maestro priprema, ali bila sam uporna i zakucala na vrata garderobe. Kada je otvorio, počela sam da se izvinjavam i brzo objašnjavam da su valjevske redakcije male, da nemamo dovoljno novinara, da teško stižemo s terena na teren – da što više kažem dok ne zatvori. Međutim, on me je uz osmeh prekinuo i ljubazno pozvao unutra. Tada sam videla da Bojan Suđić nije samo sjajan dirigent već sjajan čovek, gospodin, džentlmen. Iako nisam bila dovoljno pripremljena i nismo imali mnogo vremena, to je bio jedan od najprijatnijih razgovora koje sam vodila, upotpunjen maestralnim koncertom, koji, naravno, nisam mogla da slušam do kraja, jer me je čekala montaža za Dnevnik u 22 časa.

Valjevo

Intervju sa nekadašnjim gradonačelnikom Valjeva Zoranom Jakoviljevićem

-Najteži TV sagovornik …?

Možda su najteži sagovornici deca, zato što uglavnom odgovaraju sa “da” i “ne” ili klimanjem glave. Posebne veštine su potrebne da se od mališana izvuku dobre rečenice. Još važnije je sve male sagovornike na bilo koji način ubaciti u prilog, tu su svoje majstorstvo pokazali montažeri, jer sam uvek pazila da nijedno dete ne razočaram – koga je “snimila televizija” mora biti na televiziji!

Valjevo

Sa kolegom snimateljem Ivanom Simićem ispred manastira Ćelije – iza objektiva je Zeljko Emreković

-Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?

Najčešća tema koju sam radila i događaji koje sam pratila bili su iz oblasti zdravstva. A najviše sam volela da pravim priče sa ljudima iz okruženja, pamtim lepe životne priče, ljude koji se bave neobičnim hobijima, priče sa mladima… Čini mi se da su najlepši doživljaji sa snimanja koja su se desili slučajno. Jedno od njih je odlazak u Leskovice, gde nas je urednik iznenada poslao da zabeležimo aktivnosti speleološke grupe valjevskih istaživača. Na teren sam pošla sa snimateljem Ivanom Simićem, potpuno nespremni za predeo zavejan snegom i razliku u temperaturi. Tada sam upoznala Ivana Nastića. Snimili smo atmosferu u šumarskoj kući gde su bili smešteni, loženje vatre, kuvanje čaja, pripremu pasulja, a onda smo pošli do jame. Ivan je kamerom ispratio ceo put i snimio sve detalje, zveckanje opreme, škripu čizama u snegu, a sagovornika postavio na pravo mesto – na ulaz u jamu. Međutim, intervju smo morali da obavimo “na daljinu”, jer u prolećnim cipelama nisam mogla da priđem, pa sam se sa Nastićem dovikivala. Na kraju smo dobili zanimljivu emisiju.

-Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja …?

Nikada neću zaboraviti obrušavanje dela scenografije na gošće u studiju! To je bilo na Pećini, vodila sam emisiju “O zdravlju je reč”. Tema je bila vakcinacija dece, a gosti dr Negosava Pavićević, pedijatar i dr Biljana Rajković, epidemiolog. U jednom trenutku sam primetila da veliko uramljeno platno, na svu sreću lagano, pada na moje gošće. Nije bilo vremena da skočim i zadržim ga, palo je na njih. Jedna doktorka je rukom oborila čašu i voda se prolila po njoj i po stolu, kamerman je dotrčao da podigne platno, haos. I odjednom smeh, svi se u studiju smeju. Ja gledaocima prenosim situaciju i na kraju izgovaram: “Dobro, možemo se sad uozbiljiti i završiti emisiju”. Ceo slučaj je Branko Vićentijević zabeležio i preneo u Reviji “Kolubara”. Bilo mi je drago što je napisao da sam spretno objasnila da se i to dešava u “živoj” emisiji, zato što sam od njega mnogo toga naučila i uvek imala podršku i u radiju i na televiziji.

Valjevo

Prikupljanje potpisa za opstanak TVA

-Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?

Naravno da je bilo lapsusa, ali ne mogu da se setim nekog posebno. Znam samo da su montažeri uživali da nam sve lapsuse i neugodnosti upakuju u novogodišnje džingliće. Pamtim jednu neprijatnost. To je bio moj prvi TV Dnevnik “uživo”, bila sam prepadnuta najviše zbog toga što pola priloga nije bilo do kraja izmontirano. Glumila sam smirenost i čekala da mi iz režije kažu šta sledeće mogu da najavim. Imala sam utisak da se emisija nikada neće završiti. Taman smo došli do kraja, ostala je još prognoza vremena, a iz režije javljaju “nema prognoze”. Gledala sam u kameru i kontrolni monitor, videla svoj šokirani izraz lica i nisam znala šta da radim. Pošto sam taj tekst u montaži ja pročitala, pokušavala sam da se setim kakvo će vreme biti, bio je zimski period, koja temperatura, ali ništa. U jednom trenutku sam rekla: “Nemamo prognozu, u svakom slučaju i sutra će biti hladno” i odjavila emisiju. Tešili su me da je ipak sve dobro ispalo, ali za mene je to ostala trauma koju ću pamtiti i jedan od blamova koje sam doživela pred kamerama. Posle sam navikla na stresne situacije, a odštampanu vremensku prognozu sam uvek nosila u studio, da se nađe.

Valjevo

Čekajući sagovornika sa kolegom snimateljem Ivanom Radojevićem

-Sadašnja medijska slika u Valjevu prema Vašem mišljenju je …?

Mislim da se valjevski mediji odlično bore u ovim vremenima, mada dovoljno podrške medijima nikada nije ni bilo. Teško mi je da o tome govorim.

-Ima li Valjevo prave novinare, voditelje, pezentere ?

Naravno da ima. Pošto je radio moja prva ljubav mislim da su najbolji novinari potekli iz redakcije Radio Valjeva, ne moram da ih nabrajam. U toj redakciji se vodilo računa o svim pravilima novinarstva i tu je trebalo dosta vremena da prođe da biste mogli da se predstavite kao novinar. Oni koji su iz radija otišli, kasnije su imali priliku da u drugim medijima prenose svoje znanje mlađim kolegama i tako se nastavio taj nit.

-U čemu je tajna dobrog novinara, voditelja i prezentera ?

Opet ću da pričam o radiju. Dobar novinar mora dugo da se “pravi”, da uči od starijih kolega i prihvata sve kritike. Što se tiče voditelja i prezentera, mislim da se danas malo pažnje pridaje njihovom nastupu. Sve je nekako previše opušteno. Ja sam ipak potekla iz redakcije u kojoj su svi morali da prođu spikersku školu Radmile Novaković i Vladimira Živanovića. Oni su me učili kako ga govorim, da otvaram usta, ne mumlam, čak su mi davali i telefonski imenik da naglas čitam sela u valjevskom kraju, jer bi bilo sramota da ih u nekoj vesti pogrešno izgovorim. Koliko je za novinara važno da savlada novinarske veštine, toliko je važno da nauči da pravilno govori i ponaša se pred mikrofonom. Dakle, tajna je u dobroj školi, odnosno, od koga se uči.

Valjevo

Sa nekadašnjim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem

-Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?

Mislim da to ne važi samo za novinare, u svakom poslu na prvom mestu moramo biti dobri ljudi.

-Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?

Nisam. Bilo je samo nekih neprijatnosti. Jednom su me na političkoj konferenciji za medije kritikovali zbog prekratkog izveštaja sa konferencije njihovih stranačkih partnera. Tačno je da je moj izveštaj trajao jedva preko minut, ali bez obzira na to ko i o čemu govori, ako nije rekao ništa novo i ništa bitno, onda više prostora nije ni zaslužio.

-Televizija po Vašoj meri je…? 

Televizija N1, zato što tu vidim profesionalnost i u novinarskim izveštajima i u nastupu voditelja.

-Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost bi intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?

Duška Vujoševića. Zato što je to jedna od omiljenih ličnosti mojih ukućana. Suprug voli sport i strastveni je Partizanovac, pa je onda jasno na koga su dečaci. Aleksandru i Vladimiru je košarka najveća ljubav, svaki slobodan trenutak provode na basketu, ne propuštaju nijednu utakmicu, a lik Dula je i na majicama. Zato bih ga samo pitala zbog čega ga toliko obožavaju.

Valjevo

Obožavaoci lika i dela Duška Vujoševića, suprug Rade i sinovi Aleksandar i Vladimir (slikano 2012. godine)

-Da možete da birate, kojim poslom biste se bavili ? 

Svakako bi to bio neki ozbiljniji posao u oblasti odnosa s javnošću, zato što predstavlja spoj svega što volim da radim. Ali, priznajem da me ovaj razgovor i lepe uspomene opet navode da mislim na novinarstvo…

-Čime se bavite u slobodno vreme ?

Ako vreme dozvoljava slobodne trenutke provodim u prirodi, najčešće je to Gradac, šetnja i kafa sa porodicom, bratom ili prijateljima. Kod kuće uvek imam neku knjigu za čitanje, a kada smo svi na okupu obavezno organizujemo filmsko veče uz nezaobilazne kokice i kikiriki.

-Malo ko zna da ste…?

Mislim da o meni svi sve znaju. Volim da se družim, brzo se zbližavam sa ljudima i dosta sam otvorena. Nema tajni kod mene.

Valjevo

Sledeće sedmice gost serijala Web špica ex TV lica biće Nataša Pušić, nekadašnje lice Televizije Valjevo i Vujić televizije.

 

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.